Dragan Vasiljković (, zvani Kapetan Dragan bio je komandant paravojne jedinice hrvatskih Srba pod nazivom Knindže ili („kninske nindže“) tokom Jugoslovenski ratovi. Tužioci u Hrvatskoj su ga 2005. godine optužili za ratne zločine tokom ratova. Interpol je potom raspisao nalog za njegovim hapšenjem. Uhapšen je u Australiji u januaru 2006. i odredio ga je u zatvoru od strane Visokog suda Australije u iščekivanju ekstradicije Hrvatskoj kako bi se suočio sa krivičnim gonjenjem za svoje navodne zločine. Izručen je Hrvatskoj 8. jula 2015. nakon što je izgubio trinaestu žalbu i osuđen na 15 godina zatvora 26. septembra 2017. pred Županijskim sudom u gradu Splitu. Iz zatvora je pušten u martu 2020.
Rani život
Dragan Vasiljković je rođen 12. decembra 1954. godine u srpskoj pravoslavnoj porodici u Beogradu.[5] Njegov otac Živorad poginuo je u nesreći na motoru dok je Dragan još bio mlad.[5] Njegova majka se sa 3 godine preselila u Australiju sa dvoje dece iz prethodnog braka, a Vasiljković je završio u sirotištu, a kasnije i u hraniteljstvu.[5] U dobi od trinaest godina pridružio se svojoj majci i dvoje braće i sestara u Australiji pod imenom Daniel Snedden.[6]
Kao maloljetnik, nekoliko puta je završavao u problemima sa zakonom: jednom je optužen za pljačku i prodaju ukradene robe, drugi put za prisiljavanje žena na prostituciju.[5] Na predlog sudije otišao je u vojsku. Proveo je 4 godine u rezervnoj jedinici australijske vojske 4./19. Laki konj princa od Velsa. Posle služenja vojnog roka, služio je kao instruktor naoružanja u Africi i Južnoj Americi. Plovio je oko sveta i ostao u Srbiji 1988. godine gde je osnovao posao za čarter čamaca i aviona. [potreban citat] Osuđen je za krivične prijave u vezi sa vlasništvom javne kuće u Elsternviku, predgrađu Melburna, Australija, tokom 1980-ih godina prošlog veka. .[7] Takođe je radio kao instruktor golfa u Australiji.[8]
Rat u Hrvatskoj
U Beograd se vratio u maju 1990. godine, kada su u Hrvatskoj održani prvi parlamentarni izbori.[9][10] Kapetan Dragan se u Beogradu susreo sa Sašom Medakovićem, jednim od vođa barikada u Krajini nakon „balvan revolucije“ u avgustu.[10]
Medaković je bio prijatelj kninskog načelnika policije Milana Martića i bio je radnik Državne bezbednosti Krajine. Kapetan Dragan posetio je Krajinu u jesen 1990. godine.[10] Tamo je sreo Martića i tvrdio da je odbrana Krajine delovala „veoma neorganizovano“.[10] Stoga je odlučio da pomogne u organizovanju odbrane Krajine. Po povratku u Beograd, pokušao je da prikupi podršku za svoj napor, i postao je član opozicionog Srpskog pokreta obnove. Potom se vratio u Sjedinjene Države da završi obuku za avijatičara.[10]
Tokom martovskog previranja u Beogradu 1991. godine, kada je izazov Srpskog pokreta obnove vladi dočekan tenkovima na ulicama, kapetan Dragan je bio primoran da se vrati tamo. Srba Milovanov ga je upoznao sa nekoliko pripadnika Državne bezbednosti Srbije, među kojima je bio i Franko Simatović.[10] Simatović mu je o svojim aktivnostima vezanim za Krajinu rekao da će, ako njegovi šefovi saznaju za to, verovatno biti uhapšen i smenjen.[potreban citat] Kapetan Dragan je 4. aprila otišao u Krajinu da radi kod Milana Martića.[11]
Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila svoju nezavisnost; ubrzo zatim izbio je rat u Hrvatskoj. Služio je tokom Domovinskog rata pod novostvorenom Republikom Srpskom Krajinom kao dobrovoljac; Tužioci Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju tvrde da se ova služba odvijala pod okriljem srpske policije, a mediji su čak preneli da je to tvrdio tokom svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću 2003. godine.
Komandovao je specijalnim jedinicama poznatim kao Crvene beretke.[12] Obučavao je jedinice u krajiškom kampu za obuku Golubić, za šta ga je navodno plaćala Služba državne bezbednosti Srbije[13]; on je to negirao na suđenju Miloševiću, uprkos ulozi svedoka optužbe. On je dodao da je jedini put koji mu je Državna bezbednost Srbije platila za 28-dnevni boravak 1997. godine “da prati vežbe”; njegov honorar je iznosio 2.200 dinara. Bio je u savezu sa ministrom unutrašnjih poslova Milanom Martićem u njegovoj borbi za vlast sa predsednikom Milanom Babićem, kojeg je opisao kao „nepoštenog, čoveka koji mu nije dao reč“.[15] Martića je, nasuprot tome, smatrao „čovekom od reči“. čast i čovek od reči.“
U novembru 1991. Babić je pozvao Vojislava Šešelja u Knin da mu pomogne da osujeti, kako je verovao, pokušaj državnog udara koji je planirao sam Kapetan Dragan. Prema Šešelju, „Kapetan Dragan se umešao i pokrenuo pobunu među vojskom koja je trčala.