Miroslav Mišković je srpski oligarh, poslovni magnat, investitor i vlasnik Delta Holdinga.
Miškovićeva neto vrednost procenjena je na 2 milijarde dolara 2007. godine, prema listi 100 najbogatijih osoba postkomunističkih zemalja poljskog časopisa Vprost.[2] Mišković na ovoj listi zauzima 22. mesto, ali je peti među tajkunima van bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema listi najbogatijih ljudi na svetu iz 2007. koju godišnje objavljuje časopis Forbs, Mišković je 691. najbogatija osoba na svetu, sa neto vrednošću od 2,9 milijardi dolara.
Ko je Miroslav Mišković ?
Sadržaj
1 Rani život
2 Poslovna karijera
3 Krivična istraga
4 Reference
5 Spoljašnje veze
Rani život
Mišković je rođen 1945. godine u malom selu Bošnjane, Centralna Srbija. Odrastao je i živeo na porodičnom imanju.[3] Sa osam godina, Mišković je skoro oslepeo na levo oko kada ga je drug u igrici slučajno udario kamenom dok se igrao praćkom, izgubivši 90% vida.[3] Mišković je gimnaziju završio u obližnjem Kruševcu i diplomirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u Kragujevcu 1971. godine, smer finansije i ekonomija.[3] Potom je radio u Jugobanci i Trajalu do 1977. godine, kada se zaposlio u Župskoj hemijskoj industriji (ZCI).
Poslovna karijera
Miroslav Mišković je postao finansijski direktor ZCI 1984. godine, a izvršni direktor 1987. do 1990. godine, kada je nakratko bio potpredsednik Vlade Srbije, samo šest meseci na funkciji. U međuvremenu, Mišković je 1991. godine osnovao Deltu M (Delta M je svojevrsna skraćenica od njegovih inicijala – duplo M), kompaniju koja je postala veoma uspešna narednih godina, tokom ratova u Jugoslaviji i pod režimom Slobodana Miloševića. Ubrzo potom pokreće Delta banku (prodatu Banca Intesa 2005. godine), koja će postati prvi deo Miškovićeve izuzetno uspešne Delta Holding korporacije koja se bavi agrobiznisom, maloprodajom, distribucijom, finansijskim posredovanjem, razvojem nekretnina i osiguranjem.
Miškovićeva veza sa Slobodanom Miloševićem nikada nije bila očigledna, osim njegovog kratkog potpredsednika vlade 1990. Nakon svrgavanja Miloševićevog režima, Miškovića su povezivali sa Dušanom Mihajlovićem, tadašnjim ministrom policije, i drugim liderima Demokratske stranke. Koalicija opozicije Srbije.
Posle 5. oktobra 2000. Mišković je iskoristio privatizaciju i počeo da gradi svoje carstvo. Kako je uspeo da kupi većinu velikih kompanija posle ubistva Đinđića, često se govori da je Mišković ‘kupovao Srbiju’ novcem koji je za vreme Miloševićeve vladavine iznosio na Kipar.
Mišković je kidnapovan 9. aprila 2001, ali je pušten sledećeg dana, kada je otkup (procenjen na oko 7 miliona nemačkih maraka) plaćen 18 sati kasnije. Posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, otmica Miškovića je pripisana istoj grupi koja je osuđena za smrt premijera i druge slične zločine. Bio je vlasnik Maki i Delta prodavnica, ali ih je prodao belgijskom Delhaizeu za milijardu evra.
Krivična istraga
Miroslav Mišković je 12. decembra 2012. priveden zajedno sa sinom Markom i još osam osoba u vezi sa privatizacijom nekoliko javnih preduzeća za održavanje puteva 2005. godine tokom koje su osumnjičeni navodno „protivpravno ostvarili dobit“ od oko 30 miliona evra (38,98 miliona dolara).[ 4] Mišković i Milo Đurašković, koji je takođe uhapšen, bili su „suvlasnici u privatizovanim putarskim preduzećima od 2005. do 2010. godine” i „uzurpirali su novac i imovinu tih preduzeća u vrednosti od oko 2,87 milijardi dinara tada”, rekao je Specijalni tužilac Srbije za organizovani kriminal. kaže se u televizijskoj izjavi i dodaje da je partnerstvo između njih dvoje počelo 2005. godine kada je Miškovićeva kiparska kompanija Hemslade Trading Ltd. kupila kompaniju za održavanje puteva u Beogradu za 23 miliona evra.[5]
Mišković je pušten iz pritvora 22. jula 2013. godine, nakon što je položio jemstvo od 12 miliona evra.[6] U martu 2016. godine Viši sud u Beogradu ga je oslobodio optužbe za zloupotrebu službenog položaja, ali je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje utaje poreza.[7] Apelacioni sud u Beogradu je u žalbenom postupku potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je Mišković oslobođen optužbe za zloupotrebu službenog položaja, ali je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje u vezi sa optužbom za poresku utaju.[8]
Reference
„Srpske oligarhije pod lupom”. Deutsche Velle. Deutsche Velle. 8. 8. 2010. Pristupljeno 08. 04. 2019.
Najbogatiji u postkomunističkim zemljama
„Ko je Miroslav Mišković?“. miroslavmiskovic.rs. Arhivirano iz originala 27. februara 2013. Pristupljeno 29. jula 2013.
„Srpski maloprodajni tajkun držan u antikorupcijskoj akciji“. Globus i pošta. 12. decembar 2012.
„Policija uhapsila najbogatijeg čoveka Srbije kao osumnjičenog za prevaru“. BloombergBusinessWeek. 12. decembar 2012.
„Srpski tajkun Mišković platio kauciju od 12 miliona evra“.
External links
- Official website
- Mišković’s biography at B92.net (in Serbian)
- Mišković’s biography at Vreme.com (in Serbian)
- Mišković’s biography at Serbian Business Club (in Serbian)
- Mišković’s biography at Forbes.com
- The list of the 100 richest persons in the post-communist countries at Wprost.pl