Dragan Bujošević (Beograd 15. januar 1954) srpski je novinar i generalni direktor RTS-a.
Biografija
Novinarstvo je diplomirao na Fakultetu političkih nauka.[1] U Politici je radio od 1976. do 1989, a od 1989. do 1993. je bio urednik DESK-a i zamenik glavnog urednika Politike. Od 1993. do 1997. radi u NIN-u kao novinar, pomoćnik glavnog urednika i zamenik glavnog urednika. Bio je glavni urednik „Evropljanina“ od 1997. do 1999, a od 1999. zamenik glavnog urednika i novinar NIN-a. Kao glavni urednik „Evropljanina“, Bujošević je kažnjen po radikalsko-julovskom zakonu o novinarstvu zbog rušenja ustavnog poretka zemlje novčanim iznosom od oko 60.000 dolara 1998. godine.[2] U NIN-u je ostao do leta 2002, a od 2001. do ukidanja u aprilu 2006. radio je za BK Televiziju.
Godine 2007, je kraće vreme radio za TV Enter, a nakon toga je pisao serijal kolumni za dnevni list Alo. Od 2008. do 2013. bio je glavni i odgovorni urednik „Politike“, a nakon toga je prešao na Prvu srpsku televiziju gde je od 2011. do 2015. vodio emisiju „Stav Srbije“. 5. maja 2015, izabran je za novog generalnog direktora Radio Televizije Srbije. Nakon što je 15. januara 2019. navršio 65 godina života i stekao uslove za odlazak u redovnu starosnu penziju, Bujoševiću je mandat na mestu direktora Radio Televizije Srbije produžen za još šest meseci.[3]
Kontroverze
Emitovanje serije Nemanjići — rađanje kraljevine, bilo je propraćeno kontroverzama i kritikama na račun produkcije. Projekat je koštao 2,87 miliona evra sa porezima i doprinosima,[4] čime je njegova izrada svrstana među najskuplje televizijske serije snimljene u Srbiji.[5] Prava na nastavke televizijskih serija Ubice mog oca, a kasnije i Senke nad Balkanom, čije su se prve sezone prikazivale na RTS-u, ustupljena su drugim televizijama, usled veće finansijske isplativosti. Glumac Tihomir Arsić optužio je Bujoševića da je namerno prepustio prava na prikazivanje Top kanalu.[6] Stvaraoci projekta Zaspanka za vojnike, reditelj Predrag Antonijević i producent Maksa Ćatović ponudili su prava na film i seriju Radio-televiziji Srbije, ali je dogovor o tom pitanju izostao.[7] Bujošević je takav potez obrazložio nemogućnošću RTS-a da finansira proizvodnju filmova. Takođe, iako je RTS hteo da snimi seriju, ocenio je neosnovanim insistiranje na ceni koja bi iznosila jedan evro više po epizodi od ostvarenja Kralj Petar Prvi, te naveo da za isto RTS ima sto odsto prava. Odnos Antonijevića, Bujošević je ocenio nekorektnim, te naglasio da je on idejni tvorac naslova Ubice mog oca i da je RTS jedini prihvatio da snimi tu seriju.[8]
—Čedomir Antić, mart 2019.[9]
Čelnici opozicionih struktura, u sastavu „Saveza za Srbiju“, kao i ostali učesnici protesta „Jedan od pet miliona“ u svojim zahtevima su naveli i ostavku Dragana Bujoševića. Bujoševiću je, kao direktoru javnog medijskog servisa, zamerena nemogućnost pojavljivanja na toj televiziji puna tri meseca, dok su se neki od protestanata pozvali na naziv njegove nekadašnje emisije Nije srpski ćutati.[2] Dana 16. marta 2019. godine, u večernjim časovima, grupa demonstranata ušla je u zgradu Radio-televizije Srbije, sa zahtevom da se uživo uključi u program.[10] U zgradi se tada nalazio urednik programa, Zoran Stanojević, dok su prisutni od njega tražili da budu u vestima. Nakon konsultacije sa nadređenima, Stanojević ih je uputio da izađu iz zgrade.[11] Predsednik Srpskog pokreta Dveri, Boško Obradović, preneo je da je video tekstualnu poruku na mobilnom telefonu, sadržine „Nećemo im ništa dozvoliti, u 21 će ih policija izbaciti iz zgrade“, poslatu od strane Dragana Bujoševića.[12] Program RTS-a više puta u toku večeri je prekidan, dok je na prvom kanalu te televizije prenošeno obraćanje ministra policije Nebojše Stefanovića. RTS je signal preuzimao od televizije Pink, a ceo događaj su urednici veb-sajta Njuz.net opisali u satiričnom tonu.[13] Nešto kasnije, u toku večeri, Dragan Bujošević je izneo svoje viđenje slučaja, izvinio se zaposlenima i ocenio da su protesti izgubili legitimitet. Rekao je da su kroz hodnike prolazili ljudi sa motornim testerama i da zbog svega toga nije bilo moguće ranije realizovati informativnu emisiju.[14]
Strukovni sindikat RTS-a zatražio je hitan sastanak sa Draganom Bujoševićem krajem marta 2019, pozivajući se na odredbu o poštovanju profesionalnih standarda i kodeksa. U pismu čiji je potpisnik Dragomir Milošević, predsednik sindikata, izraženo je nezadovoljstvo uslovima rada zaposlenih i uređivačkom politikom javnog servisa. U pismu je navedeno i da se zaposlenima dodeljuju novi poslovi bez nadoknade i revidiranja ugovora o radu. S druge strane, ukazano je na nezakonito uvećavanje prihoda rukovodećih kadrova, te da je zbog toga rad ostalih u toj kući omalovažen.[15] Bujošević na pismo nije odgovorio.[16]
Priznanja
- Godišnja nagrada „Politike“,
- Nagrada „Duda Timotijević“ za unapređenje tv-novinarstva 2001,
- Nagrada BK fondacije za novinarstvo i publicistiku 2002,
- Nagrada „Staša Marinković“ lista „Danas“ za analitičko novinarstvo 2008.
Dela
- 5. oktobar – 24 časa prevrata, (decembra 2001); Američko izdanje „Palgrave“ 2003.
Reference
- ^ Dragan Bujošević : strana 1 : Pogledi : POLITIKA Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. јун 2012), Приступљено 2. 4. 2013.
- ^ Jump up to:а б Popović, Aleksandra (18. 3. 2019). „Dragan Bujošević: Nije srpski ćutati”. Данас. НУНС. Приступљено 19. 3. 2019.[мртва веза]
- ^ Драган Бујошевић остаје генерални директор ЈМУ РТС , Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ П, С. (16. 2. 2018). „РАЂАЊЕ КРАЉЕВИНЕ Друга шанса за Немањиће”. Дневник холдинг. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ „Серија Немањићи: спектакуларни промашај српске кинематографије”. КМ Новине. 27. 2. 2018. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Матовић, Д.; Аџић, М. (14. 1. 2018). „Драган Бујошевић за “Новости”: Хајку на „Немањиће“ подметнули на „твитеру“”. Вечерње новости. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Јовановић, Бојана (9. 11. 2018). „Zašto će „Zaspanka za vojnike“ biti na Pinku, a ne na RTS-u?”. Вечерње новости. theworldnews.net. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Јовановић, Бојана (9. 11. 2018). „Драган Бујошевић: Гага и Макса сада изврћу чињенице”. Вечерње новости. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ „Antić: Da je Bujošević na istom položaju u Japanu odavno bi izvršio harakiri”. Данас. 17. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Gedošević, L.; Milutinović, A. (16. 3. 2019). „PROTEST „1 OD 5 MILIONA“ U zgradu RTS ušli Boško Obradović i Jelena Anasonović, tražili da gostuju u „Dnevniku 2″”. Блиц. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ „SUDARIO SAM SE SA OKO 50 PROTESTANATA KOJI SU TRAŽILI DA UĐU U REŽIJU! Zoran Stanojević o nasilnom upadu u RTS: Bili smo sprečeni da radimo dok je zgrada bila pod opsadom!”. Курир. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ „Obradović: Ne izlazimo iz RTS-a, Bujošević poručio da će ih policija rasterati u 21 čas”. Новинска агенција Бета. 16. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Milosavljević, Nenad; Marković, Viktor (17. 3. 2019). „Program Pinka nasilno upao u program RTS-a”. Њуз.нет. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ „Dragan Bujošević: Mi nismo mogli da radimo svoj posao, nasilno su upali u RTS i hodnicima išli sa motornom testerom”. Блиц. 16. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019.
- ^ Živanović, Katarina (25. 3. 2019). „Sindikat Radio televizije Srbije: Dvostruko smo poniženi”. Данас. Приступљено 31. 3. 2019.
- ^ Živanović, Katarina (26. 3. 2019). „Bujošević ignoriše i zahteve zaposlenih u RTS- u”. Данас. Приступљено 31. 3. 2019.