Rođen je 30. decembra 1980. godine u Kosovskoj Mitrovici. Poreklom je iz sela Doljane, kod Zvečana.
Nije poznato šta je po obrazovanju, u intervjuu za list “Pečat“ iz 2011. godine rekao je da je nasledio porodični posao u staklarstvu koji je vodio sa bratom, pa da su zatim otvorili građevinsku firmu. Prema podacima Agencije za privredne registre zastupnik je reduzeća MG Sports d.o.o. iz Nikšića.
Još 1999. godine istakao se kao jedan od čuvara mosta na Ibru, koji deli severni i južni deo Kosovske Mitrovice. U jednom intervjuu je rekao da je svoju ženu upoznao i zavoleo tokom dežurstva na tom mostu.
Za njega se, prema pisanju medija, prvi put čulo u septembru 2000. godine, kada je Vojislav Koštunica kao kandidat DOS-a za predsednika SR Jugoslavije boravio na Kosovu. Na predizbornom mitinug u Kosovskoj Mitrovici 15. septembra pristalice Slobodana Miloševića gađale su Koštunicu voćem i povrćem, jedan od ljudi koji je zaštitio tadašnjeg lidera DSS-a od Miloševićević pristalica, navodno je bio Zvonsko Veselinović.
Početkom dvehiljaditih nekoliko puta je hapšen zbog različitih krivičnih dela. Prvi put u 2003. godine. Na putu Raška – Kraljevo, u automobilu golf 4, tada dvadesettrogodišnji Zvonko Veselinović uhapšen je zajedno sa još troje ljudi. U automobilu je pronađeno tri kilograma i 190 grama heroina, droga je, kako se sumnjalo, najverovatnije bila namenjena beogradskom tržištu, a njena vrednost dosezala je 150.000 evra.
“Prema našim saznanjima presečen je jedan od značajnijih kanala organizovanog krijumčarenja droge sa područja AP Kosova i Metohije na području Srbije i dalje“ – rekao je tom prilikom načelnik SUP-a Novi Pazar Suad Bulilć. Ipak, epilog ovog slučaja ostao je nepoznat.
U avgustu 2004. Zvonko Veselinović je zajedno sa Dražimirom Stojkovićem pritvoren pod optužbom da je učestvovao u ubistvu Slaviše Maksimovića. Više stotina Srba tada je protestovalo ispred Okružnog zatvora u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer je Veselinović prebačen u lipljansku pritvorsku jedinicu, koja je pod kontrolom Albanaca.
Pred kraj 2005. godine uhapšen je u centru severne Kosovske Mitrovice zbog navodne krađe automobila. Kako su preneli medij, pripadnici specijalne jedinice KPS upali su u kafić i naočigled brojnih prisutnih gostiju „strpali“ Veselinovića u policijski automobil da bi potom napravili premetačinu u stanu njegove porodice.
Građani su takav vid hapšenja shvatili kao provokaciju albanske policije. “Odmah nakon hapšenja više od 500 građana kamenicama je gađalo policijske džipove i tom prilikom pet automobila ove službe je oštećeno.“, izvestila je “Politika“.
Tokom leta i jeseni 2011. godine Srbi sa severa Kosova podigli su barikade na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak sa namerom da spreče Euleks da na te prelaze preveze albanske carinike. Vojnici Kfora u nekoliko navrata su se sukobili sa građanima, a povređenih je bilo na obe strane. U tom periodu došlo je do razmimoilaženja stavova pregovaračkog tima Srbije sa liderima Srba sa severa Kosova, Veselinović je dospeo na tapetu vlasti u Beogradu.
Pred kraj 2011. godine komandant Kfora Erhard Drevs označio je Zvonka Veselinovića i njegovog brata Žarka, kao organizatore incidenata na barikadama. Drevse je čak tvrdio da ima video snimke koji to dokazuju, ali ih nikada nije pokazao.
U toj godini o Zvonku Veselinoviću objavljeno je mnogo tekstova i priloga. Mediji su ga označavali kao novog “Arkana“ i pisali o njemu kao o neformalnom centru moći na severu Kosova. Isticano je da je stekao bogatstvo švercujući gorivo i baviće se raznim nelegalnim poslovima. U oktobru 2011. godine o njemu je pisao i „Njujork tajms“ dovodeći ga u vezu sa albanskim biznismenom Mentorom Bećirijem sa kojim je, navodno, krijumčario naftu. U to vreme bio je vlasnik dve benzinske pumpe, u severnom delu Kosova.
“Moja firma ima oko 40 radnika, kojima redovno i regularno plaćam doprinose. Nikad nisam hteo da otvorim firmu na albanskoj strani i plaćam porez drugoj državi. To je, zapravo, moj glavni problem sa njihovom kvazi državom, koja već dugo u meni vidi neprijatelja, jer ovde opstajem, živim, radim, bavim se legalnim poslovima“, rekao je Veselinović.
U intervjuu za “Pečat“ 2011. godine izjavio je da za njega radi 30 kamiona “neki su i moje vlasništvo, neki pripadaju mojim prijateljima, ali su u mojoj službi“. Objasnio je da jedan kamion mesečno donosi tri hiljade evra čistog novca i da barikade njemu najamnje odgovaraju. Demantovao je sve optužbe za krijumačrenje i istakao je da je dva puta preživeo pokušaj ubistva.
“Nisam ništa krijumčario, nisam ništa švercovao, nikakvim kriminalom se bavio nisam. Napravio sam novac na osnovu toga što smo imali povlastice iz Republike Srbije. To što smo uvozili bilo je bez PDV-a, neko vreme i bez akciza, ali evo, mi i sada radimo i živimo, kada plaćamo PDV i akcize. I dok nisam imao novca, dok sam, kao i svi ovde, sklapao kraj sa krajem, borio sam se za Srbiju i srpski narod“, naglasio je Veselinović.
Prema podacima do kojih je došao “Insajder“, Veselinović i članovi njegove uže porodice su se jedno vreme vodili kao radnici Pošte Kosova (PTK). Veselinović je još 2007. godine Pošti Kosova izdao prostor u Kosovskoj Mitrovici na kojem je postavljena antena kosovske mobline telefonije. PTK je Veselinoviću plaćala 350 evra mesečno za jednu antenu, a bilo ih je ukupno tri. Ugovori su u međuvremenu raskinuti.
Poznato je da je bio u dobrim odnosima sa pokojnim Borislavom Pelevićem. Isticao je da podržava sve stranke koje „nešto čine da Srbi opstanu na Kosovu i Metohiji“ Ipak, rekao je da ga je u periodu kada je o njemu objavljeno mnogo negativnih tekstova zvao tadašnji zamenik predsednika SNS-a.
“Iznenadio me i poziv Aleksandra Vučića, on me je, kada je počela hajka, lično zvao telefonom i rekao da kao stranka stoje iza mene“, izjavio je Veselinović.
Tomislav Nikolić je rekao da je Veselinovića upoznao tokom kampanje kada su svi tvrdili da je Zvonko kriminalac.
“Ne čujem se sa Veselinovićem, ali upoznao sma ga u vreme kampanje u Kosovskoj Mitrovici. Znate, meni su rekli da je on kriminalac, onda smo organizovali jedan veliki sastanak i on je došao na taj sastanak i rekao ko od vas ovde ima dokaze za to da sam kriminalac, a kome od vas ovde nisam pomogao. Ja o čoveku koji dole tom narodu pomaže ne mogu ništa loše da kažem“, izjavio je Nikolić, 2011. godine.
Govoreći o Zvonku Veselinoviću u oktobru 2011. godine zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je rekao da je država za izgradnju puteva na severu Kosova angažovala „kriminalca Branka Miljkovija“, koji je potom povuka svoje mašine, pa je umesto njega angažovana „mašinerija Veselinovića“.
“Interesantno mi je da neko kaže da je Veselinović kriminalac, a ne Miljković. Veselinović je sitna riba, on je ništa u odnosu na kriminalca takvih razmera kakav je Miljković”, rekao je Vučić, dodajući da Miljković sarađuje sa režimom u Srbiji.
Nekoliko godina kasnije, u intervjuu za KRIK, Vučić je rekao da je Veselinovića podržavao u vreme dok su postojali problemi na prelazu Jarinje.
„Ja sam mu pružao političku podršku tada dok sam bio u opoziciji. Podrška se tiče barikada, ne biznisa. Zvonka Veselinovića video sam jedanput u životu. Video sam ga na Kosovu. to je bilo 2009. Čuo sam i da je jednom u Ledinama na Novom Beogradu bio na nekoj velikoj svadbi na kojoj sam bio i ja. Ali ga nisam video“, rekao je Vučić.
On je tada naglasio da je Veselinović razvio biznis još za vreme vlasti Demokratske stranke i da nije imao podršku SNS.
Po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, u decembru 2011. Veselinović je priveden zajedno sa bratom na Kopaoniku. U pritvoru je proveo godinu dana i tada su njegovi sugrađani protestovali i tražili od nadležnih institucija da ga puste na slobodu.
U optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Zvonku Veselinoviću, Milanu Radoičiću i Draganu Ćurčiću stavljeno je na teret da su protivpravno prisvojili 32 kamiona u vlaništvu lizing kompanije “Hipo Alpe – Adrija lizinga” i tako sebi pribavili najmanje 237 miliona dinara imovinske koristi. U martu 2016. godine Apelacioni sud je oslobodio Veselinovića i Radoičića, a Ćurčić je osuđen na tri godine.
Inače, krajem novembra 2018. Veselinović i Radoičić ozvaničili su vlasništvo u firmi Inkop iz Ćuprije, koja učestvuje u izgradnji Koridora 11. Mediji su, takođe, Veselinovića dovodili u vezu sa izgradnjom nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu.
Protiv Veselinovića i njegovog kuma Radoičića, pred Višim sudom u Pirotu ponovljeno je suđenje zbog optužbi da su sa još dvojicom optuženih, nezakonitim radnjama na izgradnji Koridora 10, počinili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i na taj način pribavili protivpravnu imovinsku korist od 26,5 miliona dinara.
Prema pisanju BIRN-a, nakon šest odloženih ročišta, 17. decembra 2018, na iznošenju završne reči u ovom slučaju pred Višim sudom u Pirotu, napokon su se pojavili svi optuženi. Presudom od 15. januara 2019. nepravosnažno je osuđen na dve godine zatvora. Ipak, Apelacioni sud u Nišu je početkom jula 2019. preinačio ovu presudu i Veselinovića i još dvojicu optuženih pravosnažno oslobodio optužbi za nelegalno iskopavanje šljunka.
Zvonko Veselinović je postao poznat široj javnosti 2011. godine kao organizator barikada na Jarinju i Brnjaku na administrativnoj granici sa Kosovom, a Milan Radoičić nakon ubistva Olivera Ivanovića u januaru 2018. godine, kada se o njemu govorilo kao osobi koja „vedri i i oblači’’ na Kosovu.
Oliver Ivanović je u svom poslednjem intervjuu BIRN-u u oktobru 2017. godine okarakterisao Radiočića kao pravog nosioca vlasti, uterivača dugova bliskog SNS i ključnu figuru u zastrašujućem sistemu vlasti na severu Kosova.
Predsednik Aleksandar Vučić je o Radoičiću govorio u februaru 2018. u intervjuu na TV Hepi i kazao da nikada sa Radoičićem nije razgovarao, niti telefonom, niti uživo.
Međutim, tom „možda dovoljno bahatom čoveku“, kako je u istom intervjuu rekao, Vučić je na konferenciji za novinare 12. septembra 2017, pripisao zasluge za brigu o Srbima na Kosovu.
Mehanizme poslovnog delovanja Veselinovića i Radoičića pokazuje pravosnažna presuda, kojom su njih dvojica oslobođeni optužbi za podstrekavanje, a koju je BIRN objavio u februaru 2018. godine.
Od svih stvari za koje je bio osumnjičen i optužen Milan Radoičić je osuđen za falsifikovanje lične karte 2010. godine.
Krivični postupak koji se u Višem sudu u Pirotu vodi protiv Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića i još dvojice okrivljenih, zbog zloupotreba na izgradnji Koridora 10, trebalo je da bude nastavljen 2. oktobra 2018. godine, nakon zastoja od skoro devet meseci.
Suđenje je nekoliko puta odloženo, jer se optuženi nisu pojavili na ročištu.
U septembru 2018. godine kumovi Zvonko Veselinović i Milan Radoičić ozvaničili su vlasništvo nad preduzećem Inkop koje je dobijalo unosne poslove na izgradnji Koridora 11.
Radoičić, kog kosovska policija traži u vezi sa istragom ubistva Olivera Ivanovića, saslušan je u policiji na osnovu zahteva srpskog tužilaštva u ponedeljak 26. novembra 2018. godine.
Građevinska inspekcija Ministarstva građevinarstva podnela je u maju 2018. godine krivičnu prijavu protiv Žarka Veselinovića zbog nelegalne gradnje na Goliji.
Inspekcija je to utvrdila u postupku nadzora objekta na Goliji obavljenog 23. oktobra 2017, tokom kojeg su inspektorka i njene kolege nailazili i na fizičke prepreke, poput balvana postavljenog na putu ka mestu sastanka sa Žarkom Veselinovićem, koji se tada predstavio kao investitor radova.
Žarko Veselinović nije do 16. januara uplatio 50.000 dinara u humanitarne svrhe što je bio deo dogovora sa tužilaštvom u Čačku koje je bilo spremno da mu oprosti krivično delo nelegalne gradnje na Goliji.
Zbog nepoštovanja ovog dogovora, tužilaštvo u Ivanjici je podnelo optužni predlog – od koga su bez objašnjenja odustali.
Dalje, kada je reč o poslovima braće Veselinović i njihovih partnera, iz prisluškivanih razgovora, koji su objavljeni u prvostepenoj presudi, saznajemo kako je Zvonko Veselinović učestvovao u nelegalnom iskopavanju šljunka za radove na Koridoru 10 i kako je sa svojim kumom Milanom Radoičićem delio zaradu.