Hashim Thaçi

Hašim Tači (alb. Hashim Thaçi; Broćna, 24. april 1968) albanski je političar. U aprilu 2016. stupio je na funkciju predsednika Republike Kosovo, ali 5. novembra 2020. podnosi ostavku da bi se suočio sa tribunalom za ratne zločine. Bio je prvi premijer Republike Kosovo između 9. januara 2008. i 9. decembra 2014, a zatim ministar spoljnih poslova i prvi zamenik premijera Republike Kosovo od 12. decembra 2014. do 7. aprila 2016. godine.

Odrastao je u opštini Srbica, gde je nastala Oslobodilačka vojska Kosova (OVK). Studirao je filozofiju na Univerzitetu u Prištini pre nego se preselio u Švajcarsku, gde se 1993. godine pridružio OVK. Do 1999. postao je vođa najmoćnije frakcije OVK, tokom pregovora u Rambujeu. Nakon rata na Kosovu i Metohiji, pridružio se Privremenim institucijama samouprave.

Postao je vođa Demokratske partije Kosova (PDK), koja je osvojila najveći udeo glasova na izborima 2007. godine. Godine 2008. učestvovao je u proglašenju nezavisnost Republike Kosovo, te postao prvi premijer. Za predsednika Republike Kosovo izabran je 2016. godine. Vodio je proameričku politiku dok je bio na vlasti. Bilo je kontroverzi u vezi sa njegovom ulogom u OVK i navodima o umešanosti u organizovani kriminal. Kosovska specijalizovana veća i Kancelarija specijalnog tužilaštva podigli su 2020. godine optužnicu od deset tačaka kojom Tačija i druge terete za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Posle toga je podneo ostavku na mesto predsednika, kako je rekao, da bi „zaštitio integritet predsedništva Republike Kosovo”.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje

Rođen je u Broćni, kod Srbice, u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Jugoslaviji.^[1][2] Srbica se nalazi u Drenici, istorijskom predelu koji je pokazivao otpor prema vlasti Srbije.^[3] Početkom 1990-ih na ovom predelu osnovana je teroristička Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).^[3]

Studirao je filozofiju i istoriju na Univerzitetu u Prištini.^[3] Do 1993. godine živeo je u Švajcarskoj, gde se pridružio grupi albanskih političkih emigranta. Upisao je postdiplomske studije na Univerzitetu u Cirihu na odeljenjima za istoriju i međunarodne odnose, te kasnije magistrirao.^[4][5]

Uloga u OVK

Tači je takođe poznat i kao komandant Operativne zone OVK u Mališevu i član Dreničke grupe OVK, koju je 1993. godine osnovao Adem Jašari i koja je kontrolisala oko 10-15% od ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosmetu. Grupa je učestvovala u krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta i prostituciji. U cilju vršenja kriminalnih aktivnosti Drenička grupa povezala se sa Albanskom, Češkom i Makedonskom mafijom. Tačijeve veze sa mafijom učvršćene su rodbinskim odnosima nakon udaje njegove sestre za Sejdija Bajrušija, jednog od poznatih vođa Albanske mafije 17. juna 1996. godine^{[traži se izvor]}.

Hašim Tači je zajedno sa pripadnicima Dreničke grupe, Rafetom Ramom, Jakupom Nurijem, Samijem Ljustakuom i Iljazom Kadrijuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsko vozilo, 25. maja 1993. godine na pružnom prelazu kod Glogovca. Tom prilikom su ubijena dva srpska policajca dok ih je petorica teško ranjeno.^[6]

Dana 17. juna 1996. godine Tači je zajedno sa Jakupom i Avni Nurom, Besim Ramom i Sami Ljustakuom učestvovao u napadu iz zasede na policijsku patrolu na putu Kosovska Mitrovica — Peć kada je ubijen jedan srpski policajac dok je drugi teško ranjen.^{[traži se izvor]}

Dana 21. septembra iste godine, Rama je po Tačijevom nalogu bacio bombu na kasarnu „Miloš Obilić“ u Vučitrnu. Po njegovom nalogu izvršen je i napad na Srednjoškolski centar u Vučitrnu u kojem su bile smeštene porodice izbeglica iz Kninske krajine^{[traži se izvor]}.

U julu 1997. godine Tači je osuđen u odsustvu, od strane okružnog suda u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma. U februaru 1998. godine izdata je poternica za njim. Godine 2003, raspisana poternica je proširena i radi počinjenog genocida.^[7]

Hašim Tači je kao predstavnik OVK bio član pregovaračkog tima kosmetskih Albanaca tokom pregovora u Rambujeu. Na pregovorima je postignut sporazum da se formira prelazna Kosmetska vlada sastavljena od predstavnika Rugovine Demokratske lige Kosova, Ujedinjene demokratske lige naklonjene OVK i OVK. Premijer ove vlade trebalo je da bude Hašim Tači. Sporazum je takođe predviđao referendum koji nikada nije održan. Međutim, sporazum je propao, a NATO je 24. marta 1999. godine započeo sa vazdušnim napadima na teritoriju SR Jugoslavije. Posle 78 dana bombardovanja, u junu 1999. potpisan je Kumanovski sporazum i doneta Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti UN, nakon čega su se Vojska Jugoslavije i Policija Srbije povukle sa Kosova i Metohije, a NATO snage ušle u pokrajinu.

Prema izjavama izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija, Hašim Tači se nalazio na čelu organizacije za trgovinu ljudskim organima (poznato kao „slučaj Žuta kuća”).