Ana Brnabić (srpska ćirilica: Ana Brnabić, izgovara se [ana brnabitɕ]; rođena 28. septembra 1975) je srpska političarka koja je na funkciji premijera Srbije od 2017. Ona je prva žena i prva otvorena gej osoba na toj funkciji. 1]
U vladu je ušla kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave[2] od 11. avgusta 2016. do 29. juna 2017. godine, pod premijerom Aleksandrom Vučićem i vd premijera Ivicom Dačićem. U toj ulozi, Brnabićeva je pokrenula reforme centralnih državnih službi u Srbiji.
Nakon što je 31. maja 2017. inaugurisan za predsednika Srbije, Vučić je u junu 2017. predložio Brnabićevu za naslednika.[3] Premijerka Brnabić i njen kabinet izabrani su 29. juna 2017. godine većinom od 157 od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Izabrana kao nestranački političar, pristupila je vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci 2019. godine, a potom je izabrana za potpredsednicu 2021. godine.
2019. godine Brnabićeva je bila rangirana od strane magazina Forbs kao 88. najmoćnija žena na svetu i 19. najmoćnija žena politički i politički lider.[4][5] Neki posmatrači smatraju da ona nema političku moć u skladu sa ustavnom ulogom šefa izvršne vlasti, već tvrde da Vučić ima vlast u svojstvu predsednika.
Sadržaj
1 Rani i lični život
2 Obrazovanje i poslovna karijera
3 Politika
3.1 Debata o ustavnim ulogama
3.2 Kosovo
3.3 Napomene o genocidu u Srebrenici
3.4 LGBT prava
4 nagrade
5 Vidi takođe
6 Reference
7 Spoljašnje veze
Rani I lični život
Brnabić je rođena u Beogradu. Njen deda po ocu Anton Brnabić, jugoslovenski vojni oficir, po nacionalnosti Hrvat, rođen je u Staroj Baški na hrvatskom ostrvu Krku, u današnjoj Hrvatskoj. Borio se sa jugoslovenskim partizanima tokom Drugog svetskog rata, a posle rata bio je u činu potpukovnika. Njena baka po ocu Mica rođena je u Gorobilju kod Požege. Njena baka i deda po majci su iz Babušnice, jugoistočna Srbija. Njen otac Zoran je rođen u Užicu 1950. godine, a studije je završio u Beogradu, gde je porodica živela.[6]
Brnabić je lezbejka, druga žena LGBT na čelu vlade u svetu posle Johane Sigurdardotir (Island 2009–13), i peta otvoreno LGBT šefica vlade ukupno, posle Johane, Elio Di Rupo (Belgija 2011–14), Gzavije Betel (Luksemburg). 2013 – danas) i Leo Varadkar (Irska 2017–20). Ona je 2017. godine postala prvi šef vlade bilo koje balkanske zemlje koji je prisustvovao maršu gej ponosa kada je prisustvovala jednom u Beogradu.[7]
2019. godine njena partnerka Milica Đurđić rodila je dečaka; Brnabićeva je prva premijerka koja je otvoreno homoseksualna čija se partnerka porodila dok je bila premijerka.[8]
Obrazovanje i poslovna karijera
Brnabićeva je odrasla u Beogradu, Srbija, gde je pohađala prestižnu beogradsku Petu gimnaziju. Pored srpskog obrazovanja, Brnabićeva ima diplomu Bachelor of Business Administration (BBA) na Univerzitetu Northvood, Mičigen, SAD, i MBA Univerziteta Hal, Engleska, Velika Britanija, a radila je više od decenije u međunarodnim organizacijama, stranim investitori, jedinice lokalne samouprave i javni sektor u Srbiji.[9]
Pre imenovanja Brnabićeve u Vladu Srbije, bila je direktorka Continental Vind Serbia,[10] gde je radila na realizaciji investicije od 300 miliona evra u vetropark u Kovinu.[11] Bila je član upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim.[12]
Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim kućama koje su sprovodile projekte koje je finansirao USAID u Srbiji. Bila je zamenik rukovodioca Projekta konkurentnosti Srbije, ekspert za Program reforme lokalne samouprave u Srbiji i viši koordinator Programa ekonomskog razvoja opština.[9] Bila je aktivna u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine.[13] Tokom tog angažmana učestvovala je u uvođenju koncepta lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i izgradnji potencijala opština za unapređenje poslovnog ambijenta na lokalnom nivou uz aktivnu promociju investicija. Postala je član, a potom i predsednica upravnog odbora NALED-a.[13]
Politika
Premijerka Ana Brnabić sa Šinzo Abeom, premijerom Japana, Tokio 21.10.2019.
Brnabićeva sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevim tokom zvanične državne posete Beogradu
Brnabićeva sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevim tokom posete Srbiji
U avgustu 2016. godine imenovana je za ministra državne uprave i lokalne samouprave. Pored toga, predsednica je Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, kao i Republičkog saveta za nacionalne manjine i potpredsednik Republičkog saveta za reformu javne uprave.
Brnabićeva je sebe opisala kao proevropsku i tehnokratsku premijerku
Ona je objasnila da su prioriteti njene vlade modernizacija, reforma obrazovanja i digitalizacija.[16][17] S druge strane, kritikovana je jer je na čelu konzervativne i nacionalističke vlade u kojoj se nalaze i otvoreno antizapadni i proruski ministri.[18][19][20][21]
U maju 2018. Brnabićeva je preuzela Ministarstvo finansija do imenovanja novog ministra, nakon ostavke Dušana Vujovića.[22] Dana 29. maja 2018. imenovala je Sinišu Malog za Vujovićevog naslednika na toj funkciji.[23] Brnabićeva je 26. jula 2018. bila domaćin svečanosti u Kongresu Sjedinjenih Država u Vašingtonu, koja je održana povodom obeležavanja 100 godina od podizanja srpske zastave ispred Bele kuće.[24]
U oktobru 2019. premijerka je potvrdila da je pristupila vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.[25] Brnabićeva je 25. oktobra 2019. potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske unije (EAEU), čime je proširena lista srpskih proizvoda koji se mogu izvoziti na teritoriju EAEU.[26]
Nakon što se pandemija COVID-19 proširila na Srbiju u martu 2020. godine, Brnabićeva je postavljena za šeficu Kriznog štaba u zdravstvu.[27] Nakon što je predsednik Vučić 15. marta proglasio vanredno stanje, Vlada je donela uredbe o merama za vreme vanrednog stanja u cilju suzbijanja posledica izbijanja bolesti.[28] Prvi put u Srbiji od Drugog svetskog rata uveden je policijski čas.[29] Brnabićeva je za potpredsednicu SNS-a izabrana u novembru 2021. godine.[30]
Debata o ustavnim ulogama
Politolozi Kšištof Zuba Brnabić je naveo kao primer šefa vlade sa velikom političkom zavisnošću od lidera vladajuće stranke.[31] Situaciju u kojoj premijer nema svoju političku poziciju šefa izvršne vlasti definisao je kao „surogatnu vladu”, objašnjavajući da je raspodela vlasti koja je u suprotnosti sa ustavnim odrednicama karakteristika nedemokratskih sistema. [31]
U februaru 2019. godine Freedom House je izvestio da je status Srbije opao sa slobodne na delimično slobodnu zbog pogoršanja sprovođenja izbora, nastavka pokušaja vlade i savezničkih medija da podrivaju nezavisne novinare kroz pravno uznemiravanje i kampanje klevete, i Vučićevog gomilanja izvršne vlasti. ovlašćenja koja su u suprotnosti sa njegovom ustavnom ulogom.[32] Opozicioni lideri i pojedini posmatrači je opisuju kao puku Vučićevu marionetu, čije je predsedavanje, po Ustavu, uglavnom ceremonijalno, bez značajnije izvršne vlasti.[1][31][33][34] Brnabić to nikada nije demantovala, čak je rekla da Vučić treba da bude „mentor“ premijera.[35]
Kosovo
Vidi takođe: Politički status Kosova
Brnabić je u decembru 2018, komentarišući najavljenu transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova, rekla: „Nadam se da nećemo morati da koristimo našu vojsku, ali u ovom trenutku to je jedna od opcija na stolu jer ne može se prisustvovati novom etničkom čišćenju Srba i novim Olujama — iako ih Edi Rama poziva. Kada neko zna da imate jaku vojsku, onda mora da sedne i razgovara sa vama.“[36][37]
Pored toga, ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli je u maju 2019. rekao da neće dozvoliti Brnabićevoj da uđe na Kosovo zbog, kako je rekao, njene rasističke ideologije. Brnabićeva je, prilikom primopredaje izveštaja Evropske komisije o napretku za 2019. godinu, rekla: „Haradinaj, Tači i Veseli se takmiče ko je najveći nacionalista i šovinista. Najviše me plaši to što imamo posla sa iracionalnim ljudima, najgorom vrstom populisti, ljudi koji su bukvalno izašli iz šume.“[38][39] Ovo je naišlo na oštre kritike, posebno od strane korisnika Tvitera, koji su vodili kampanju sa heštegom #bukvalno samo iz šume kako bi se rugali premijeru.[40]
Vlade Srbije i Kosova su se 20. januara 2020. dogovorile da obnove letove između svojih prestonica po prvi put posle više od dve decenije.[41][42] Do sporazuma je došlo nakon višemesečnih diplomatskih razgovora Ričarda Grenela, ambasadora Sjedinjenih Država u Nemačkoj, koga je predsednik Donald Tramp godinu dana ranije imenovao za specijalnog izaslanika za srpsko-kosovske odnose.[41]
Primedbe o genocidu u Srebrenici
U intervjuu nemačkom javnom servisu Deutsche Velle 14. novembra 2018. godine, Brnabić je negirala da su masakri Bošnjaka u julu 1995. godine od strane snaga bosanskih Srba u Srebrenici bili čin genocida.[43] Dve nedelje kasnije, Evropski parlament je usvojio rezoluciju u kojoj se kaže da parlament žali zbog kontinuiranog poricanja genocida u Srebrenici od strane delova srpskih vlasti i podseća da puna saradnja sa Haškim tribunalom i njegovim naslednim mehanizmom uključuje prihvatanje njegovih presuda.[44] Haški sud je kritikovao Brnabićeve zbog negiranja genocida u Srebrenici.[43][45]
LGBT prava
Takođe pogledajte: LGBT prava u Srbiji
Brnabićeva na Paradi ponosa u Beogradu 2019