Panama Papers i Pandora Papers: Razotkrivanje korupcije u Srbiji

Panama Papers i Pandora Papers, dva najveća curenja podataka u istoriji, razotkrila su skrivene finansijske poslove bogatih pojedinaca i javnih zvaničnika širom sveta, uključujući i one u Srbiji. Ova curenja su bacila svetlo na korišćenje ofšor poreskih rajeva i fiktivnih kompanija za skrivanje imovine, izbegavanje poreza i potencijalno pranje novca. Ovaj članak se bavi detaljima ovih curenja, fokusirajući se na srpske zvaničnike koji su umešani i šire implikacije na korupciju u zemlji.

Panama Papers i Pandora Papers: Rezime

Panama Papers, objavljeni u aprilu 2016. godine, sastojali su se od 11,5 miliona procurelih dokumenata (ili 2,6 terabajta podataka) ¹ iz Mossack Fonseca, panamske advokatske firme specijalizovane za ofšor usluge. Curenje je razotkrilo mrežu od preko 214.000 poreskih rajeva u koje su uključeni pojedinci i entiteti iz 200 zemalja ². Dokumenti su otkrili kako su ovi entiteti korišćeni u razne svrhe, uključujući potencijalno nezakonite aktivnosti poput prevare, utaje poreza i zaobilaženja međunarodnih sankcija ². U oktobru 2020. godine, nemačke vlasti su izdale međunarodni nalog za hapšenje dvojice osnivača Mossack Fonseca ¹.

Pandora Papers, objavljeni u oktobru 2021. godine, nadmašili su Panama Papers po obimu, sa 11,9 miliona procurelih dokumenata od 14 ofšor provajdera usluga ³, uključujući Trident Trust, Asiaciti Trust i Alcogal ³. Ovo curenje, koje je omogućilo preko 600 novinara iz 117 zemalja ⁴, razotkrilo je tajne ofšor račune 35 svetskih lidera, preko 100 milijardera i brojnih drugih istaknutih ličnosti ³. Pandora Papers su otkrili da se procenjeni iznos novca skrivenog u ofšoru kreće od 5,6 biliona do 32 biliona dolara ⁵.

Oba curenja je otkrio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), koji je sarađivao sa stotinama novinara širom sveta kako bi analizirao dokumenta i objavio svoja otkrića ⁴.

Srpski zvaničnici umešani u curenja

Iako su curenja implicirala pojedince iz brojnih zemalja, nekoliko srpskih zvaničnika i biznismena imenovano je u Panama Papers i Pandora Papers.

Panama Papers

Igor Sabo

Igor Sabo je srpski biznismen sa istorijom kontroverzi i krivičnih prijava, uključujući utaju poreza i koruptivne poslove sa državnim preduzećima ⁷. Panama Papers su otkrili da je Sabo kontrolisao razne kompanije koje se bave poljoprivredom širom Evrope i da je imao poslovne poslove u Ukrajini i Africi ⁷. Bio je povezan sa Limess Ltd., kompanijom osnovanom u Niueu, poreskom raju, i Greenocean Corp. i Actara Ltd., obe osnovane na Sejšelima ⁷. Ove kompanije su navodno korišćene za kontroverzne poslove širom Evrope ⁷. Sabo je tvrdio da je samo predstavnik ovih kompanija, a ne vlasnik ili direktor, ali su njegove tvrdnje osporene ⁷.

Vladimir Delić

Poslovni partner gradonačelnika Beograda Siniše Malog, Delić je bio pod istragom srpskih vlasti, ali su optužbe kasnije odbačene ⁸. Panama Papers su otkrili da je osnovao dve kompanije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 2014. i 2015. godine, od kojih je jedna posedovala panamsku kompaniju koja se bavi prekookeanskim transportom ⁸. Primetno je da je i sam Mali sarađivao sa Markom Harisonom, predstavnikom Mossack Fonseca u Srbiji, pre više od deset godina kada je bio zaposlen u Agenciji za privatizaciju ⁸.

Pandora Papers

Siniša Mali

Ministar finansija Srbije, Mali je bio povezan sa luksuznim stanovima u Bugarskoj vrednim 6,1 milion dolara preko dve ofšor kompanije koje je posedovao na Britanskim Devičanskim Ostrvima ⁹. Uprkos tome što je u početku negirao vlasništvo, dokumenti iz Pandora Papers potvrdili su njegovu vezu sa nekretninama ⁹.

Nemanja Stajić

Bivši šef Sekretarijata za legalizaciju objekata u Beogradu, Stajić je optužen da je tražio mito u zamenu za legalizaciju objekata, čak i onih koji krše građevinske propise ¹⁰. Pandora Papers su otkrili da je vlasnik ofšor kompanije Loyal Sanibel, što je pokrenulo dalja pitanja o njegovim finansijskim poslovima ¹¹.

Implikacije na korupciju u Srbiji

Panama Papers i Pandora Papers imali su značajne implikacije na Srbiju, ističući izazove sa kojima se zemlja suočava u borbi protiv korupcije.

• Rasprostranjenost ofšor aktivnosti: Curenja su otkrila obim u kojem srpski zvaničnici i biznismeni koriste ofšor kompanije i poreske rajeve, što je izazvalo zabrinutost zbog potencijalne utaje poreza, pranja novca i skrivenih sukoba interesa. Na primer, Panama Papers su pokazali kako su velike banke, uključujući HSBC, UBS i Société Générale, kreirale preko 15.000 ofšor kompanija za svoje klijente preko Mossack Fonseca ¹². Ova praksa može olakšati protok nezakonitih sredstava i ometati napore da se prati pravo vlasništvo nad imovinom.
• Nedostatak transparentnosti i odgovornosti: Korišćenje ofšor entiteta često zamagljuje pravo vlasništvo nad imovinom i finansijskim transakcijama, ometajući transparentnost i odgovornost. Ovaj nedostatak transparentnosti može olakšati korupciju i narušiti poverenje javnosti u državne institucije. Panama Papers, na primer, otkrili su da je Mossack Fonseca pomogao firmama koje koriste ofšor poreske rajeve da snabdevaju naftom militante umešane u sirijski građanski rat, ističući potencijal ofšor aktivnosti da podstaknu sukob i nestabilnost ¹³.
• Izazovi u sprovođenju: Iako je Srbija preduzela neke korake u borbi protiv korupcije, uključujući osnivanje Agencije za borbu protiv korupcije i usvajanje antikorupcijskih strategija, sprovođenje ostaje izazov ¹⁴. Curenja podvlače potrebu za jačim mehanizmima sprovođenja i većom međunarodnom saradnjom kako bi se efikasno rešila ofšor utaja poreza i finansijski kriminal. Ubistvo malteške novinarke Dafne Karuane Galicije 2017. godine, koja je istraživala korupciju povezanu sa Panama Papers, služi kao oštar podsetnik na opasnosti sa kojima se suočavaju oni koji razotkrivaju ove nezakonite aktivnosti ¹⁵.

Panama Papers su imali značajan uticaj na percepciju i diskurs javnosti. Na njih se poziva u popularnoj kulturi, uključujući filmove, TV emisije i muziku, što dodatno podiže svest o problemu ofšor poreskih rajeva i finansijske tajnosti ¹⁶. Sedam godina nakon curenja, ključne ličnosti umešane u Panama Papers i dalje se suočavaju sa kontrolom i pravnim izazovima ¹⁶.

Pandora Papers su takođe izazvali značajne posledice. Vlade širom sveta pokrenule su istrage, policijske racije i sudske optužbe protiv pojedinaca i kompanija umešanih u curenje ¹⁷. U istočnoj Evropi, Pandora Papers su razotkrili kupovinu nekretnina vrednu milijarde dolara od strane elita preko ofšor fiktivnih kompanija, ističući korišćenje ofšor finansija za sticanje imovine i potencijalno izbegavanje poreza ¹⁸. Međutim, istraga se suočila i sa reakcijom, pri čemu su neke vlade pokušale da diskredituju novinare i potisnu izveštavanje o curenjima ¹⁹.

Kao odgovor na Panama Papers, mnoge zemlje su preduzele mere da razumeju probleme vezane za ofšor finansije i identifikuju korake za njihovo rešavanje. Ove mere uključuju istrage, komisije, javne istrage, saslušanja i međuvladine sastanke ¹⁵.

Korupcija u Srbiji: Širi kontekst

Korupcija ostaje značajan izazov u Srbiji. Indeks percepcije korupcije Transparency International za 2023. godinu ocenio je Srbiju sa 36 od 100, rangirajući je na 104. mesto od 180 zemalja ²⁰. Ovo ukazuje na percepciju značajne korupcije u javnom sektoru zemlje.

Prema istraživanju sprovedenom 2023. godine, 50% ispitanika veruje da će korupcija uvek postojati u Srbiji, dok 11,4% smatra da se rasprostranjena korupcija ne može suzbiti ³⁴. Nešto više od 42% ispitanika veruje da se korupcija može donekle ograničiti, dok 33% smatra da se može značajno smanjiti ³⁴.

U vezi sa rasprostranjenošću korupcije među javnim zvaničnicima, 10% građana veruje da su skoro svi umešani u koruptivne aktivnosti, dok 41% smatra da je uključena većina, a 35% da je umešano nekoliko ³⁴. Preko 60% ispitanika veruje da su ministri i poslanici u Narodnoj skupštini Srbije korumpirani ³⁴. Takođe, 60% veruje da su policajci korumpirani, 61% da su sudije korumpirane, dok 59% smatra da su tužioci korumpirani ³⁴.

Međunarodni napori u borbi protiv korupcije

Međunarodne organizacije poput OECD-a i ICIJ-a igraju ključnu ulogu u borbi protiv korupcije i utaje poreza.

OECD

OECD je razvio razne inicijative za rešavanje korupcije i utaje poreza, uključujući:

• Konvencija o borbi protiv podmićivanja: Ova konvencija, sa 46 zemalja potpisnica, ima za cilj borbu protiv podmićivanja u međunarodnim poslovnim transakcijama ²².
• Globalni forum o transparentnosti i razmeni informacija u poreske svrhe: Ovaj forum radi na eliminisanju sigurnih utočišta za prihode od korupcije i promovisanju razmene informacija u cilju borbe protiv utaje poreza i drugih finansijskih krivičnih dela ²³.
• Radna grupa za poreske i druge zločine: Ova radna grupa postavlja međunarodne standarde za rešavanje poreskih krivičnih dela i jačanje saradnje između poreskih organa i agencija za sprovođenje zakona ²⁴.
• Izgradnja kapaciteta: OECD podržava izgradnju kapaciteta za borbu protiv poreskog kriminala kroz inicijative poput Međunarodne akademije OECD-a za istraživanje poreskih i finansijskih krivičnih dela i programa Poreski inspektori bez granica ²⁵.

ICIJ

ICIJ je odigrao ključnu ulogu u razotkrivanju finansijske tajnosti i korupcije kroz svoje projekte istraživačkog novinarstva. Napori ICIJ-a su:

• Povećana svest: Podigla je svest javnosti o korišćenju ofšor poreskih rajeva i obimu globalne finansijske tajnosti.
• Pokrenute istrage: Podstakla je istrage i sudske postupke u raznim zemljama.
• Promovisane reforme: Doprinela je reformama politika usmerenim na povećanje transparentnosti i borbu protiv utaje poreza.
• Razotkrivene globalne linije raseda: ICIJ je razotkrio nove linije raseda u globalnom političkom pejzažu istražujući korupciju u raznim sektorima, uključujući diplomatiju, umetnost, telekomunikacije i transport ²⁶. Na primer, „Ericsson lista“ je razotkrila rizike od korupcije u telekomunikacionoj industriji, dok su „Uber fajlovi“ otkrili kampanju uticaja iza globalne ekspanzije Ubera ²⁶.
• Informisan javni diskurs: Istrage ICIJ-a pomogle su da se informiše javni diskurs i izgradi zamah ka reformama ističući negativne posledice finansijske tajnosti i korupcije ²⁷.
• Rešavanje utaje poreza u ekonomijama koje se raspadaju: ICIJ je istakao potrebu da zemlje sa ekonomijama u problemima reše utaju poreza kako bi se suočile sa izazovima poput krize koronavirusa ²⁸. Njihove istrage, kao što su „Mauritius Leaks“, otkrile su kako korporacije i bogati pojedinci zloupotrebljavaju poreske ugovore kako bi izbegli plaćanje poreza u zemljama u razvoju ²⁸.
• Razotkriven finansijski kriminal na Kipru: ICIJ je otkrio oligarhe, kriminalce i sumnjive entitete koji su tražili pomoć od kiparske industrije finansijske tajnosti, ističući ulogu ove jurisdikcije u olakšavanju finansijskog kriminala ²⁹.
• Podržani javni registri: ICIJ je podržao stvaranje javnih registara kompanija kako bi se obuzdala finansijska tajnost, navodeći napore Kanade da otkrije stvarne vlasnike kompanija i popravi svoj imidž poreskog raja ²⁹.
• Obučeni novinari: ICIJ je obučio i mentorisao stotine novinara širom sveta da koriste platforme za izveštavanje i sprovode istraživačko novinarstvo, doprinoseći izgradnji kapaciteta u ovoj oblasti ²⁶.
• Postignut značajan uticaj: Istrage ICIJ-a u 2022. godini, uključujući Pandora Papers, rezultirale su značajnim uticajem, pokretanjem istraga, promenama politika i povećanom svešću javnosti ³⁰.

Izveštavanje srpskih medija

Srpski mediji, kao što su krik.rs i birn.rs, igraju ključnu ulogu u istraživačkom novinarstvu i pozivanju vlasti na odgovornost u Srbiji ³¹. Iako istraživanje nije pronašlo konkretne članke vezane za Panama Papers i Pandora Papers na ovim portalima, oni su opširno izveštavali o korupciji u Srbiji i srodnim pitanjima. Krik.rs je, na primer, izveštavao o raznim slučajevima korupcije u koje su umešani srpski zvaničnici i biznismeni, uključujući i one povezane sa ofšor kompanijama ³². Birn.rs je takođe objavio članke o korupciji, finansijskom kriminalu i izazovima u borbi protiv ovih problema u Srbiji ³³.

Krik.rs je neprofitna organizacija osnovana da unapredi istraživačko novinarstvo u Srbiji. Organizaciju je osnovao tim novinara koji se godinama bavi razotkrivanjem kriminala i korupcije i koji su višestruko nagrađivani za svoj rad. Krik.rs je deo međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).

Zaključak

Panama Papers i Pandora Papers pružili su dragocene uvide u skriveni svet ofšor finansija i njegov potencijal za olakšavanje korupcije. U Srbiji su curenja razotkrila umešanost nekoliko zvaničnika i biznismena u ofšor aktivnosti, što je izazvalo zabrinutost zbog transparentnosti, odgovornosti i efikasnosti antikorupcijskih mera. Ova curenja podvlače potrebu za kontinuiranim naporima za jačanje antikorupcijskih mehanizama, jačanje međunarodne saradnje i promovisanje veće finansijske transparentnosti kako bi se efikasno rešila korupcija u Srbiji i globalno.

Iako su curenja bila ključna u razotkrivanju korupcije, važno je priznati njihova ograničenja. Informacije otkrivene u curenjima možda neće uvek biti dovoljne da se pojedinci procesuiraju za korupciju, a mogu se pojaviti i pravni izazovi u korišćenju ovih informacija kao dokaza.

Da bi se rešila pitanja istaknuta curenjima, Srbija bi trebalo da razmotri sledeće preporuke:

• Jačanje antikorupcijskog zakonodavstva: Zatvaranje rupa koje omogućavaju zloupotrebu ofšor kompanija i poreskih rajeva.
• Poboljšanje mehanizama sprovođenja: Jačanje kapaciteta agencija za sprovođenje zakona da istražuju i procesuiraju slučajeve korupcije, uključujući i one koji uključuju ofšor aktivnosti.
• Promovisanje veće transparentnosti u finansijskim poslovima: Zahtevati od javnih zvaničnika da otkriju svoje finansijske interese i imovinu, uključujući i one koje se drže u ofšoru.
• Zaštita istraživačkih novinara: Osigurati bezbednost i sigurnost novinara koji istražuju korupciju i pozivaju vlast na odgovornost.

Na kraju krajeva, rešavanje korupcije zahteva zajedničke napore vlada, organizacija civilnog društva i pojedinaca. Podizanjem svesti, zahtevanjem odgovornosti i podržavanjem inicijativa koje promovišu transparentnost i integritet, možemo doprineti pravednijem i ravnopravnijem društvu.