Dragoljub Zbiljić, predsednik kompanije Energotehnika Južna Bačka i predsednik VK Vojvodine, rođen je 1977. godine u Boru. Godine 1996. seli se na studije u Novi Sad, a 2001. godine diplomira u Novom Sadu na filijali Ekonomskog fakulteta u Subotici, smer Marketing. Po završetku studija karijeru započinje u RSGV, kompaniji koja se prvenstveno bavila prodajom obojenih metala i poljoprivrednih mašina, kao menadžer prodaje obojenih metala.
Dragoljub Zbiljić – Biografija
Februara 2004. godine osniva sopstveni biznis, preduzeće Maneks doo Novi Sad, koje se od osnivanja do danas bavi prodajom obojenih metala na veliko. Maneks postaje vodeći partner RTB-u Bor u preradi sekundarnih sirovina u poluproizvodnji, sarađuje sa Valjaoni bakra Sevojno, kao i brojnim manjim livnicama metala, sa ciljem zapošljavanja srpskih industrijskih preduzeća. Od 2006. do 2008. godine Maneks iznajmljuje deo Novkabela, nekadašnjeg NFK Metalurgija, gde je ostvarena godišnja proizvodnja od 2.000 tona bakra, što je proizvodnja bez presedana u istoriji NFK Metalurgija.
U junu 2013. Maneks se pridružuje Energotehnici Južna Bačka kao manji partner, ali tri godine kasnije Maneks ostvaruje 100% vlasništvo Energotehnike Južna Bačka.
Južna Bačka trenutno predstavlja dominantan brend u energetskom sektoru Srbije i vodeća je kompanija ovog sektora u regionu. Nagrada Svetske banke po završetku odvođenja vode površinskog kopa Tamnava 2014. godine, nagrada Kapetan Miša Anastasijević za liderstvo u razvoju konkurentnosti u 2017. godini i nagrada Regionalne privredne komore Južnobačkog okruga za regionalno poslovno liderstvo u 2018. godini, to najbolje potvrđuju.
Od jula do decembra 2016. godine Dragoljub Zbiljić obavlja funkciju člana Upravnog odbora i glavnog sponzora FK Vojvodina, a od decembra 2017. godine preuzima funkciju predsednika Upravnog odbora i VK Vojvodine. On je i glavni sponzor stonoteniskog kluba osoba sa invaliditetom Spin.
Vlasnik „Južne Bačke“ kompanije koja godišnje prihoduje desetine miliona evra, od čega najviše u poslovima sa državom, tesno je povezan sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
BIRN saznaje da je sadašnji vlasnik „Južne Bačke“ Dragoljub Zbiljić pred parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine, u jednom momentu bio jedini garant kredita od 55 miliona dinara koji je SNS podigao u Univerzal banci.
Javnost je za poslove „Južne Bačke“ čula nakon istraživanja BIRN-a u kome smo pokazali da su dobili posao isušivanja poplavljenog rudnika Tamnava – Zapadno polje, iako za to nisu imali potrebne reference, dok je nepotrebno odlaganje isušivanje kopa uvećalo štetu za 120 miliona evra.
Tada nam je, krajem 2014. godine, Dragoljub Zbiljić samouvereno izjavio: „Nisam član stranke i nemam nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom“.
Danas, dve i po godine kasnije, BIRN je došao u posed dokumentacije iz koje se vidi da je SNS 25. aprila 2012. godine podigao kratkoročni kredit kod Univerzal banke na 55 miliona dinara (pola miliona evra), a sa rokom dospeća 25. juna iste godine.
Garanti su bili, kao fizička lica, Tomislav Nikolić, tadašnji predsednik i osnivač SNS-a, Dragoljub Zbiljić, vlasnik kompanije „Maneks“ i Aleksandar Stanković, vlasnik kompanije „Coptech“ (Kopteh). Takođe, među garantima kredita su i kompanije „Maneks“ i „Kopteh“.
Kredit od pola miliona evra je došao na naplatu 25. juna, ali je rok za isplatu produžen aneksom. Kao jedini garant, ovaj put, navode se Zbiljić i njegova kompanija „Maneks“, koja je položila depozit u iznosu celokupnog kredita od 55 miliona dinara.
U vreme kada je Zbiljić pomogao SNS-u da uzme kredit, on se suočavao sa dve istrage – u Novom Sadu zbog utaje poreza u vrednosti od 1,5 miliona evra i u Kragujevcu gde je optužen da je izdavao fiktivne račune jednoj kragujevačkoj firmi i pomogao joj da utaji porez. U međuvremenu, tužilaštvo u Novom Sadu je odustalo od optužnice, dok suđenje u Kragujevcu ulazi u petu godinu.
Suočen sa činjenicom o njegovoj garanciji za kredit SNS-a, nije želeo da daje komentare preko telefona, ali nije ni negirao saznanje BIRN-a.
Od kredita i suda do bogatstva
„Južna Bačka“ je sve do 2010. godine bila deo sistema Elektrovojvodine, sa prevashodnim zaduženjem da održava energetsku infrastrukturu na teritoriji Vojvodine.
Nakon privatizacije 2010. godine novi vlasnici postaju preduzetnici Nebojša Petrić i Zoran Mitrović, kao i bivši suvlasnik „Viktorija grupe“ Stanko Popović i suvlasnik „Viktorija grupe“ Milija Babović.
Smenom vlasti 2012. godine, postepeno počinje da se menja i vlasnička struktura „Južne Bačke“, da bi 2014. godine većinski vlasnik postala kompanija „Maneks” Dragoljuba Zbiljića.
Pre dolaska u „Južnu Bačku”, Zbiljić je bio vlasnik preduzeća za trgovinu metalima „Maneks“ koje je imalo samo devetoro zaposlenih. Zbiljić 2014. godine postaje većinski vlasnik giganta „Južna Bačka”, kompanije koja prihoduje desetine miliona evra godišnje i upošljava 300 radnika. Ulazi u fudbalski klub „Vojvodina“ (podneo je ostavku decembra 2016), sada je potpredsednik Upravnog odbora Odbojkaškog kluba Vojvodina i jedan je od najimućnijih Novosađana.
Poslovi firme postaju sve unosniji i vredniji, tako da sada veliki deo održavanja infrastrukture celokupnog sistema Elektroprivrede Srbije pripada upravo njima.
Prema podacima Uprave za javne nabavke, najviše ugovora 2017. godine „Južna Bačka” je potpisala sa Elektroprivredom Srbije, a najvredniji je sklopljen sa Zavodom za izgradnju Grada Novog Sada u iznosu od dve miljarde dinara za posao izgradnje privrednog objekta.
Najvredniji posao sa „EPS-om” bio je vredan 225 miliona dinara, a tu su i ugovori sklopljeni sa JP Transnafta Pančevo, Rudarskim basenom Kolubara, JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad, Elektromrežom Srbije, Infrastrukturom Železnica Srbije i Gradom Suboticom.
Još jedan zajednički posao EPS-a i „Južne Bačke” je nabavka plovnih pumpi za vodu. EPS je raspisao tender za nabavku dve polovne pumpe godinu dana nakon poplava, pri čemu je naveo tačnu marku i tip pumpi koje želi da nabavi. Takvu marku i taj tip kompanija „Južna Bačka“ kupila je u oktobru 2014. godine, a za potrebe posla isušivanja potopljenog kopa Tamnava.
Čovek od poverenja
Miroslava Milenović, koja je 2012. godine kao stručni saradnik Agencije za borbu protiv korupcije kontrolisala finansiranje stranaka tokom predizborne kampanje, kaže da garancija koju je Dragoljub Zbiljić dao SNS-u za dobijanje kredita „pokazuje da je on u najužem krugu od poverenja i blizak sa strankom”.
U prvom izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije o kontroli finansiranja stranaka, a koji se odnosi na izbore iz 2012. godine, navodi se da je „koalicija oko SNS-a za odobreni kredit, koji je prikazala u izveštaju od 54,59 miliona dinara, obezbedila sredstva garancije ugovorom o depozitu pravnog lica u visini od 100 posto odobrenih sredstava”.
Koalicija oko SNS-a za parlamentarne izbore 2012. godine je obezbedila 300 miliona dinara, tako da je ovim kreditom obezbeđeno 15 posto budžeta.
U Izveštaju Agencije nema pomena ko je garant ovog kredita, to jest, o kom pravnom licu se radi. Međutim, tokom istraživanja smo saznali da se, između ostalog, radi o preduzeću „Maneks“, koje je, te 2012. godine, bilo u stopostotnom vlasništvu Dragoljuba Zbiljića.
Milenović, koja je danas zamenica predsednika pokreta „Dosta je bilo”, objašnjava da je ključno proveriti ko je davao obezbeđenja i jemstva za kredite koje su dobijale političke partije jer „samo najbliži ljudi koji se poznaju i koji su bliski mogu da daju garanciju za nekoga”.
Na upit BIRN-a upućen Agenciji da li ima saznanja o garancijama koje su za kredit SNS-a dali Zbiljić i firma „Maneks“, usledio je odgovor: „Agencija ima saznanja o navedenim instrumentima obezbeđenja, odnosno ugovorima“.
U Univerzal banci za BIRN kažu da je dužnik, SNS, isplatio ceo dug u predviđenom roku, a da je depozit od 55 miliona dinara koji je založio Zbiljićev „Maneks“ vraćen.
Inače, zbog lošeg poslovanja i ugrožene likvidnosti Univerzal banci je 2014. godine odlukom Narodne banke Srbije oduzeta dozvola za rad. Banka je od tada u stečaju.
Iz Srpske napredne stranke nije stigao odgovor.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Britanska ambasada u Beogradu. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.