NA\u010cELA USTAVA DR\u017dAVE SRBIJE<\/p>\n
Republika Srbija je dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na\u010delima gra\u0111anske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.<\/p>\n
Suverenost poti\u010de od gra\u0111ana koji je vr\u0161e referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.<\/p>\n
Nijedan dr\u017eavni organ, politi\u010dka organizacija, grupa ili pojedinac ne mo\u017ee prisvojiti suverenost od gra\u0111ana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izra\u017eene volje gra\u0111ana.<\/p>\n
Vladavina prava<\/p>\n
\u010clan 3<\/p>\n
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i po\u010diva na neotu\u0111ivim ljudskim pravima.<\/p>\n
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vla\u0161\u0107u i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.<\/p>\n
Podela vlasti<\/p>\n
\u010clan 4<\/p>\n
Pravni poredak je jedinstven.<\/p>\n
Ure\u0111enje vlasti po\u010diva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvr\u0161nu i sudsku.<\/p>\n
Odnos tri grane vlasti zasniva se na me\u0111usobnom proveravanju i ravnote\u017ei.<\/p>\n
Sudska vlast je nezavisna.<\/p>\n
Politi\u010dke stranke<\/p>\n
\u010clan 5<\/p>\n
Jem\u010di se i priznaje uloga politi\u010dkih stranaka u demokratskom oblikovanju politi\u010dke volje gra\u0111ana.<\/p>\n
Osnivanje politi\u010dkih stranaka je slobodno.<\/p>\n
Nedopu\u0161teno je delovanje politi\u010dkih stranaka koje je usmereno na nasilno ru\u0161enje ustavnog poretka, kr\u0161enje zajem\u010denih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mr\u017enje.<\/p>\n
Politi\u010dke stranke ne mogu neposredno vr\u0161iti vlast, niti je pot\u010diniti sebi.<\/p>\n
Zabrana sukoba interesa<\/p>\n
\u010clan 6<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee vr\u0161iti dr\u017eavnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.<\/p>\n
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom re\u0161avanju odre\u0111uju se Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Grb, zastava i himna<\/p>\n
\u010clan 7<\/p>\n
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.<\/p>\n
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.<\/p>\n
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Dr\u017eavna zastava.<\/p>\n
Himna Republike Srbije jeste sve\u010dana pesma „Bo\u017ee pravde“.<\/p>\n
Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Teritorija i granica<\/p>\n
\u010clan 8<\/p>\n
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.<\/p>\n
Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvi\u0111enom za promenu Ustava.<\/p>\n
Glavni grad<\/p>\n
\u010clan 9<\/p>\n
Glavni grad Republike Srbije je Beograd.<\/p>\n
Jezik i pismo<\/p>\n
\u010clan 10<\/p>\n
U Republici Srbiji u slu\u017ebenoj upotrebi su srpski jezik i \u0107irili\u010dko pismo.<\/p>\n
Slu\u017ebena upotreba drugih jezika i pisama ure\u0111uje se zakonom, na osnovu Ustava.<\/p>\n
Svetovnost dr\u017eave<\/p>\n
\u010clan 11<\/p>\n
Republika Srbija je svetovna dr\u017eava.<\/p>\n
Crkve i verske zajednice su odvojene od dr\u017eave.<\/p>\n
Nijedna religija ne mo\u017ee se uspostaviti kao dr\u017eavna ili obavezna.<\/p>\n
Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava<\/p>\n
\u010clan 12<\/p>\n
Dr\u017eavna vlast ograni\u010dena je pravom gra\u0111ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.<\/p>\n
Pravo gra\u0111ana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podle\u017ee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.<\/p>\n
Za\u0161tita dr\u017eavljana i Srba u inostranstvu<\/p>\n
\u010clan 13<\/p>\n
Republika Srbija \u0161titi prava i interese svojih dr\u017eavljana u inostranstvu.<\/p>\n
Republika Srbija razvija i unapre\u0111uje odnose Srba koji \u017eive u inostranstvu sa mati\u010dnom dr\u017eavom.<\/p>\n
Za\u0161tita nacionalnih manjina<\/p>\n
\u010clan 14<\/p>\n
Republika Srbija \u0161titi prava nacionalnih manjina.<\/p>\n
Dr\u017eava jem\u010di posebnu za\u0161titu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i o\u010duvanja njihovog identiteta.<\/p>\n
Ravnopravnost polova<\/p>\n
\u010clan 15<\/p>\n
Dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti.<\/p>\n
Me\u0111unarodni odnosi<\/p>\n
\u010clan 16<\/p>\n
Spoljna politika Republike Srbije po\u010diva na op\u0161tepriznatim principima i pravilima me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n
Op\u0161teprihva\u0107ena pravila me\u0111unarodnog prava i potvr\u0111eni me\u0111unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvr\u0111eni me\u0111unarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.<\/p>\n
Polo\u017eaj stranaca<\/p>\n
\u010clan 17<\/p>\n
Stranci, u skladu sa me\u0111unarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajem\u010dena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dr\u017eavljani Republike Srbije.<\/p>\n
Drugi deo<\/p>\n
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE<\/p>\n
1. Osnovna na\u010dela<\/p>\n
Neposredna primena zajem\u010denih prava<\/p>\n
\u010clan 18<\/p>\n
Ljudska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom neposredno se primenjuju.<\/p>\n
Ustavom se jem\u010de, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajem\u010dena op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se mo\u017ee propisati na\u010din ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izri\u010dito predvi\u0111eno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri \u010demu zakon ni u kom slu\u010daju ne sme da uti\u010de na su\u0161tinu zajem\u010denog prava.<\/p>\n
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de se u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje.<\/p>\n
Svrha ustavnih jemstava<\/p>\n
\u010clan 19<\/p>\n
Jemstva neotu\u0111ivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slu\u017ee o\u010duvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom dru\u0161tvu, zasnovanom na na\u010delu vladavine prava.<\/p>\n
Ograni\u010denja ljudskih i manjinskih prava<\/p>\n
\u010clan 20<\/p>\n
Ljudska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom mogu zakonom biti ograni\u010dena ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu\u0161ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni\u010denja zadovolji u demokratskom dru\u0161tvu i bez zadiranja u su\u0161tinu zajem\u010denog prava.<\/p>\n
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne mo\u017ee se smanjivati.<\/p>\n
Pri ograni\u010davanju ljudskih i manjinskih prava, svi dr\u017eavni organi, a naro\u010dito sudovi, du\u017eni su da vode ra\u010duna o su\u0161tini prava koje se ograni\u010dava, va\u017enosti svrhe ograni\u010denja, prirodi i obimu ograni\u010denja, odnosu ograni\u010denja sa svrhom ograni\u010denja i o tome da li postoji na\u010din da se svrha ograni\u010denja postigne manjim ograni\u010denjem prava.<\/p>\n
Zabrana diskriminacije<\/p>\n
\u010clan 21<\/p>\n
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.<\/p>\n
Svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije.<\/p>\n
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima.<\/p>\n
Za\u0161tita ljudskih i manjinskih prava i sloboda<\/p>\n
\u010clan 22<\/p>\n
Svako ima pravo na sudsku za\u0161titu ako mu je povre\u0111eno ili uskra\u0107eno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajem\u010deno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.<\/p>\n
Gra\u0111ani imaju pravo da se obrate me\u0111unarodnim institucijama radi za\u0161tite svojih sloboda i prava zajem\u010denih Ustavom.<\/p>\n
2. Ljudska prava i slobode<\/p>\n
Dostojanstvo i slobodan razvoj li\u010dnosti<\/p>\n
\u010clan 23<\/p>\n
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su du\u017eni da ga po\u0161tuju i \u0161tite.<\/p>\n
Svako ima pravo na slobodan razvoj li\u010dnosti, ako time ne kr\u0161i prava drugih zajem\u010dena Ustavom.<\/p>\n
Pravo na \u017eivot<\/p>\n
\u010clan 24<\/p>\n
Ljudski \u017eivot je neprikosnoven.<\/p>\n
U Republici Srbiji nema smrtne kazne.<\/p>\n
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bi\u0107a.<\/p>\n
Nepovredivost fizi\u010dkog i psihi\u010dkog integriteta<\/p>\n
\u010clan 25<\/p>\n
Fizi\u010dki i psihi\u010dki integritet je nepovrediv.<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee biti izlo\u017een mu\u010denju, ne\u010dove\u010dnom ili poni\u017eavaju\u0107em postupanju ili ka\u017enjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili nau\u010dnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.<\/p>\n
Zabrana ropstva, polo\u017eaja sli\u010dnog ropstvu i prinudnog rada<\/p>\n
\u010clan 26<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee biti dr\u017ean u ropstvu ili u polo\u017eaju sli\u010dnom ropstvu.<\/p>\n
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.<\/p>\n
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskori\u0161\u0107avanje lica koje je u nepovoljnom polo\u017eaju smatra se prinudnim radom.<\/p>\n
Prinudnim radom se ne smatra rad ili slu\u017eba lica na izdr\u017eavanju kazne li\u0161enja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz nov\u010danu nadoknadu, rad ili slu\u017eba lica na vojnoj slu\u017ebi, kao ni rad ili slu\u017eba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom progla\u0161enja ratnog ili vanrednog stanja.<\/p>\n
Pravo na slobodu i bezbednost<\/p>\n
\u010clan 27<\/p>\n
Svako ima pravo na li\u010dnu slobodu i bezbednost. Li\u0161enje slobode dopu\u0161teno je samo iz razloga i u postupku koji su predvi\u0111eni zakonom.<\/p>\n
Lice koje je li\u0161eno slobode od strane dr\u017eavnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obave\u0161tava o razlozima li\u0161enja slobode, o optu\u017ebi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom li\u0161enju slobode obavesti lice po svom izboru.<\/p>\n
Svako ko je li\u0161en slobode ima pravo \u017ealbe sudu, koji je du\u017ean da hitno odlu\u010di o zakonitosti li\u0161enja slobode i da naredi pu\u0161tanje na slobodu ako je li\u0161enje slobode bilo nezakonito.<\/p>\n
Kaznu koja obuhvata li\u0161enje slobode mo\u017ee izre\u0107i samo sud.<\/p>\n
Postupanje s licem li\u0161enim slobode<\/p>\n
\u010clan 28<\/p>\n
Prema licu li\u0161enom slobode mora se postupati \u010dove\u010dno i s uva\u017eavanjem dostojanstva njegove li\u010dnosti.<\/p>\n
Zabranjeno je svako nasilje prema licu li\u0161enom slobode.<\/p>\n
Zabranjeno je iznu\u0111ivanje iskaza.<\/p>\n
Dopunska prava u slu\u010daju li\u0161enja slobode bez odluke suda<\/p>\n
\u010clan 29<\/p>\n
Licu li\u0161enom slobode bez odluke suda, odmah se saop\u0161tava da ima pravo da ni\u0161ta ne izjavljuje i pravo da ne bude saslu\u0161ano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji \u0107e mu besplatno pru\u017eiti pravnu pomo\u0107 ako ne mo\u017ee da je plati.<\/p>\n
Lice li\u0161eno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 \u010dasova, biti predato nadle\u017enom sudu, u protivnom se pu\u0161ta na slobodu.<\/p>\n
Pritvor<\/p>\n
\u010clan 30<\/p>\n
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je u\u010dinilo krivi\u010dno delo mo\u017ee biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vo\u0111enja krivi\u010dnog postupka.<\/p>\n
Ako nije saslu\u0161ano prilikom dono\u0161enja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvr\u0161ena neposredno po dono\u0161enju, pritvoreno lice mora u roku od 48 \u010dasova od li\u0161enja slobode da bude izvedeno pred nadle\u017eni sud, koji potom ponovo odlu\u010duje o pritvoru.<\/p>\n
Pismeno i obrazlo\u017eeno re\u0161enje suda o pritvoru uru\u010duje se pritvoreniku najkasnije 12 \u010dasova od pritvaranja. Odluku o \u017ealbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 \u010dasova.<\/p>\n
Trajanje pritvora<\/p>\n
\u010clan 31<\/p>\n
Trajanje pritvora sud svodi na najkra\u0107e neophodno vreme, imaju\u0107i u vidu razloge pritvora. Pritvor odre\u0111en odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdu\u017ee tri meseca, a vi\u0161i sud ga mo\u017ee, u skladu sa zakonom, produ\u017eiti na jo\u0161 tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optu\u017enica, okrivljeni se pu\u0161ta na slobodu.<\/p>\n
Posle podizanja optu\u017enice trajanje pritvora sud svodi na najkra\u0107e neophodno vreme, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Pritvorenik se pu\u0161ta da se brani sa slobode \u010dim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odre\u0111en.<\/p>\n
Pravo na pravi\u010dno su\u0111enje<\/p>\n
\u010clan 32<\/p>\n
Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve\u0107 ustanovljen sud, pravi\u010dno i u razumnom roku, javno raspravi i odlu\u010di o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optu\u017ebama protiv njega.<\/p>\n
Svakome se jem\u010di pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tuma\u010da, ako je slep, gluv ili nem.<\/p>\n
Javnost se mo\u017ee isklju\u010diti tokom \u010ditavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi za\u0161tite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom dru\u0161tvu, kao i radi za\u0161tite interesa maloletnika ili privatnosti u\u010desnika u postupku, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Posebna prava okrivljenog<\/p>\n
\u010clan 33<\/p>\n
Svako ko je okrivljen za krivi\u010dno delo ima pravo da u najkra\u0107em roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obave\u0161ten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.<\/p>\n
Svako ko je okrivljen za krivi\u010dno delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano op\u0161ti i da dobije primereno vreme i odgovaraju\u0107e uslove za pripremu odbrane.<\/p>\n
Okrivljeni koji ne mo\u017ee da snosi tro\u0161kove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravi\u010dnosti, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Svako ko je okrivljen za krivi\u010dno delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne mo\u017ee biti ka\u017enjen, ako mu nije omogu\u0107eno da bude saslu\u0161an i da se brani.<\/p>\n
Svako kome se sudi za krivi\u010dno delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optu\u017ebe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optu\u017ebe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.<\/p>\n
Svako kome se sudi za krivi\u010dno delo ima pravo da mu se sudi bez odugovla\u010denja.<\/p>\n
Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivi\u010dno delo nije du\u017eno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.<\/p>\n
Sva prava koja ima okrivljeni za krivi\u010dno delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizi\u010dko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo ka\u017enjivo delo.<\/p>\n
Pravna sigurnost u kaznenom pravu<\/p>\n
\u010clan 34<\/p>\n
Niko se ne mo\u017ee oglasiti krivim za delo koje, pre nego \u0161to je u\u010dinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvi\u0111eno kao ka\u017enjivo, niti mu se mo\u017ee izre\u0107i kazna koja za to delo nije bila predvi\u0111ena.<\/p>\n
Kazne se odre\u0111uju prema propisu koji je va\u017eio u vreme kad je delo u\u010dinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za u\u010dinioca. Krivi\u010dna dela i krivi\u010dne sankcije odre\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Svako se smatra nevinim za krivi\u010dno delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosna\u017enom odlukom suda.<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee biti gonjen ni ka\u017enjen za krivi\u010dno delo za koje je pravnosna\u017enom presudom oslobo\u0111en ili osu\u0111en ili za koje je optu\u017eba pravnosna\u017eno odbijena ili postupak pravnosna\u017eno obustavljen, niti sudska odluka mo\u017ee biti izmenjena na \u0161tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podle\u017ee vo\u0111enje postupka za neko drugo ka\u017enjivo delo.<\/p>\n
Izuzetno, ponavljanje postupka je dopu\u0161teno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim \u010dinjenicama koje su, da su bile poznate u vreme su\u0111enja, mogle bitno da uti\u010du na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku do\u0161lo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.<\/p>\n
Krivi\u010dno gonjenje i izvr\u0161enje kazne za ratni zlo\u010din, genocid i zlo\u010din protiv \u010dove\u010dnosti ne zastareva.<\/p>\n
Pravo na rehabilitaciju i naknadu \u0161tete<\/p>\n
\u010clan 35<\/p>\n
Ko je bez osnova ili nezakonito li\u0161en slobode, pritvoren ili osu\u0111en za ka\u017enjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu \u0161tete od Republike Srbije i druga prava utvr\u0111ena zakonom.<\/p>\n
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne \u0161tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dr\u017eavni organ, imalac javnog ovla\u0161\u0107enja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n
Zakon odre\u0111uje uslove pod kojima o\u0161te\u0107eni ima pravo da zahteva naknadu \u0161tete neposredno od lica koje je \u0161tetu prouzrokovalo.<\/p>\n
Pravo na jednaku za\u0161titu prava i na pravno sredstvo<\/p>\n
\u010clan 36<\/p>\n
Jem\u010di se jednaka za\u0161tita prava pred sudovima i drugim dr\u017eavnim organima, imaocima javnih ovla\u0161\u0107enja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.<\/p>\n
Svako ima pravo na \u017ealbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlu\u010duje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.<\/p>\n
Pravo na pravnu li\u010dnost<\/p>\n
\u010clan 37<\/p>\n
Svako lice ima pravnu sposobnost.<\/p>\n
Lice punoletstvom sti\u010de sposobnost da samostalno odlu\u010duje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navr\u0161enih 18 godina.<\/p>\n
Izbor i kori\u0161\u0107enje li\u010dnog imena i imena svoje dece slobodni su.<\/p>\n
Pravo na dr\u017eavljanstvo<\/p>\n
\u010clan 38<\/p>\n
Sticanje i prestanak dr\u017eavljanstva Republike Srbije ure\u0111uje zakon.<\/p>\n
Dr\u017eavljanin Republike Srbije ne mo\u017ee biti proteran, ni li\u0161en dr\u017eavljanstva ili prava da ga promeni.<\/p>\n
Dete ro\u0111eno u Republici Srbiji ima pravo na dr\u017eavljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne dr\u017eavljanstvo druge dr\u017eave.<\/p>\n
Sloboda kretanja<\/p>\n
\u010clan 39<\/p>\n
Svako ima pravo da se slobodno kre\u0107e i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.<\/p>\n
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograni\u010diti zakonom, ako je to neophodno radi vo\u0111enja krivi\u010dnog postupka, za\u0161tite javnog reda i mira, spre\u010davanja \u0161irenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.<\/p>\n
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ure\u0111uje se zakonom. Stranac mo\u017ee biti proteran samo na osnovu odluke nadle\u017enog organa, u zakonom predvi\u0111enom postupku i ako mu je obezbe\u0111eno pravo \u017ealbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dr\u017eavljanstva, pripadnosti odre\u0111enoj dru\u0161tvenoj grupi, politi\u010dkog mi\u0161ljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kr\u0161enje prava zajem\u010denih ovim ustavom.<\/p>\n
Nepovredivost stana<\/p>\n
\u010clan 40<\/p>\n
Stan je nepovrediv.<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee bez pismene odluke suda u\u0107i u tu\u0111i stan ili druge prostorije protiv volje njihovog dr\u017eaoca, niti u njima vr\u0161iti pretres. Dr\u017ealac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo\u0161 dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako dr\u017ealac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopu\u0161teno u prisustvu dva punoletna svedoka.<\/p>\n
Bez odluke suda, ulazak u tu\u0111i stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog li\u0161enja slobode u\u010dinioca krivi\u010dnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na na\u010din predvi\u0111en zakonom.<\/p>\n
Tajnost pisama i drugih sredstava op\u0161tenja<\/p>\n
\u010clan 41<\/p>\n
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.<\/p>\n
Odstupanja su dozvoljena samo na odre\u0111eno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vo\u0111enja krivi\u010dnog postupka ili za\u0161tite bezbednosti Republike Srbije, na na\u010din predvi\u0111en zakonom.<\/p>\n
Za\u0161tita podataka o li\u010dnosti<\/p>\n
\u010clan 42<\/p>\n
Zajem\u010dena je za\u0161tita podataka o li\u010dnosti.<\/p>\n
Prikupljanje, dr\u017eanje, obrada i kori\u0161\u0107enje podataka o li\u010dnosti ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Zabranjena je i ka\u017enjiva upotreba podataka o li\u010dnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vo\u0111enja krivi\u010dnog postupka ili za\u0161tite bezbednosti Republike Srbije, na na\u010din predvi\u0111en zakonom.<\/p>\n
Svako ima pravo da bude obave\u0161ten o prikupljenim podacima o svojoj li\u010dnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku za\u0161titu zbog njihove zloupotrebe.<\/p>\n
Sloboda misli, savesti i veroispovesti<\/p>\n
\u010clan 43<\/p>\n
Jem\u010di se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.<\/p>\n
Niko nije du\u017ean da se izja\u0161njava o svojim verskim i drugim uverenjima.<\/p>\n
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ube\u0111enje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, poha\u0111anjem verske slu\u017ebe ili nastave, pojedina\u010dno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.<\/p>\n
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja mo\u017ee se ograni\u010diti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom dru\u0161tvu, radi za\u0161tite \u017eivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog dru\u0161tva, sloboda i prava gra\u0111ana zajem\u010denih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spre\u010davanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mr\u017enje.<\/p>\n
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.<\/p>\n
Crkve i verske zajednice<\/p>\n
\u010clan 44<\/p>\n
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od dr\u017eave.<\/p>\n
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ure\u0111uju svoju unutra\u0161nju organizaciju, verske poslove, da javno vr\u0161e verske obrede, da osnivaju verske \u0161kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Ustavni sud mo\u017ee zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugro\u017eava pravo na \u017eivot, pravo na psihi\u010dko i fizi\u010dko zdravlje, prava dece, pravo na li\u010dni i porodi\u010dni integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podsti\u010de versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.<\/p>\n
Prigovor savesti<\/p>\n
\u010clan 45<\/p>\n
Lice nije du\u017eno da, protivno svojoj veri ili ube\u0111enjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uklju\u010duje upotrebu oru\u017eja.<\/p>\n
Lice koje se pozove na prigovor savesti mo\u017ee biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oru\u017eje, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja<\/p>\n
\u010clan 46<\/p>\n
Jem\u010di se sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje.<\/p>\n
Sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee se zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, \u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i za\u0161tite javnog zdravlja, morala demokratskog dru\u0161tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.<\/p>\n
Sloboda izra\u017eavanja nacionalne pripadnosti<\/p>\n
\u010clan 47<\/p>\n
Izra\u017eavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.<\/p>\n
Niko nije du\u017ean da se izja\u0161njava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.<\/p>\n
Podsticanje uva\u017eavanja razlika<\/p>\n
\u010clan 48<\/p>\n
Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obave\u0161tavanju, Republika Srbija podsti\u010de razumevanje, uva\u017eavanje i po\u0161tovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etni\u010dkog, kulturnog, jezi\u010dkog ili verskog identiteta njenih gra\u0111ana.<\/p>\n
Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mr\u017enje<\/p>\n
\u010clan 49<\/p>\n
Zabranjeno je i ka\u017enjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mr\u017enje i netrpeljivosti.<\/p>\n
Sloboda medija<\/p>\n
\u010clan 50<\/p>\n
Svako je slobodan da bez odobrenja, na na\u010din predvi\u0111en zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obave\u0161tavanja.<\/p>\n
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.<\/p>\n
U Republici Srbiji nema cenzure. Nadle\u017eni sud mo\u017ee spre\u010diti \u0161irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obave\u0161tavanja samo ako je to u demokratskom dru\u0161tvu neophodno radi spre\u010davanja pozivanja na nasilno ru\u0161enje Ustavom utvr\u0111enog poretka ili naru\u0161avanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, spre\u010davanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi spre\u010davanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mr\u017enje, kojim se podsti\u010de na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.<\/p>\n
Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili neta\u010dno prenete informacije kojom je povre\u0111eno ne\u010dije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Pravo na obave\u0161tenost<\/p>\n
\u010clan 51<\/p>\n
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obave\u0161tavan o pitanjima od javnog zna\u010daja i sredstva javnog obave\u0161tavanja su du\u017ena da to pravo po\u0161tuju.<\/p>\n
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dr\u017eavnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Izborno pravo<\/p>\n
\u010clan 52<\/p>\n
Svaki punoletan, poslovno sposoban dr\u017eavljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.<\/p>\n
Izborno pravo je op\u0161te i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i li\u010dno.<\/p>\n
Izborno pravo u\u017eiva pravnu za\u0161titu u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Pravo na u\u010de\u0161\u0107e u upravljanju javnim poslovima<\/p>\n
\u010clan 53<\/p>\n
Gra\u0111ani imaju pravo da u\u010destvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne slu\u017ebe i na javne funkcije.<\/p>\n
Sloboda okupljanja<\/p>\n
\u010clan 54<\/p>\n
Mirno okupljanje gra\u0111ana je slobodno.<\/p>\n
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podle\u017ee odobrenju, ni prijavljivanju.<\/p>\n
Zborovi, demonstracije i druga okupljanja gra\u0111ana na otvorenom prostoru prijavljuju se dr\u017eavnom organu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Sloboda okupljanja mo\u017ee se zakonom ograni\u010diti samo ako je to neophodno radi za\u0161tite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.<\/p>\n
Sloboda udru\u017eivanja<\/p>\n
\u010clan 55<\/p>\n
Jem\u010di se sloboda politi\u010dkog, sindikalnog i svakog drugog udru\u017eivanja i pravo da se ostane izvan svakog udru\u017eenja.<\/p>\n
Udru\u017eenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dr\u017eavni organ, u skadu sa zakonom.<\/p>\n
Zabranjena su tajna i paravojna udru\u017eenja.<\/p>\n
Ustavni sud mo\u017ee zabraniti samo ono udru\u017eenje \u010dije je delovanje usmereno na nasilno ru\u0161enje ustavnog poretka, kr\u0161enje zajem\u010denih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mr\u017enje.<\/p>\n
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tu\u017eioci, Za\u0161titnik gra\u0111ana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti \u010dlanovi politi\u010dkih stranaka.<\/p>\n
Pravo na peticiju<\/p>\n
\u010clan 56<\/p>\n
Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upu\u0107uje peticije i druge predloge dr\u017eavnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga tra\u017ei.<\/p>\n
Zbog upu\u0107ivanja peticija i predloga niko ne mo\u017ee da trpi \u0161tetne posledice.<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee da trpi \u0161tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time u\u010dinio krivi\u010dno delo.<\/p>\n
Pravo na uto\u010di\u0161te<\/p>\n
\u010clan 57<\/p>\n
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politi\u010dkih uverenja, ima pravo na uto\u010di\u0161te u Republici Srbiji.<\/p>\n
Postupak za sticanje uto\u010di\u0161ta ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Pravo na imovinu<\/p>\n
\u010clan 58<\/p>\n
Jem\u010di se mirno u\u017eivanje svojine i drugih imovinskih prava ste\u010denih na osnovu zakona.<\/p>\n
Pravo svojine mo\u017ee biti oduzeto ili ograni\u010deno samo u javnom interesu utvr\u0111enom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne mo\u017ee biti ni\u017ea od tr\u017ei\u0161ne.<\/p>\n
Zakonom se mo\u017ee ograni\u010diti na\u010din kori\u0161\u0107enja imovine.<\/p>\n
Oduzimanje ili ograni\u010denje imovine radi naplate poreza i drugih da\u017ebina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Pravo nasle\u0111ivanja<\/p>\n
\u010clan 59<\/p>\n
Jem\u010di se pravo nasle\u0111ivanja, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Pravo nasle\u0111ivanja ne mo\u017ee biti isklju\u010deno ili ograni\u010deno zbog neispunjavanja javnih obaveza.<\/p>\n
Pravo na rad<\/p>\n
\u010clan 60<\/p>\n
Jem\u010di se pravo na rad, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.<\/p>\n
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.<\/p>\n
Svako ima pravo na po\u0161tovanje dostojanstva svoje li\u010dnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu za\u0161titu na radu, ograni\u010deno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pla\u0107eni godi\u0161nji odmor, pravi\u010dnu naknadu za rad i na pravnu za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne mo\u017ee odre\u0107i.<\/p>\n
\u017denama, omladini i invalidima omogu\u0107uju se posebna za\u0161tita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Pravo na \u0161trajk<\/p>\n
\u010clan 61<\/p>\n
Zaposleni imaju pravo na \u0161trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.<\/p>\n
Pravo na \u0161trajk mo\u017ee biti ograni\u010deno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.<\/p>\n
Pravo na zaklju\u010denje braka i ravnopravnost supru\u017enika<\/p>\n
\u010clan 62<\/p>\n
Svako ima pravo da slobodno odlu\u010di o zaklju\u010denju i raskidanju braka.<\/p>\n
Brak se zaklju\u010duje na osnovu slobodno datog pristanka mu\u0161karca i \u017eene pred dr\u017eavnim organom.<\/p>\n
Zaklju\u010denje, trajanje i raskid braka po\u010divaju na ravnopravnosti mu\u0161karca i \u017eene.<\/p>\n
Brak i odnosi u braku i porodici ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Vanbra\u010dna zajednica se izjedna\u010dava sa brakom, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Sloboda odlu\u010divanja o ra\u0111anju<\/p>\n
\u010clan 63<\/p>\n
Svako ima pravo da slobodno odlu\u010di o ra\u0111anju dece.<\/p>\n
Republika Srbija podsti\u010de roditelje da se odlu\u010de na ra\u0111anje dece i poma\u017ee im u tome.<\/p>\n
Prava deteta<\/p>\n
\u010clan 64<\/p>\n
Deca u\u017eivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i du\u0161evnoj zrelosti.<\/p>\n
Svako dete ima pravo na li\u010dno ime, upis u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da o\u010duva svoj identitet.<\/p>\n
Deca su za\u0161ti\u0107ena od psihi\u010dkog, fizi\u010dkog, ekonomskog i svakog drugog iskori\u0161\u0107avanja ili zloupotrebljavanja.<\/p>\n
Deca ro\u0111ena izvan braka imaju jednaka prava kao deca ro\u0111ena u braku.<\/p>\n
Prava deteta i njihova za\u0161tita ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Prava i du\u017enosti roditelja<\/p>\n
\u010clan 65<\/p>\n
Roditelji imaju pravo i du\u017enost da izdr\u017eavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.<\/p>\n
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograni\u010dena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Posebna za\u0161tita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta<\/p>\n
\u010clan 66<\/p>\n
Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Majci se pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja.<\/p>\n
Posebna za\u0161tita pru\u017ea se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihi\u010dkom ili fizi\u010dkom razvoju.<\/p>\n
Deca mla\u0111a od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mla\u0111a od 18 godina, mogu da rade na poslovima \u0161tetnim po njihovo zdravlje ili moral.<\/p>\n
Pravo na pravnu pomo\u0107<\/p>\n
\u010clan 67<\/p>\n
Svakome se, pod uslovima odre\u0111enim zakonom, jem\u010di pravo na pravnu pomo\u0107.<\/p>\n
Pravnu pomo\u0107 pru\u017eaju advokatura, kao samostalna i nezavisna slu\u017eba, i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Zakonom se odre\u0111uje kada je pravna pomo\u0107 besplatna.<\/p>\n
Zdravstvena za\u0161tita<\/p>\n
\u010clan 68<\/p>\n
Svako ima pravo na za\u0161titu svog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja.<\/p>\n
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu za\u0161titu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi na\u010din, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena za\u0161tita i osnivanje zdravstvenih fondova ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Republika Srbija poma\u017ee razvoj zdravstvene i fizi\u010dke kulture.<\/p>\n
Socijalna za\u0161tita<\/p>\n
\u010clan 69<\/p>\n
Gra\u0111ani i porodice kojima je neophodna dru\u0161tvena pomo\u0107 radi savladavanja socijalnih i \u017eivotnih te\u0161ko\u0107a i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih \u017eivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu za\u0161titu, \u010dije se pru\u017eanje zasniva na na\u010delima socijalne pravde, humanizma i po\u0161tovanja ljudskog dostojanstva.<\/p>\n
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbe\u0111enje i osiguranje ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slu\u010daju privremene spre\u010denosti za rad, kao i pravo na naknadu u slu\u010daju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Invalidima, ratnim veteranima i \u017ertvama rata pru\u017ea se posebna za\u0161tita, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Penzijsko osiguranje<\/p>\n
\u010clan 70<\/p>\n
Penzijsko osiguranje ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.<\/p>\n
Pravo na obrazovanje<\/p>\n
\u010clan 71<\/p>\n
Svako ima pravo na obrazovanje.<\/p>\n
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.<\/p>\n
Svi gra\u0111ani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visoko\u0161kolskom obrazovanju. Republika Srbija omogu\u0107uje uspe\u0161nim i nadarenim u\u010denicima slabijeg imovnog stanja besplatno visoko\u0161kolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Osnivanje \u0161kola i univerziteta ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Autonomija univerziteta<\/p>\n
\u010clan 72<\/p>\n
Jem\u010di se autonomija univerziteta, visoko\u0161kolskih i nau\u010dnih ustanova.<\/p>\n
Univerziteti, visoko\u0161kolske i nau\u010dne ustanove samostalno odlu\u010duju o svome ure\u0111enju i radu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Sloboda nau\u010dnog i umetni\u010dkog stvaranja<\/p>\n
\u010clan 73<\/p>\n
Nau\u010dno i umetni\u010dko stvarala\u0161tvo je slobodno.<\/p>\n
Autorima nau\u010dnih i umetni\u010dkih dela jem\u010de se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Republika Srbija podsti\u010de i poma\u017ee razvoj nauke, kulture i umetnosti.<\/p>\n
Zdrava \u017eivotna sredina<\/p>\n
\u010clan 74<\/p>\n
Svako ima pravo na zdravu \u017eivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obave\u0161tavanje o njenom stanju.<\/p>\n
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n
Svako je du\u017ean da \u010duva i pobolj\u0161ava \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
3. Prava pripadnika nacionalnih manjina<\/p>\n
Osnovna odredba<\/p>\n
\u010clan 75<\/p>\n
Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajem\u010dena svim gra\u0111anima, jem\u010de se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedina\u010dno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i me\u0111unarodnim ugovorima.<\/p>\n
Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, u\u010destvuju u odlu\u010divanju ili sami odlu\u010duju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obave\u0161tavanje i slu\u017ebenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obave\u0161tavanju i slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina<\/p>\n
\u010clan 76<\/p>\n
Pripadnicima nacionalnih manjina jem\u010di se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska za\u0161tita.<\/p>\n
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.<\/p>\n
Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi\u010dkom \u017eivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izme\u0111u pripadnika nacionalne manjine i gra\u0111ana koji pripadaju ve\u0107ini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova \u017eivota koji ih posebno poga\u0111aju.<\/p>\n
Ravnopravnost u vo\u0111enju javnih poslova<\/p>\n
\u010clan 77<\/p>\n
Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali gra\u0111ani, pravo da u\u010destvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.<\/p>\n
Pri zapo\u0161ljavanju u dr\u017eavnim organima, javnim slu\u017ebama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se ra\u010duna o nacionalnom sastavu stanovni\u0161tva i odgovaraju\u0107oj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.<\/p>\n
Zabrana nasilne asimilacije<\/p>\n
\u010clan 78<\/p>\n
Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.<\/p>\n
Za\u0161tita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale ve\u0161ta\u010dko menjanje nacionalnog sastava stanovni\u0161tva na podru\u010djima gde pripadnici nacionalnih manjina \u017eive tradicionalno i u zna\u010dajnom broju.<\/p>\n
Pravo na o\u010duvanje posebnosti<\/p>\n
\u010clan 79<\/p>\n
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izra\u017eavanje, \u010duvanje, negovanje, razvijanje i javno izra\u017eavanje nacionalne, etni\u010dke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na kori\u0161\u0107enje svog jezika i pisma; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, dr\u017eavni organi, organizacije kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obave\u0161tavanje na svom jeziku, uklju\u010duju\u0107i i pravo na izra\u017eavanje, primanje, slanje i razmenu obave\u0161tenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obave\u0161tavanja, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.<\/p>\n
Pravo na udru\u017eivanje i na saradnju sa sunarodnicima<\/p>\n
\u010clan 80<\/p>\n
Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udru\u017eenja, koja dobrovoljno finansiraju.<\/p>\n
Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udru\u017eenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina.<\/p>\n
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.<\/p>\n
Razvijanje duha tolerancije<\/p>\n
\u010clan 81<\/p>\n
U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etni\u010dki, kulturni, jezi\u010dki ili verski identitet.<\/p>\n
Tre\u0107i deo<\/p>\n
EKONOMSKO URE\u0110ENJE I JAVNE FINANSIJE<\/p>\n
1. Ekonomsko ure\u0111enje<\/p>\n
Osnovna na\u010dela<\/p>\n
\u010clan 82<\/p>\n
Ekonomsko ure\u0111enje u Republici Srbiji po\u010diva na tr\u017ei\u0161noj privredi, otvorenom i slobodnom tr\u017ei\u0161tu, slobodi preduzetni\u0161tva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.<\/p>\n
Republika Srbija je jedinstveno privredno podru\u010dje sa jedinstvenim tr\u017ei\u0161tem roba, rada, kapitala i usluga.<\/p>\n
Uticaj tr\u017ei\u0161ne privrede na socijalni i ekonomski polo\u017eaj zaposlenih uskla\u0111uje se kroz socijalni dijalog izme\u0111u sindikata i poslodavaca.<\/p>\n
Sloboda preduzetni\u0161tva<\/p>\n
\u010clan 83<\/p>\n
Preduzetni\u0161tvo je slobodno.<\/p>\n
Preduzetni\u0161tvo se mo\u017ee ograni\u010diti zakonom, radi za\u0161tite zdravlja ljudi, \u017eivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.<\/p>\n
Polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu<\/p>\n
\u010clan 84<\/p>\n
Svi imaju jednak pravni polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograni\u010dava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog polo\u017eaja.<\/p>\n
Prava ste\u010dena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.<\/p>\n
Strana lica izjedna\u010dena su na tr\u017ei\u0161tu sa doma\u0107im.<\/p>\n
Svojinska prava stranaca<\/p>\n
\u010clan 85<\/p>\n
Strana fizi\u010dka i pravna lica mogu ste\u0107i svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili me\u0111unarodnim ugovorom.<\/p>\n
Stranci mogu ste\u0107i pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od op\u0161teg interesa, kao i druga prava odre\u0111ena zakonom.<\/p>\n
Ravnopravnost svih oblika svojine<\/p>\n
\u010clan 86<\/p>\n
Jem\u010de se privatna, zadru\u017ena i javna svojina. Javna svojina je dr\u017eavna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu za\u0161titu.<\/p>\n
Postoje\u0107a dru\u0161tvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na na\u010din i u rokovima predvi\u0111enim zakonom.<\/p>\n
Sredstva iz javne svojine otu\u0111uju se na na\u010din i pod uslovima utvr\u0111enim zakonom.<\/p>\n
Dr\u017eavna imovina<\/p>\n
\u010clan 87<\/p>\n
Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odre\u0111eno da su od op\u0161teg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u dr\u017eavnoj su imovini. U dr\u017eavnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Fizi\u010dka i pravna lica mogu ste\u0107i pojedina prava na odre\u0111enim dobrima u op\u0161toj upotrebi, pod uslovima i na na\u010din predvi\u0111en zakonom.<\/p>\n
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na na\u010din predvi\u0111en zakonom.<\/p>\n
Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, na\u010din njenog kori\u0161\u0107enja i raspolaganja, ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Zemlji\u0161te<\/p>\n
\u010clan 88<\/p>\n
Kori\u0161\u0107enje i raspolaganje poljoprivrednim zemlji\u0161tem, \u0161umskim zemlji\u0161tem i gradskim gra\u0111evinskim zemlji\u0161tem u privatnoj svojini, je slobodno.<\/p>\n
Zakonom se mogu ograni\u010diti oblici kori\u0161\u0107enja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za kori\u0161\u0107enje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nano\u0161enja \u0161tete \u017eivotnoj sredini ili da bi se spre\u010dila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.<\/p>\n
\u010cuvanje nasle\u0111a<\/p>\n
\u010clan 89<\/p>\n
Svako je du\u017ean da \u010duva prirodne retkosti i nau\u010dno, kulturno i istorijsko nasle\u0111e, kao dobra od op\u0161teg interesa, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Posebna odgovornost za o\u010duvanje nasle\u0111a je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.<\/p>\n
Za\u0161tita potro\u0161a\u010da<\/p>\n
\u010clan 90<\/p>\n
Republika Srbija \u0161titi potro\u0161a\u010de.<\/p>\n
Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potro\u0161a\u010da, kao i sve ne\u010dasne radnje na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
2. Javne finansije<\/p>\n
Porezi i drugi prihodi<\/p>\n
\u010clan 91<\/p>\n
Sredstva iz kojih se finansiraju nadle\u017enosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbe\u0111uju se iz poreza i drugih prihoda utvr\u0111enih zakonom.<\/p>\n
Obaveza pla\u0107anja poreza i drugih da\u017ebina je op\u0161ta i zasniva se na ekonomskoj mo\u0107i obveznika.<\/p>\n
Bud\u017eet<\/p>\n
\u010clan 92<\/p>\n
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju bud\u017eete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadle\u017enosti.<\/p>\n
Zakonom se utvr\u0111uju rokovi u kojima bud\u017eet mora biti usvojen i na\u010din privremenog finansiranja.<\/p>\n
Izvr\u0161avanje svih bud\u017eeta kontroli\u0161e Dr\u017eavna revizorska institucija.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina razmatra predlog zavr\u0161nog ra\u010duna bud\u017eeta po pribavljenom mi\u0161ljenju Dr\u017eavne revizorske institucije.<\/p>\n
Javni dug<\/p>\n
\u010clan 93<\/p>\n
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadu\u017euju.<\/p>\n
Uslovi i postupak zadu\u017eivanja ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Ujedna\u010davanje razvoja<\/p>\n
\u010clan 94<\/p>\n
Republika Srbija stara se o ravnomernom i odr\u017eivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Narodna banka Srbije<\/p>\n
\u010clan 95<\/p>\n
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podle\u017ee nadzoru Narodne skup\u0161tine, kojoj i odgovara.<\/p>\n
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.<\/p>\n
Dr\u017eavna revizorska institucija<\/p>\n
\u010clan 96<\/p>\n
Dr\u017eavna revizorska institucija je najvi\u0161i dr\u017eavni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podle\u017ee nadzoru Narodne skup\u0161tine, kojoj i odgovara.<\/p>\n
O Dr\u017eavnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.<\/p>\n
\u010cetvrti deo<\/p>\n
NADLE\u017dNOST REPUBLIKE SRBIJE<\/p>\n
Nadle\u017enost Republike Srbije<\/p>\n
\u010clan 97<\/p>\n
Republika Srbija ure\u0111uje i obezbe\u0111uje:<\/p>\n
1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen me\u0111unarodni polo\u017eaj i odnose sa drugim dr\u017eavama i me\u0111unarodnim organizacijama;<\/p>\n
2. ostvarivanje i za\u0161titu sloboda i prava gra\u0111ana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dr\u017eavnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava gra\u0111ana utvr\u0111enih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i op\u0161tih akata; amnestije i pomilovanja za krivi\u010dna dela;<\/p>\n
3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;<\/p>\n
4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih gra\u0111ana; mere za slu\u010daj vanrednog stanja;<\/p>\n
5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putni\u010dkog saobra\u0107aja preko granice; polo\u017eaj stranaca i stranih pravnih lica;<\/p>\n
6. jedinstveno tr\u017ei\u0161te; pravni polo\u017eaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;<\/p>\n
7. svojinske i obligacione odnose i za\u0161titu svih oblika svojine;<\/p>\n
8. sistem u oblasti radnih odnosa, za\u0161tite na radu, zapo\u0161ljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od op\u0161teg interesa;<\/p>\n
9. odr\u017eivi razvoj; sistem za\u0161tite i unapre\u0111enja \u017eivotne sredine; za\u0161titu i unapre\u0111ivanje biljnog i \u017eivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oru\u017eja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;<\/p>\n
10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne za\u0161tite, bora\u010dke i invalidske za\u0161tite, brige o deci, obrazovanja, kulture i za\u0161tite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih slu\u017ebi;<\/p>\n
11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statisti\u010dkih i drugih podataka od op\u0161teg interesa;<\/p>\n
12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uklju\u010duju\u0107i i razvoj nedovoljno razvijenih podru\u010dja; organizaciju i kori\u0161\u0107enje prostora; nau\u010dno-tehnolo\u0161ki razvoj;<\/p>\n
13. re\u017eim i bezbednost u svim vrstama saobra\u0107aja;<\/p>\n
14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;<\/p>\n
15. finansiranje ostvarivanja prava i du\u017enosti Republike Srbije, utvr\u0111enih Ustavom i zakonom;<\/p>\n
16. organizaciju, nadle\u017enost i rad republi\u010dkih organa;<\/p>\n
17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.<\/p>\n
Peti deo<\/p>\n
URE\u0110ENJE VLASTI<\/p>\n
1. Narodna skup\u0161tina<\/p>\n
Polo\u017eaj Narodne skup\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 98<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina je najvi\u0161e predstavni\u010dko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.<\/p>\n
Nadle\u017enost<\/p>\n
\u010clan 99<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina:<\/p>\n
1. donosi i menja Ustav,<\/p>\n
2. odlu\u010duje o promeni granice Republike Srbije,<\/p>\n
3. raspisuje republi\u010dki referendum,<\/p>\n
4. potvr\u0111uje me\u0111unarodne ugovore kad je zakonom predvi\u0111ena obaveza njihovog potvr\u0111ivanja,<\/p>\n
5. odlu\u010duje o ratu i miru i progla\u0161ava ratno i vanredno stanje,<\/p>\n
6. nadzire rad slu\u017ebi bezbednosti,<\/p>\n
7. donosi zakone i druge op\u0161te akte iz nadle\u017enosti Republike Srbije,<\/p>\n
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,<\/p>\n
9. usvaja strategiju odbrane,<\/p>\n
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,<\/p>\n
11. usvaja bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun Republike Srbije, na predlog Vlade,<\/p>\n
12. daje amnestiju za krivi\u010dna dela.<\/p>\n
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skup\u0161tina:<\/p>\n
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlu\u010duje o prestanku mandata Vlade i ministara,<\/p>\n
2. bira i razre\u0161ava sudije Ustavnog suda,<\/p>\n
3. bira \u010detiri \u010dlana Visokog saveta sudstva, \u010detiri \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva i bira Vrhovnog javnog tu\u017eioca i odlu\u010duje o prestanku njegove funkcije,<\/p>\n
4. bira i razre\u0161ava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,<\/p>\n
5. bira i razre\u0161ava Za\u0161titnika gra\u0111ana, i nadzire njegov rad,<\/p>\n
6. bira i razre\u0161ava i druge funkcionere odre\u0111ene zakonom.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina vr\u0161i i druge poslove odre\u0111ene Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Sastav Narodne skup\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 100<\/p>\n
Narodnu skup\u0161tinu \u010dini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
U Narodnoj skup\u0161tini obezbe\u0111uju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skup\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 101<\/p>\n
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skup\u0161tine, tako da se izbori okon\u010daju u narednih 60 dana.<\/p>\n
Prvu sednicu Narodne skup\u0161tine zakazuje predsednik Narodne skup\u0161tine iz prethodnog saziva, tako da se sednica odr\u017ei najkasnije 30 dana od dana progla\u0161enja kona\u010dnih rezultata izbora.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina na prvoj sednici potvr\u0111uje poslani\u010dke mandate.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina konstituisana je potvr\u0111ivanjem mandata dve tre\u0107ine narodnih poslanika.<\/p>\n
Na odluku donetu u vezi sa potvr\u0111ivanjem mandata dopu\u0161tena je \u017ealba Ustavnom sudu, koji po njoj odlu\u010duje u roku od 72 sata.<\/p>\n
Potvr\u0111ivanjem mandata dve tre\u0107ine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Polo\u017eaj narodnih poslanika<\/p>\n
\u010clan 102<\/p>\n
Mandat narodnog poslanika po\u010dinje da te\u010de danom potvr\u0111ivanja mandata u Narodnoj skup\u0161tini i traje \u010detiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odre\u0111enim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politi\u010dkoj stranci na \u010diji predlog je izabran za narodnog poslanika.<\/p>\n
Narodni poslanik ne mo\u017ee biti poslanik u skup\u0161tini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvr\u0161ne vlasti i pravosu\u0111a, niti mo\u017ee obavljati druge funkcije, poslove i du\u017enosti za koje je zakonom utvr\u0111eno da predstavljaju sukob interesa.<\/p>\n
Izbor, prestanak mandata i polo\u017eaj narodnih poslanika ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Imunitet narodnog poslanika<\/p>\n
\u010clan 103<\/p>\n
Narodni poslanik u\u017eiva imunitet.<\/p>\n
Narodni poslanik ne mo\u017ee biti pozvan na krivi\u010dnu ili drugu odgovornost za izra\u017eeno mi\u0161ljenje ili glasanje u vr\u0161enju svoje poslani\u010dke funkcije.<\/p>\n
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne mo\u017ee biti pritvoren, niti se protiv njega mo\u017ee voditi krivi\u010dni ili drugi postupak u kome se mo\u017ee izre\u0107i kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Narodni poslanik koji je zate\u010den u izvr\u0161enju krivi\u010dnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju du\u017eem od pet godina mo\u017ee biti pritvoren bez odobrenja Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
U krivi\u010dnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.<\/p>\n
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isklju\u010duje pravo Narodne skup\u0161tine da uspostavi imunitet.<\/p>\n
Predsednik i potpredsednici Narodne skup\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 104<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina, ve\u0107inom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili vi\u0161e potpredsednika Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Predsednik Narodne skup\u0161tine predstavlja Narodnu skup\u0161tinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vr\u0161i druge poslove odre\u0111ene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Na\u010din odlu\u010divanja u Narodnoj skup\u0161tini<\/p>\n
\u010clan 105<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina donosi odluke ve\u0107inom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna ve\u0107ina narodnih poslanika.<\/p>\n
Ve\u0107inom glasova svih narodnih poslanika Narodna skup\u0161tina:<\/p>\n
1. daje amnestiju za krivi\u010dna dela,<\/p>\n
2. progla\u0161ava i ukida vanredno stanje,<\/p>\n
3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,<\/p>\n
4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadle\u017enosti,<\/p>\n
5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,<\/p>\n
6. odlu\u010duje o Poslovniku o svom radu,<\/p>\n
7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, \u010dlanovima Vlade i Za\u0161titniku gra\u0111ana,<\/p>\n
8. usvaja bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun,<\/p>\n
9. bira \u010dlanove Vlade i odlu\u010duje o prestanku mandata Vlade i ministara,<\/p>\n
10. odlu\u010duje o odgovoru na interpelaciju,<\/p>\n
11. bira sudije Ustavnog suda i odlu\u010duje o njihovom razre\u0161enju i prestanku mandata,<\/p>\n
ta\u010d. 12. i 13. (brisane)<\/p>\n
14. bira i razre\u0161ava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Za\u0161titnika gra\u0111ana,<\/p>\n
15. vr\u0161i i druge izborne nadle\u017enosti Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Ve\u0107inom glasova svih narodnih poslanika Narodna skup\u0161tina odlu\u010duje o zakonima kojima se ure\u0111uju:<\/p>\n
1. referendum i narodna inicijativa,<\/p>\n
2. u\u017eivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,<\/p>\n
3. plan razvoja i prostorni plan,<\/p>\n
4. javno zadu\u017eivanje,<\/p>\n
5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,<\/p>\n
6. zaklju\u010divanje i potvr\u0111ivanje me\u0111unarodnih ugovora,<\/p>\n
7. druga pitanja odre\u0111ena Ustavom.<\/p>\n
Ve\u0107inom od dve tre\u0107ine glasova svih narodnih poslanika Narodna skup\u0161tina bira \u010detiri \u010dlana Visokog saveta sudstva i \u010detiri \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva, a ve\u0107inom od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira Vrhovnog javnog tu\u017eioca i odlu\u010duje o prestanku njegove funkcije.<\/p>\n
Zasedanja<\/p>\n
\u010clan 106<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina se sastaje u dva redovna zasedanja godi\u0161nje.<\/p>\n
Prvo redovno zasedanje po\u010dinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje po\u010dinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne mo\u017ee trajati du\u017ee od 90 dana.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne tre\u0107ine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred odre\u0111enim dnevnim redom.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina sastaje se bez poziva posle progla\u0161enja ratnog ili vanrednog stanja.<\/p>\n
Pravo predlaganja zakona<\/p>\n
\u010clan 107<\/p>\n
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i op\u0161tih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skup\u0161tina autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 bira\u010da.<\/p>\n
Za\u0161titnik gra\u0111ana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadle\u017enosti.<\/p>\n
Referendum<\/p>\n
\u010clan 108<\/p>\n
Na zahtev ve\u0107ine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 bira\u010da Narodna skup\u0161tina raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadle\u017enosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz me\u0111unarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun, uvo\u0111enje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se ti\u010du izbornih nadle\u017enosti Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Raspu\u0161tanje Narodne skup\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 109<\/p>\n
Predsednik Republike mo\u017ee, na obrazlo\u017eeni predlog Vlade, raspustiti Narodnu skup\u0161tinu.<\/p>\n
Vlada ne mo\u017ee predlo\u017eiti raspu\u0161tanje Narodne skup\u0161tine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina se raspu\u0161ta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina ne mo\u017ee biti raspu\u0161tena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.<\/p>\n
Predsednik Republike du\u017ean je da ukazom raspusti Narodnu skup\u0161tinu u slu\u010dajevima odre\u0111enim Ustavom.<\/p>\n
Istovremeno sa raspu\u0161tanjem Narodne skup\u0161tine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okon\u010daju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina koja je raspu\u0161tena vr\u0161i samo teku\u0107e ili neodlo\u017ene poslove, odre\u0111ene zakonom. U slu\u010daju progla\u0161enja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadle\u017enost, koja traje do okon\u010danja ratnog, odnosno vanrednog stanja.<\/p>\n
Zakon o Narodnoj skup\u0161tini<\/p>\n
\u010clan 110<\/p>\n
O Narodnoj skup\u0161tini se donosi zakon.<\/p>\n
2. Predsednik Republike<\/p>\n
Polo\u017eaj predsednika Republike<\/p>\n
\u010clan 111<\/p>\n
Predsednik Republike izra\u017eava dr\u017eavno jedinstvo Republike Srbije.<\/p>\n
Nadle\u017enost<\/p>\n
\u010clan 112<\/p>\n
Predsednik Republike:<\/p>\n
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,<\/p>\n
2. ukazom progla\u0161ava zakone, u skladu s Ustavom,<\/p>\n
3. predla\u017ee Narodnoj skup\u0161tini kandidata za predsednika Vlade, po\u0161to saslu\u0161a mi\u0161ljenje predstavnika izabranih izbornih lista,<\/p>\n
4. predla\u017ee Narodnoj skup\u0161tini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,<\/p>\n
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,<\/p>\n
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,<\/p>\n
7. daje pomilovanja i odlikovanja,<\/p>\n
8. vr\u0161i i druge poslove odre\u0111ene Ustavom.<\/p>\n
Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapre\u0111uje i razre\u0161ava oficire Vojske Srbije.<\/p>\n
Progla\u0161enje zakona<\/p>\n
\u010clan 113<\/p>\n
Predsednik Republike je du\u017ean da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o progla\u0161enju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazlo\u017eenje, vrati Narodnoj skup\u0161tini, na ponovno odlu\u010divanje.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina odlu\u010di da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlu\u010divanje, zakon se izglasava ve\u0107inom od ukupnog broja poslanika.<\/p>\n
Predsednik Republike je du\u017ean da proglasi ponovno izglasani zakon.<\/p>\n
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o progla\u0161enju zakona u Ustavom predvi\u0111enom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Izbor<\/p>\n
\u010clan 114<\/p>\n
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skup\u0161tine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okon\u010daju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Prilikom stupanja na du\u017enost, predsednik Republike, pred Narodnom skup\u0161tinom pola\u017ee zakletvu koja glasi:<\/p>\n
„Zaklinjem se da \u0107u sve svoje snage posvetiti o\u010duvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uklju\u010duju\u0107i i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, po\u0161tovanju i odbrani Ustava i zakona, o\u010duvanju mira i blagostanja svih gra\u0111ana Republike Srbije i da \u0107u savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje du\u017enosti.“<\/p>\n
Nespojivost funkcija<\/p>\n
\u010clan 115<\/p>\n
Predsednik Republike ne mo\u017ee obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.<\/p>\n
Mandat<\/p>\n
\u010clan 116<\/p>\n
Mandat predsednika Republike traje pet godina i po\u010dinje da te\u010de od dana polaganja zakletve pred Narodnom skup\u0161tinom.<\/p>\n
Ako mandat predsednika Republike isti\u010de za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produ\u017eava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.<\/p>\n
Niko ne mo\u017ee vi\u0161e od dva puta da bude biran za predsednika Republike.<\/p>\n
Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razre\u0161enjem.<\/p>\n
Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Ostavka<\/p>\n
\u010clan 117<\/p>\n
Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obave\u0161tava javnost i predsednika Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Danom podno\u0161enja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.<\/p>\n
Razre\u0161enje<\/p>\n
\u010clan 118<\/p>\n
Predsednik Republike razre\u0161ava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skup\u0161tine, glasovima najmanje dve tre\u0107ine narodnih poslanika.<\/p>\n
Postupak za razre\u0161enje mo\u017ee da pokrene Narodna skup\u0161tina, na predlog najmanje jedne tre\u0107ine narodnih poslanika.<\/p>\n
Ustavni sud je du\u017ean da po pokrenutom postupku za razre\u0161enje, najkasnije u roku od 45 dana, odlu\u010di o postojanju povrede Ustava.<\/p>\n
Imunitet<\/p>\n
\u010clan 119<\/p>\n
Predsednik Republike u\u017eiva imunitet kao narodni poslanik.<\/p>\n
O imunitetu predsednika Republike odlu\u010duje Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
Zamenjivanje predsednika Republike<\/p>\n
\u010clan 120<\/p>\n
Kada je predsednik Republike spre\u010den da obavlja du\u017enost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
Predsednik Narodne skup\u0161tine mo\u017ee da zamenjuje predsednika Republike najdu\u017ee tri meseca.<\/p>\n
Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skup\u0161tine je obavezan da raspi\u0161e tako da se odr\u017ee najkasnije tri meseca od nastanka spre\u010denosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.<\/p>\n
Zakon o predsedniku Republike<\/p>\n
\u010clan 121<\/p>\n
O predsedniku Republike donosi se zakon.<\/p>\n
3. Vlada<\/p>\n
Polo\u017eaj Vlade<\/p>\n
\u010clan 122<\/p>\n
Vlada je nosilac izvr\u0161ne vlasti u Republici Srbiji.<\/p>\n
Nadle\u017enost<\/p>\n
\u010clan 123<\/p>\n
Vlada:<\/p>\n
1. utvr\u0111uje i vodi politiku,<\/p>\n
2. izvr\u0161ava zakone i druge op\u0161te akte Narodne skup\u0161tine,<\/p>\n
3. donosi uredbe i druge op\u0161te akte radi izvr\u0161avanja zakona,<\/p>\n
4. predla\u017ee Narodnoj skup\u0161tini zakone i druge op\u0161te akte i daje o njima mi\u0161ljenje kad ih podnese drugi predlaga\u010d,<\/p>\n
5. usmerava i uskla\u0111uje rad organa dr\u017eavne uprave i vr\u0161i nadzor nad njihovim radom,<\/p>\n
6. vr\u0161i i druge poslove odre\u0111ene Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Odgovornost Vlade<\/p>\n
\u010clan 124<\/p>\n
Vlada je odgovorna Narodnoj skup\u0161tini za politiku Republike Srbije, za izvr\u0161avanje zakona i drugih op\u0161tih akata Narodne skup\u0161tine i za rad organa dr\u017eavne uprave.<\/p>\n
Predsednik Vlade i \u010dlanovi Vlade<\/p>\n
\u010clan 125<\/p>\n
Vladu \u010dine predsednik Vlade, jedan ili vi\u0161e potpredsednika i ministri.<\/p>\n
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujedna\u010denom politi\u010dkom delovanju Vlade, uskla\u0111uje rad \u010dlanova Vlade i predstavlja Vladu.<\/p>\n
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n
Nespojivost funkcija<\/p>\n
\u010clan 126<\/p>\n
\u010clan Vlade ne mo\u017ee biti narodni poslanik u Narodnoj skup\u0161tini, poslanik u skup\u0161tini autonomne pokrajine i odbornik u skup\u0161tini jedinice lokalne samouprave, niti \u010dlan izvr\u0161nog ve\u0107a autonomne pokrajine ili izvr\u0161nog organa jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n
Zakonom se ure\u0111uje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa polo\u017eajem \u010dlana Vlade.<\/p>\n
Izbor Vlade<\/p>\n
\u010clan 127<\/p>\n
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skup\u0161tini predla\u017ee predsednik Republike, po\u0161to saslu\u0161a mi\u0161ljenje predstavnika izabranih izbornih lista.<\/p>\n
Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skup\u0161tini iznosi program Vlade i predla\u017ee njen sastav.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i \u010dlanova Vlade.<\/p>\n
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala ve\u0107ina od ukupnog broja narodnih poslanika.<\/p>\n
Po\u010detak i prestanak mandata Vlade i \u010dlanova Vlade<\/p>\n
\u010clan 128<\/p>\n
Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skup\u0161tine koja ju je izabrala.<\/p>\n
Mandat Vlade po\u010dinje da te\u010de danom polaganja zakletve pred Narodnom skup\u0161tinom.<\/p>\n
Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspu\u0161tanjem Narodne skup\u0161tine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slu\u010dajevima utvr\u0111enim Ustavom.<\/p>\n
Vlada kojoj je prestao mandat mo\u017ee da vr\u0161i samo poslove odre\u0111ene zakonom, do izbora nove Vlade.<\/p>\n
Vlada kojoj je prestao mandat ne mo\u017ee da predlo\u017ei raspu\u0161tanje Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
\u010clanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skup\u0161tini i razre\u0161enjem od strane Narodne skup\u0161tine, na predlog predsednika Vlade.<\/p>\n
Interpelacija<\/p>\n
\u010clan 129<\/p>\n
Najmanje 50 narodnih poslanika mo\u017ee podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog \u010dlana Vlade.<\/p>\n
Vlada je du\u017ena da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili \u010dlan Vlade kome je interpelacija upu\u0107ena.<\/p>\n
Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skup\u0161tina nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili \u010dlana Vlade, pristupi\u0107e se glasanju o nepoverenju Vladi ili \u010dlanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno \u010dlan Vlade ne podnese ostavku.<\/p>\n
O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne mo\u017ee se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.<\/p>\n
Glasanje o nepoverenju Vladi ili \u010dlanu Vlade<\/p>\n
\u010clan 130<\/p>\n
Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom \u010dlanu Vlade mo\u017ee zatra\u017eiti najmanje 60 narodnih poslanika.<\/p>\n
Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom \u010dlanu Vlade Narodna skup\u0161tina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podno\u0161enju predloga. Nakon okon\u010danja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili \u010dlanu Vlade ako je za njega glasalo vi\u0161e od polovine od svih narodnih poslanika.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je du\u017ean da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup\u0161tina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je du\u017ean da raspusti Narodnu skup\u0161tinu i raspi\u0161e izbore.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina izglasa nepoverenje \u010dlanu Vlade, predsednik Vlade je du\u017ean da pokrene postupak za izbor novog \u010dlana Vlade, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Ako Vladi ili \u010dlanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.<\/p>\n
Glasanje o poverenju Vladi<\/p>\n
\u010clan 131<\/p>\n
Vlada mo\u017ee zatra\u017eiti glasanje o svom poverenju.<\/p>\n
Predlog za glasanje o poverenju Vladi mo\u017ee se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skup\u0161tine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podno\u0161enja. Nakon okon\u010danja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo vi\u0161e od polovine od svih narodnih poslanika.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je du\u017ean da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup\u0161tina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je du\u017ean da raspusti Narodnu skup\u0161tinu i raspi\u0161e izbore.<\/p>\n
Ostavka predsednika Vlade<\/p>\n
\u010clan 132<\/p>\n
Predsednik Vlade mo\u017ee podneti ostavku Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skup\u0161tine i istovremeno o njoj obave\u0161tava predsednika Republike i javnost.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.<\/p>\n
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.<\/p>\n
Kada Narodna skup\u0161tina konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je du\u017ean da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skup\u0161tina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je du\u017ean da raspusti Narodnu skup\u0161tinu i raspi\u0161e izbore.<\/p>\n
Ostavka i razre\u0161enje \u010dlana Vlade<\/p>\n
\u010clan 133<\/p>\n
\u010clan Vlade mo\u017ee podneti ostavku predsedniku Vlade.<\/p>\n
Predsednik Vlade dostavlja ostavku \u010dlana Vlade predsedniku Narodne skup\u0161tine, a Narodna skup\u0161tina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.<\/p>\n
Predsednik Vlade mo\u017ee predlo\u017eiti Narodnoj skup\u0161tini razre\u0161enje pojedinog \u010dlana Vlade.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina razmatra i glasa o predlogu za razre\u0161enje \u010dlana Vlade na prvoj narednoj sednici.<\/p>\n
Odluka o razre\u0161enju \u010dlana Vlade doneta je ako je za nju glasala ve\u0107ina od ukupnog broja narodnih poslanika.<\/p>\n
\u010clanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a \u010dlanu Vlade koji je razre\u0161en, danom dono\u0161enja odluke o razre\u0161enju.<\/p>\n
Polo\u017eaj i ovla\u0161\u0107enja \u010dlana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razre\u0161enje, do prestanka mandata, ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Predsednik Vlade je du\u017ean da po prestanku mandata \u010dlana Vlade zbog podno\u0161enja ostavke ili razre\u0161enja, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog \u010dlana Vlade.<\/p>\n
Imunitet predsednika i \u010dlana Vlade<\/p>\n
\u010clan 134<\/p>\n
Predsednik Vlade i \u010dlan Vlade ne odgovaraju za mi\u0161ljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skup\u0161tine, ili za glasanje na sednici Vlade.<\/p>\n
Predsednik i \u010dlan Vlade u\u017eivaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i \u010dlana Vlade, odlu\u010duje Vlada.<\/p>\n
Zakon o Vladi<\/p>\n
\u010clan 135<\/p>\n
O Vladi se donosi zakon.<\/p>\n
4. Dr\u017eavna uprava<\/p>\n
Polo\u017eaj dr\u017eavne uprave<\/p>\n
\u010clan 136<\/p>\n
Dr\u017eavna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.<\/p>\n
Poslove dr\u017eavne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi dr\u017eavne uprave odre\u0111eni zakonom.<\/p>\n
Poslovi dr\u017eavne uprave i broj ministarstava odre\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Unutra\u0161nje ure\u0111enje ministarstava i drugih organa dr\u017eavne uprave i organizacija propisuje Vlada.<\/p>\n
Poveravanje javnih ovla\u0161\u0107enja i javne slu\u017ebe<\/p>\n
\u010clan 137<\/p>\n
U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gra\u0111ana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za \u017eivot i rad, zakonom se mo\u017ee poveriti obavljanje odre\u0111enih poslova iz nadle\u017enosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.<\/p>\n
Pojedina javna ovla\u0161\u0107enja se mogu zakonom poveriti i preduze\u0107ima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.<\/p>\n
Javna ovla\u0161\u0107enja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima.<\/p>\n
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne slu\u017ebe.<\/p>\n
Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne slu\u017ebe, njihovo ure\u0111enje i rad propisuje se zakonom.<\/p>\n
5. Za\u0161titnik gra\u0111ana<\/p>\n
\u010clan 138<\/p>\n
Za\u0161titnik gra\u0111ana je nezavisan dr\u017eavni organ koji \u0161titi prava gra\u0111ana i kontroli\u0161e rad organa dr\u017eavne uprave, organa nadle\u017enog za pravnu za\u0161titu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduze\u0107a i ustanova kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja.<\/p>\n
Za\u0161titnik gra\u0111ana nije ovla\u0161\u0107en da kontroli\u0161e rad Narodne skup\u0161tine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tu\u017eila\u0161tava.<\/p>\n
Za\u0161titnika gra\u0111ana bira i razre\u0161ava Narodna skup\u0161tina, u skladu sa Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Za\u0161titnik gra\u0111ana za svoj rad odgovara Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n
Za\u0161titnik gra\u0111ana u\u017eiva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu za\u0161titnika gra\u0111ana odlu\u010duje Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
O Za\u0161titniku gra\u0111ana donosi se zakon.<\/p>\n
6. Vojska Srbije<\/p>\n
Nadle\u017enost<\/p>\n
\u010clan 139<\/p>\n
Vojska Srbije brani zemlju od oru\u017eanog ugro\u017eavanja spolja i izvr\u0161ava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima me\u0111unarodnog prava koji reguli\u0161u upotrebu sile.<\/p>\n
Upotreba Vojske Srbije van granica<\/p>\n
\u010clan 140<\/p>\n
Vojska Srbije se mo\u017ee upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skup\u0161tine Republike Srbije.<\/p>\n
Kontrola nad Vojskom Srbije<\/p>\n
\u010clan 141<\/p>\n
Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.<\/p>\n
O Vojsci Srbije donosi se zakon.<\/p>\n
7. Sudovi<\/p>\n
Na\u010dela sudstva<\/p>\n
\u010clan 142<\/p>\n
Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni.<\/p>\n
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.<\/p>\n
Sudske odluke se donose u ime naroda.<\/p>\n
Sudsku odluku mo\u017ee preispitivati samo nadle\u017eni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj \u017ealbi.<\/p>\n
Pomilovanjem ili amnestijom izre\u010dena kazna mo\u017ee se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimi\u010dno.<\/p>\n
Raspravljanje pred sudom je javno, a javnost se mo\u017ee isklju\u010diti u skladu sa Ustavom.<\/p>\n
Zakonom se mo\u017ee propisati da pored sudija sude i sudije porotnici.<\/p>\n
Ure\u0111enje sudova<\/p>\n
\u010clan 143<\/p>\n
Osnivanje, ukidanje, vrste, nadle\u017enost, podru\u010dja i sedi\u0161ta sudova, sastav suda i postupak pred sudovima ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Najvi\u0161i sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud.<\/p>\n
Zabranjeno je osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova.<\/p>\n
Nezavisnost sudija<\/p>\n
\u010clan 144<\/p>\n
Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvr\u0111enih me\u0111unarodnih ugovora, zakona, op\u0161teprihva\u0107enih pravila me\u0111unarodnog prava i drugih op\u0161tih akata, donetih u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Zabranjen je svaki neprimeren uticaj na sudiju u vr\u0161enju sudijske funkcije.<\/p>\n
Uslovi za izbor sudija<\/p>\n
\u010clan 145<\/p>\n
Uslovi za izbor sudija i uslovi za izbor i mandat sudija porotnika ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Stalnost sudijske funkcije<\/p>\n
\u010clan 146<\/p>\n
Sudijska funkcija je stalna.<\/p>\n
Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navr\u0161i radni vek.<\/p>\n
Sudiji prestaje funkcija pre navr\u0161enja radnog veka: ako sam to zatra\u017ei, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vr\u0161enje sudijske funkcije, ako mu prestane dr\u017eavljanstvo Republike Srbije ili ako bude razre\u0161en.<\/p>\n
Sudija se razre\u0161ava ako bude osu\u0111en za krivi\u010dno delo na kaznu zatvora od najmanje \u0161est meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvr\u0111eno da je u\u010dinio te\u017eak disciplinski prekr\u0161aj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno \u0161teti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.<\/p>\n
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva.<\/p>\n
Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije sudija ima pravo na \u017ealbu Ustavnom sudu, koja isklju\u010duje pravo na ustavnu \u017ealbu.<\/p>\n
Nepremestivost sudija<\/p>\n
\u010clan 147<\/p>\n
Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vr\u0161i u sudu u koji je izabran i samo uz svoju saglasnost mo\u017ee biti trajno preme\u0161ten ili privremeno upu\u0107en u drugi sud, osim u slu\u010daju predvi\u0111enom Ustavom.<\/p>\n
U slu\u010daju ukidanja suda, sudija se preme\u0161ta u sud koji preuzima nadle\u017enost ukinutog suda.<\/p>\n
U slu\u010daju ukidanja prete\u017enog dela nadle\u017enosti suda, sudija mo\u017ee izuzetno bez svoje saglasnosti biti trajno preme\u0161ten ili privremeno upu\u0107en u drugi sud istog stepena koji je preuzeo prete\u017eni deo nadle\u017enosti.<\/p>\n
Sudija koji je trajno preme\u0161ten ili privremeno upu\u0107en u drugi sud ima pravo da zadr\u017ei platu koju je imao u sudu iz kojeg je preme\u0161ten ili upu\u0107en, ako je ona povoljnija po njega.<\/p>\n
Sudu je ukinut prete\u017eni deo nadle\u017enosti ako je usled promene stvarne nadle\u017enosti suda, osnivanja novog suda ili drugog zakonom predvi\u0111enog slu\u010daja smanjen potreban broj sudija u sudu.<\/p>\n
Protiv odluke o trajnom preme\u0161taju ili privremenom upu\u0107ivanju sudija ima pravo na \u017ealbu Ustavnom sudu, koja isklju\u010duje pravo na ustavnu \u017ealbu.<\/p>\n
Imunitet i nespojivost<\/p>\n
\u010clan 148<\/p>\n
Sudija ne mo\u017ee biti pozvan na odgovornost za mi\u0161ljenje dato u vezi sa vr\u0161enjem sudijske funkcije i za glasanje prilikom dono\u0161enja sudske odluke, izuzev ako u\u010dini krivi\u010dno delo kr\u0161enje zakona od strane sudije ili javnog tu\u017eioca.<\/p>\n
Sudija ne mo\u017ee bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti li\u0161en slobode u postupku pokrenutom zbog krivi\u010dnog dela u\u010dinjenog u vr\u0161enju sudijske funkcije.<\/p>\n
Zakonom se ure\u0111uje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa funkcijom sudije i sudije porotnika.<\/p>\n
Zabranjeno je politi\u010dko delovanje sudija.<\/p>\n
Predsednik Vrhovnog suda i predsednici sudova<\/p>\n
\u010clan 149<\/p>\n
Predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva, po pribavljenom mi\u0161ljenju op\u0161te sednice Vrhovnog suda, na pet godina.<\/p>\n
Isto lice ne mo\u017ee biti ponovo birano za predsednika Vrhovnog suda.<\/p>\n
Predsednike ostalih sudova bira Visoki savet sudstva, na pet godina.<\/p>\n
Visoki savet sudstva<\/p>\n
Nadle\u017enost Visokog saveta sudstva<\/p>\n
\u010clan 150<\/p>\n
Visoki savet sudstva je nezavisan dr\u017eavni organ koji obezbe\u0111uje i jem\u010di nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.<\/p>\n
Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlu\u010duje o prestanku njihove funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlu\u010duje o prestanku njihove funkcije, odlu\u010duje o preme\u0161taju i upu\u0107ivanju sudija, odre\u0111uje potreban broj sudija i sudija porotnika, odlu\u010duje o drugim pitanjima polo\u017eaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i vr\u0161i druge nadle\u017enosti odre\u0111ene Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Sastav Visokog saveta sudstva<\/p>\n
\u010clan 151<\/p>\n
Visoki savet sudstva \u010dini 11 \u010dlanova: \u0161est sudija koje biraju sudije, \u010detiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skup\u0161tina i predsednik Vrhovnog suda.<\/p>\n
Izbor \u010dlanova Visokog saveta sudstva iz reda sudija ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Prilikom izbora sudija u Visoki savet sudstva vodi se ra\u010duna o naj\u0161iroj predstavljenosti sudija.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina bira \u010dlanove Visokog saveta sudstva me\u0111u istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predlo\u017ei nadle\u017eni odbor Narodne skup\u0161tine, posle javnog konkursa, glasovima dve tre\u0107ine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina ne izabere sva \u010detiri \u010dlana u roku odre\u0111enom zakonom, preostale \u010dlanove posle isteka zakonom odre\u0111enog roka izme\u0111u svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju \u010dine predsednik Narodne skup\u0161tine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tu\u017eilac i Za\u0161titnik gra\u0111ana, ve\u0107inom glasova.<\/p>\n
Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva.<\/p>\n
\u010clan Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skup\u0161tina mora biti dostojan te funkcije.<\/p>\n
\u010clan Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skup\u0161tina ne mo\u017ee biti \u010dlan politi\u010dke stranke.<\/p>\n
Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom \u010dlana Visokog saveta sudstva kojeg bira Narodna skup\u0161tina ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Mandat \u010dlanova Visokog saveta sudstva i predsednik i potpredsednik Visokog saveta sudstva<\/p>\n
\u010clan 152<\/p>\n
\u010clan Visokog saveta sudstva bira se na pet godina.<\/p>\n
Isto lice ne mo\u017ee biti ponovo birano u Visoki savet sudstva.<\/p>\n
Visoki savet sudstva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta sudstva bira Visoki savet sudstva me\u0111u \u010dlanovima koji su sudije, a potpredsednika me\u0111u \u010dlanovima koje bira Narodna skup\u0161tina, na pet godina. Za predsednika Visokog saveta sudstva ne mo\u017ee biti izabran predsednik Vrhovnog suda.<\/p>\n
Pre isteka vremena na koje je izabran, \u010dlanu Visokog saveta sudstva prestaje mandat ako sam to zatra\u017ei ili ako bude osu\u0111en za krivi\u010dno delo na kaznu zatvora od najmanje \u0161est meseci. \u010clanu koji je sudija prestaje mandat i s prestankom funkcije sudije, a \u010dlanu koji nije sudija – i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vr\u0161enje funkcije \u010dlana Visokog saveta sudstva.<\/p>\n
Odluku o prestanku mandata \u010dlana Visokog saveta sudstva donosi Visoki savet sudstva. Protiv odluke dozvoljena je \u017ealba Ustavnom sudu, koja isklju\u010duje pravo na ustavnu \u017ealbu.<\/p>\n
Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta sudstva<\/p>\n
\u010clan 153<\/p>\n
Protiv odluke Visokog saveta sudstva dozvoljena je \u017ealba Ustavnom sudu, u slu\u010dajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena \u017ealba Ustavnom sudu isklju\u010duje pravo na podno\u0161enje ustavne \u017ealbe.<\/p>\n
Imunitet \u010dlanova Visokog saveta sudstva<\/p>\n
\u010clan 154<\/p>\n
\u010clanovi Visokog saveta sudstva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mi\u0161ljenje dato u vezi sa vr\u0161enjem funkcije \u010dlana Visokog saveta sudstva i za glasanje prilikom dono\u0161enja odluka Visokog saveta sudstva.<\/p>\n
\u010clanovi Visokog saveta sudstva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti li\u0161eni slobode u postupku pokrenutom zbog krivi\u010dnog dela koje su u\u010dinili kao \u010dlanovi Visokog saveta sudstva.<\/p>\n
8. Javna tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
Polo\u017eaj<\/p>\n
\u010clan 155<\/p>\n
Javno tu\u017eila\u0161tvo je jedinstven i samostalan dr\u017eavni organ koji goni u\u010dinioce krivi\u010dnih i drugih ka\u017enjivih dela i vr\u0161i druge nadle\u017enosti kojima se \u0161titi javni interes odre\u0111en zakonom.<\/p>\n
Javno tu\u017eila\u0161tvo vr\u0161i svoje nadle\u017enosti na osnovu Ustava, potvr\u0111enih me\u0111unarodnih ugovora, zakona, op\u0161teprihva\u0107enih pravila me\u0111unarodnog prava i drugih op\u0161tih akata, donetih u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Niko izvan javnog tu\u017eila\u0161tva ne mo\u017ee uticati na javno tu\u017eila\u0161tvo i nosioce javnotu\u017eila\u010dke funkcije u postupanju i odlu\u010divanju u pojedinom predmetu.<\/p>\n
Osnivanje, ukidanje, organizacija i nadle\u017enost javnog tu\u017eila\u0161tva ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Najvi\u0161e javno tu\u017eila\u0161tvo u Republici Srbiji je Vrhovno javno tu\u017eila\u0161tvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tu\u017eilac.<\/p>\n
Funkciju javnog tu\u017eila\u0161tva vr\u0161e Vrhovni javni tu\u017eilac, glavni javni tu\u017eioci i javni tu\u017eioci.<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac i glavni javni tu\u017eilac u rukovo\u0111enju javnim tu\u017eila\u0161tvima imaju hijerarhijska ovla\u0161\u0107enja u odnosu na postupanje ni\u017eih glavnih javnih tu\u017eilaca i javnih tu\u017eilaca u konkretnom predmetu.<\/p>\n
Hijerarhijska ovla\u0161\u0107enja i pravna sredstva protiv njih bli\u017ee se ure\u0111uju zakonom.<\/p>\n
Odgovornost<\/p>\n
\u010clan 156<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac odgovara za rad javnog tu\u017eila\u0161tva i svoj rad Narodnoj skup\u0161tini. Vrhovni javni tu\u017eilac nije odgovoran Narodnoj skup\u0161tini za postupanje u pojedinom predmetu.<\/p>\n
Glavni javni tu\u017eilac odgovara za rad javnog tu\u017eila\u0161tva i za svoj rad Vrhovnom javnom tu\u017eiocu i neposredno vi\u0161em glavnom javnom tu\u017eiocu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Javni tu\u017eioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tu\u017eiocu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Obavezna uputstva za postupanje glavnog javnog tu\u017eioca i javnih tu\u017eilaca<\/p>\n
\u010clan 157<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac izdaje op\u0161ta obavezna uputstva za postupanje svih glavnih javnih tu\u017eilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.<\/p>\n
Neposredno vi\u0161i glavni javni tu\u017eilac mo\u017ee izdati ni\u017eem glavnom javnom tu\u017eiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja. Vrhovni javni tu\u017eilac mo\u017ee takvo uputstvo izdati svakom glavnom javnom tu\u017eiocu.<\/p>\n
Glavni javni tu\u017eilac mo\u017ee javnom tu\u017eiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje.<\/p>\n
Glavni javni tu\u017eilac i javni tu\u017eilac du\u017eni su da postupaju po obaveznom uputstvu.<\/p>\n
Ni\u017ei glavni javni tu\u017eilac ili javni tu\u017eilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tu\u017eioca i glavnog javnog tu\u017eioca<\/p>\n
\u010clan 158<\/p>\n
Vrhovnog javnog tu\u017eioca bira Narodna skup\u0161tina, na \u0161est godina, na predlog Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Visoki savet tu\u017eila\u0161tva predla\u017ee Narodnoj skup\u0161tini jednog kandidata za Vrhovnog javnog tu\u017eioca.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina ne izabere Vrhovnog javnog tu\u017eioca u roku, posle isteka narednih deset dana, njega bira, izme\u0111u svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, komisija koju \u010dine predsednik Narodne skup\u0161tine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tu\u017eilac i Za\u0161titnik gra\u0111ana, ve\u0107inom glasova.<\/p>\n
Isto lice ne mo\u017ee biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tu\u017eioca.<\/p>\n
Glavnog javnog tu\u017eioca bira Visoki savet tu\u017eila\u0161tva, na \u0161est godina.<\/p>\n
Pre isteka vremena na koje je izabran Vrhovnom javnom tu\u017eiocu i glavnom javnom tu\u017eiocu prestaje funkcija: ako to sam zatra\u017ei, ako bude ukinuto javno tu\u017eila\u0161tvo, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vr\u0161enje funkcije glavnog javnog tu\u017eioca, ako mu prestane dr\u017eavljanstvo Republike Srbije ili ako bude razre\u0161en.<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac i glavni javni tu\u017eilac se razre\u0161avaju ako budu osu\u0111eni za krivi\u010dno delo na kaznu zatvora od najmanje \u0161est meseci ili ako nastupi neki od zakonom predvi\u0111enih razloga za razre\u0161enje.<\/p>\n
Protiv odluke Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva o prestanku funkcije glavni javni tu\u017eilac ima pravo na \u017ealbu Ustavnom sudu, koja isklju\u010duje pravo na ustavnu \u017ealbu.<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac i glavni javni tu\u017eilac kojima prestane funkcija ostaju na funkciji javnog tu\u017eioca, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Uslovi za izbor glavnog javnog tu\u017eioca i javnog tu\u017eioca<\/p>\n
\u010clan 159<\/p>\n
Uslovi za izbor glavnog javnog tu\u017eioca i javnog tu\u017eioca ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Stalnost funkcije javnog tu\u017eioca<\/p>\n
\u010clan 160<\/p>\n
Funkcija javnog tu\u017eioca je stalna.<\/p>\n
Pre navr\u0161enja radnog veka javnom tu\u017eiocu prestaje funkcija: ako sam to zatra\u017ei, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vr\u0161enje funkcije javnog tu\u017eioca, ako mu prestane dr\u017eavljanstvo Republike Srbije ili ako bude razre\u0161en.<\/p>\n
Javni tu\u017eilac razre\u0161ava se ako bude osu\u0111en za krivi\u010dno delo na kaznu zatvora od najmanje \u0161est meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvr\u0111eno da je u\u010dinio te\u017eak disciplinski prekr\u0161aj koji, prema oceni Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva, ozbiljno \u0161teti ugledu javnog tu\u017eila\u0161tva ili poverenju javnosti u javno tu\u017eila\u0161tvo.<\/p>\n
Odluku o prestanku funkcije javnog tu\u017eioca donosi Visoki savet tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Protiv odluke Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva o prestanku funkcije javni tu\u017eilac ima pravo na \u017ealbu Ustavnom sudu, koja isklju\u010duje pravo na ustavnu \u017ealbu.<\/p>\n
Imunitet i nespojivost<\/p>\n
\u010clan 161<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac, glavni javni tu\u017eilac i javni tu\u017eilac ne mogu biti pozvani na odgovornost za mi\u0161ljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vr\u0161enjem funkcije, izuzev ako u\u010dine krivi\u010dno delo kr\u0161enje zakona od strane sudije ili javnog tu\u017eioca.<\/p>\n
Vrhovni javni tu\u017eilac, glavni javni tu\u017eilac i javni tu\u017eilac ne mogu bez odobrenja Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva biti li\u0161eni slobode u postupku pokrenutom zbog krivi\u010dnog dela u\u010dinjenog u vezi sa vr\u0161enjem svoje funkcije.<\/p>\n
Zakonom se ure\u0111uje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa funkcijom Vrhovnog javnog tu\u017eioca, glavnog javnog tu\u017eioca i javnog tu\u017eioca.<\/p>\n
Visoki savet tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
Nadle\u017enost Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
\u010clan 162<\/p>\n
Visoki savet tu\u017eila\u0161tva je samostalan dr\u017eavni organ koji obezbe\u0111uje i jem\u010di samostalnost javnog tu\u017eila\u0161tva, Vrhovnog javnog tu\u017eioca, glavnih javnih tu\u017eilaca i javnih tu\u017eilaca.<\/p>\n
Visoki savet tu\u017eila\u0161tva predla\u017ee Narodnoj skup\u0161tini izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tu\u017eioca, imenuje vr\u0161ioca funkcije Vrhovnog javnog tu\u017eioca, bira glavne javne tu\u017eioce i javne tu\u017eioce i odlu\u010duje o prestanku njihove funkcije, odlu\u010duje o drugim pitanjima polo\u017eaja Vrhovnog javnog tu\u017eioca, glavnih javnih tu\u017eilaca i javnih tu\u017eilaca i vr\u0161i druge nadle\u017enosti odre\u0111ene Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Sastav Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
\u010clan 163<\/p>\n
Visoki savet tu\u017eila\u0161tva \u010dini 11 \u010dlanova: pet javnih tu\u017eilaca koje biraju glavni javni tu\u017eioci i javni tu\u017eioci, \u010detiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skup\u0161tina, Vrhovni javni tu\u017eilac i ministar nadle\u017ean za pravosu\u0111e.<\/p>\n
Ministar nadle\u017ean za pravosu\u0111e ne glasa u postupku za utvr\u0111ivanje disciplinske odgovornosti javnog tu\u017eioca.<\/p>\n
Izbor \u010dlanova Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva iz reda javnih tu\u017eilaca ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Prilikom izbora javnih tu\u017eilaca u Visoki savet tu\u017eila\u0161tva vodi se ra\u010duna o naj\u0161iroj predstavljenosti javnih tu\u017eilaca.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina bira \u010detiri \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva me\u0111u istaknutim pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predlo\u017ei nadle\u017eni odbor Narodne skup\u0161tine, posle javnog konkursa, glasovima dve tre\u0107ine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina ne izabere sva \u010detiri \u010dlana u roku odre\u0111enom zakonom, preostale \u010dlanove posle isteka zakonom odre\u0111enog roka, izme\u0111u svih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju \u010dine predsednik Narodne skup\u0161tine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tu\u017eilac i Za\u0161titnik gra\u0111ana, ve\u0107inom glasova.<\/p>\n
Glavni javni tu\u017eilac ne mo\u017ee biti biran u Visoki savet tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
\u010clan Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva kojeg je izabrala Narodna skup\u0161tina mora biti dostojan te funkcije.<\/p>\n
\u010clan Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva kojeg je izabrala Narodna skup\u0161tina ne mo\u017ee biti \u010dlan politi\u010dke stranke.<\/p>\n
Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva kojeg bira Narodna skup\u0161tina ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Mandat \u010dlanova Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva i predsednik i potpredsednik Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
\u010clan 164<\/p>\n
\u010clan Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva bira se na pet godina.<\/p>\n
Isto lice ne mo\u017ee biti ponovo birano u Visoki savet tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Visoki savet tu\u017eila\u0161tva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva bira Visoki savet tu\u017eila\u0161tva me\u0111u \u010dlanovima koji su javni tu\u017eioci, a potpredsednika me\u0111u \u010dlanovima koje bira Narodna skup\u0161tina, na pet godina.<\/p>\n
Pre isteka vremena na koje je izabran, \u010dlanu Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva prestaje mandat ako sam to zatra\u017ei ili ako bude osu\u0111en za krivi\u010dno delo na kaznu zatvora od najmanje \u0161est meseci. \u010clanu koji je javni tu\u017eilac prestaje mandat i s prestankom funkcije javnog tu\u017eioca, a \u010dlanu koji nije javni tu\u017eilac – i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vr\u0161enje funkcije \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Odluku o prestanku mandata \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva donosi Visoki savet tu\u017eila\u0161tva. Protiv odluke dozvoljena je \u017ealba Ustavnom sudu, koja isklju\u010duje pravo na ustavnu \u017ealbu.<\/p>\n
Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
\u010clan 165<\/p>\n
Protiv odluke Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva dozvoljena je \u017ealba Ustavnom sudu, u slu\u010dajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena \u017ealba Ustavnom sudu isklju\u010duje pravo na podno\u0161enje ustavne \u017ealbe.<\/p>\n
Imunitet \u010dlanova Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva<\/p>\n
\u010clan 165a<\/p>\n
\u010clanovi Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mi\u0161ljenje dato u vezi sa vr\u0161enjem funkcije \u010dlana Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva i za glasanje prilikom dono\u0161enja odluka Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
\u010clanovi Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva biti li\u0161eni slobode u postupku pokrenutom zbog krivi\u010dnog dela koje su u\u010dinili kao \u010dlanovi Visokog saveta tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
\u0160esti deo<\/p>\n
USTAVNI SUD<\/p>\n
Polo\u017eaj<\/p>\n
\u010clan 166<\/p>\n
Ustavni sud je samostalan i nezavisan dr\u017eavni organ koji \u0161titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.<\/p>\n
Odluke Ustavnog suda su kona\u010dne, izvr\u0161ne i op\u0161teobavezuju\u0107e.<\/p>\n
Nadle\u017enost<\/p>\n
\u010clan 167<\/p>\n
Ustavni sud odlu\u010duje o:<\/p>\n
1. saglasnosti zakona i drugih op\u0161tih akata sa Ustavom, op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava i potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima,<\/p>\n
2. saglasnosti potvr\u0111enih me\u0111unarodnih ugovora sa Ustavom,<\/p>\n
3. saglasnosti drugih op\u0161tih akata sa zakonom,<\/p>\n
4. saglasnosti statuta i op\u0161tih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,<\/p>\n
5. saglasnosti op\u0161tih akata organizacija kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, politi\u010dkih stranaka, sindikata, udru\u017eenja gra\u0111ana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Ustavni sud:<\/p>\n
1. re\u0161ava sukob nadle\u017enosti izme\u0111u sudova i drugih dr\u017eavnih organa,<\/p>\n
2. re\u0161ava sukob nadle\u017enosti izme\u0111u republi\u010dkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,<\/p>\n
3. re\u0161ava sukob nadle\u017enosti izme\u0111u pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,<\/p>\n
4. re\u0161ava sukob nadle\u017enosti izme\u0111u organa razli\u010ditih autonomnih pokrajina ili razli\u010ditih jedinica lokalne samouprave,<\/p>\n
5. odlu\u010duje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odre\u0111ena nadle\u017enost sudova,<\/p>\n
6. vr\u0161i i druge poslove odre\u0111ene Ustavom i zakonom.<\/p>\n
Ustavni sud odlu\u010duje o zabrani rada politi\u010dke stranke, sindikalne organizacije ili udru\u017eenja gra\u0111ana.<\/p>\n
Ustavni sud obavlja i druge poslove predvi\u0111ene Ustavom.<\/p>\n
Ocena ustavnosti i zakonitosti<\/p>\n
\u010clan 168<\/p>\n
Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu dr\u017eavni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak mo\u017ee pokrenuti i sam Ustavni sud.<\/p>\n
Svako pravno ili fizi\u010dko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.<\/p>\n
Zakon ili drugi op\u0161ti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da va\u017ei danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u slu\u017ebenom glasilu.<\/p>\n
Ustavni sud mo\u017ee, do dono\u0161enja kona\u010dne odluke i pod uslovima odre\u0111enim zakonom, obustaviti izvr\u0161enje pojedina\u010dnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog op\u0161teg akta \u010diju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.<\/p>\n
Ustavni sud mo\u017ee oceniti saglasnost zakona i drugih op\u0161tih akata sa Ustavom, op\u0161tih akata sa zakonom i po prestanku njihovog va\u017eenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od \u0161est meseci od prestanka njihovog va\u017eenja.<\/p>\n
Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu<\/p>\n
\u010clan 169<\/p>\n
Na zahtev najmanje jedne tre\u0107ine narodnih poslanika, Ustavni sud je du\u017ean da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jo\u0161 nije progla\u0161en.<\/p>\n
Ako zakon bude progla\u0161en pre dono\u0161enja odluke o ustavnosti, Ustavni sud \u0107e nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.<\/p>\n
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog progla\u0161enja, ova odluka \u0107e stupiti na snagu danom progla\u0161enja zakona.<\/p>\n
Postupak za ocenu ustavnosti ne mo\u017ee biti pokrenut protiv zakona \u010dija je uskla\u0111enost sa Ustavom utvr\u0111ena pre njegovog stupanja na snagu.<\/p>\n
Ustavna \u017ealba<\/p>\n
\u010clan 170<\/p>\n
Ustavna \u017ealba se mo\u017ee izjaviti protiv pojedina\u010dnih akata ili radnji dr\u017eavnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, a kojima se povre\u0111uju ili uskra\u0107uju ljudska ili manjinska prava i slobode zajem\u010dene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predvi\u0111ena druga pravna sredstva za njihovu za\u0161titu.<\/p>\n
Obezbe\u0111enje izvr\u0161enja odluke<\/p>\n
\u010clan 171<\/p>\n
Svako je du\u017ean da po\u0161tuje i izvr\u0161ava odluku Ustavnog suda.<\/p>\n
Ustavni sud svojom odlukom ure\u0111uje na\u010din njenog izvr\u0161enja, kada je to potrebno.<\/p>\n
Izvr\u0161enje odluka Ustavnog suda ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Sastav Ustavnog suda.
\nIzbor i imenovanje sudija Ustavnog suda<\/p>\n
\u010clan 172<\/p>\n
Ustavni sud \u010dini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.<\/p>\n
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skup\u0161tina, pet imenuje predsednik Republike, a pet op\u0161ta sednica Vrhovnog suda.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina bira pet sudija Ustavnog suda izme\u0111u deset kandidata koje predlo\u017ei predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izme\u0111u deset kandidata koje predlo\u017ei Narodna skup\u0161tina, a op\u0161ta sednica Vrhovnog suda imenuje pet sudija izme\u0111u deset kandidata koje na zajedni\u010dkoj sednici predlo\u017ee Visoki savet sudstva i Visoki savet tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Sa svake od predlo\u017eenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.<\/p>\n
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje me\u0111u istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina \u017eivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.<\/p>\n
Jedno lice mo\u017ee biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvi\u0161e dva puta.<\/p>\n
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.<\/p>\n
Sukob interesa. Imunitet<\/p>\n
\u010clan 173<\/p>\n
Sudija Ustavnog suda ne mo\u017ee vr\u0161iti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Sudija Ustavnog suda u\u017eiva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odlu\u010duje Ustavni sud.<\/p>\n
Prestanak du\u017enosti sudije Ustavnog suda<\/p>\n
\u010clan 174<\/p>\n
Sudiji Ustavnog suda du\u017enost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonom propisane op\u0161te uslove za starosnu penziju ili razre\u0161enjem.<\/p>\n
Sudija Ustavnog suda razre\u0161ava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za du\u017enost sudije Ustavnog suda, bude osu\u0111en na kaznu zatvora ili za ka\u017enjivo delo koje ga \u010dini nedostojnim du\u017enosti sudije Ustavnog suda.<\/p>\n
O prestanku du\u017enosti sudije, na zahtev ovla\u0161\u0107enih predlaga\u010da za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odlu\u010duje Narodna Skup\u0161tina. Inicijativu za pokretanje postupka za razre\u0161enje mo\u017ee da podnese Ustavni sud.<\/p>\n
Na\u010din odlu\u010divanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu<\/p>\n
\u010clan 175<\/p>\n
Ustavni sud odluke donosi ve\u0107inom glasova svih sudija Ustavnog suda.<\/p>\n
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotre\u0107inskom ve\u0107inom glasova svih sudija.<\/p>\n
Ure\u0111enje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Sedmi deo<\/p>\n
TERITORIJALNO URE\u0110ENJE<\/p>\n
1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava<\/p>\n
Pojam<\/p>\n
\u010clan 176<\/p>\n
Gra\u0111ani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.<\/p>\n
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.<\/p>\n
Razgrani\u010denje nadle\u017enosti<\/p>\n
\u010clan 177<\/p>\n
Jedinice lokalne samouprave nadle\u017ene su u pitanjima koja se, na svrsishodan na\u010din, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan na\u010din, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadle\u017ena Republika Srbija.<\/p>\n
Koja su pitanja od republi\u010dkog, pokrajinskog i lokalnog zna\u010daja odre\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Poveravanje nadle\u017enosti<\/p>\n
\u010clan 178<\/p>\n
Republika Srbija mo\u017ee zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadle\u017enosti.<\/p>\n
Autonomna pokrajina mo\u017ee odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadle\u017enosti.<\/p>\n
Sredstva za vr\u0161enje poverenih nadle\u017enosti obezbe\u0111uje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadle\u017enosti.<\/p>\n
Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ovla\u0161\u0107enja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vr\u0161enjem poverenih nadle\u017enosti ure\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Pravo na samostalno ure\u0111ivanje organa<\/p>\n
\u010clan 179<\/p>\n
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju ure\u0111enje i nadle\u017enost svojih organa i javnih slu\u017ebi.<\/p>\n
Skup\u0161tina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave<\/p>\n
\u010clan 180<\/p>\n
Skup\u0161tina je najvi\u0161i organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n
Skup\u0161tinu autonomne pokrajine \u010dine poslanici, a skup\u0161tinu jedinice lokalne samouprave odbornici.<\/p>\n
Poslanici i odbornici biraju se na period od \u010detiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u skladu sa odlukom skup\u0161tine autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima \u017eivi stanovni\u0161tvo me\u0161ovitog nacionalnog sastava, omogu\u0107uje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skup\u0161tinama, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave<\/p>\n
\u010clan 181<\/p>\n
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sara\u0111uju sa odgovaraju\u0107im teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih dr\u017eava, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz po\u0161tovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.<\/p>\n
2. Autonomne pokrajine<\/p>\n
Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine<\/p>\n
\u010clan 182<\/p>\n
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gra\u0111ani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.<\/p>\n
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Su\u0161tinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredi\u0107e se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvi\u0111enom za promenu Ustava.<\/p>\n
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a ve\u0107 osnovane ukidati ili spajati po postupku predvi\u0111enom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postoje\u0107ih autonomnih pokrajina utvr\u0111uju gra\u0111ani na referendumu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se mo\u017ee promeniti granica izme\u0111u autonomnih pokrajina odre\u0111uje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne mo\u017ee se menjati bez saglasnosti njenih gra\u0111ana izra\u017eene na referendumu, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Nadle\u017enost autonomnih pokrajina<\/p>\n
\u010clan 183<\/p>\n
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ure\u0111uju nadle\u017enost, izbor, organizaciju i rad organa i slu\u017ebi koje osnivaju.<\/p>\n
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ure\u0111uju pitanja od pokrajinskog zna\u010daja u oblasti:<\/p>\n
1. prostornog planiranja i razvoja,<\/p>\n
2. poljoprivrede, vodoprivrede, \u0161umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i le\u010dili\u0161ta, za\u0161tite \u017eivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, re\u010dnog i \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja i ure\u0111ivanja puteva, prire\u0111ivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,<\/p>\n
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne za\u0161tite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.<\/p>\n
Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Autonomne pokrajine utvr\u0111uju simbole pokrajine i na\u010din njihovog kori\u0161\u0107enja.<\/p>\n
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na na\u010din predvi\u0111en zakonom.<\/p>\n
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbe\u0111uju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun.<\/p>\n
Finansijska autonomija autonomnih pokrajina<\/p>\n
\u010clan 184<\/p>\n
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadle\u017enosti.<\/p>\n
Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odre\u0111uju se zakonom.<\/p>\n
Zakonom se odre\u0111uje u\u010de\u0161\u0107e autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.<\/p>\n
Bud\u017eet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na bud\u017eet Republike Srbije, s tim \u0161to se tri sedmine od bud\u017eeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.<\/p>\n
Pravni akti autonomne pokrajine<\/p>\n
\u010clan 185<\/p>\n
Najvi\u0161i pravni akt autonomne pokrajine je statut.<\/p>\n
Statut autonomne pokrajine donosi njena skup\u0161tina, uz prethodnu saglasnost Narodne skup\u0161tine.<\/p>\n
O pitanjima iz svoje nadle\u017enosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga op\u0161ta akta.<\/p>\n
Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine<\/p>\n
\u010clan 186<\/p>\n
Vlada mo\u017ee pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. U tom slu\u010daju, Ustavni sud mo\u017ee, do dono\u0161enja svoje odluke, odlo\u017eiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.<\/p>\n
Za\u0161tita pokrajinske autonomije<\/p>\n
\u010clan 187<\/p>\n
Organ odre\u0111en statutom autonomne pokrajine ima pravo \u017ealbe Ustavnom sudu ako se pojedina\u010dnim aktom ili radnjom dr\u017eavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogu\u0107ava vr\u0161enje nadle\u017enost autonomne pokrajine.<\/p>\n
Organ odre\u0111en statutom autonomne pokrajine mo\u017ee pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog op\u0161teg akta Republike Srbije ili op\u0161teg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povre\u0111uje pravo na pokrajinsku autonomiju.<\/p>\n
3. Lokalna samouprava<\/p>\n
Osnovne odredbe<\/p>\n
\u010clan 188<\/p>\n
Jedinice lokalne samouprave su op\u0161tine, gradovi i grad Beograd.<\/p>\n
Teritorija i sedi\u0161te jedinice lokalne samouprave odre\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.<\/p>\n
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, bud\u017eeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i bud\u017eeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadle\u017enosti, u skladu sa odlukom skup\u0161tine autonomne pokrajine.<\/p>\n
Polo\u017eaj jedinica lokalne samouprave<\/p>\n
\u010clan 189<\/p>\n
Op\u0161tine se osnivaju i ukidaju zakonom.<\/p>\n
Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predvi\u0111enim zakonom kojim se ure\u0111uje lokalna samouprava.<\/p>\n
Grad ima nadle\u017enosti koje su Ustavom poverene op\u0161tini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadle\u017enosti.<\/p>\n
Statutom grada mo\u017ee se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vi\u0161e gradskih op\u0161tina. Statutom grada se ure\u0111uju poslovi iz nadle\u017enosti grada koje vr\u0161e gradske op\u0161tine.<\/p>\n
Polo\u017eaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ure\u0111uje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadle\u017enosti koje su Ustavom i zakonom poverene op\u0161tini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadle\u017enosti.<\/p>\n
Nadle\u017enost op\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 190<\/p>\n
Op\u0161tina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:<\/p>\n
1. ure\u0111uje i obezbe\u0111uje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;<\/p>\n
2. ure\u0111uje i obezbe\u0111uje kori\u0161\u0107enje gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta i poslovnog prostora;<\/p>\n
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odr\u017eavanju i kori\u0161\u0107enju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od op\u0161tinskog zna\u010daja; ure\u0111uje i obezbe\u0111uje lokalni prevoz;<\/p>\n
4. stara se o zadovoljavanju potreba gra\u0111ana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne za\u0161tite, de\u010dije za\u0161tite, sporta i fizi\u010dke kulture;<\/p>\n
5. stara se o razvoju i unapre\u0111enju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;<\/p>\n
6. stara se o za\u0161titi \u017eivotne sredine, za\u0161titi od elementarnih i drugih nepogoda; za\u0161titi kulturnih dobara od zna\u010daja za op\u0161tinu;<\/p>\n
7. za\u0161titi, unapre\u0111enju i kori\u0161\u0107enju poljoprivrednog zemlji\u0161ta;<\/p>\n
8. obavlja i druge poslove odre\u0111ene zakonom.<\/p>\n
Op\u0161tina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun, urbanisti\u010dki plan i program razvoja op\u0161tine, utvr\u0111uje simbole op\u0161tine i njihovu upotrebu.<\/p>\n
Op\u0161tina se stara o ostvarivanju, za\u0161titi i unapre\u0111enju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u op\u0161tini.<\/p>\n
Op\u0161tina samostalno upravlja op\u0161tinskom imovinom, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Op\u0161tina, u skladu sa zakonom, propisuje prekr\u0161aje za povrede op\u0161tinskih propisa.<\/p>\n
Pravni akti i organi op\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 191<\/p>\n
Najvi\u0161i pravni akt op\u0161tine je statut. Statut donosi skup\u0161tina op\u0161tine.<\/p>\n
Skup\u0161tina op\u0161tine donosi op\u0161te akte iz svoje nadle\u017enosti, usvaja bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun op\u0161tine, donosi plan razvoja i prostorni plan op\u0161tine, raspisuje op\u0161tinski referendum i vr\u0161i druge poslove odre\u0111ene zakonom i statutom.<\/p>\n
Organi op\u0161tine su skup\u0161tina op\u0161tine i drugi organi odre\u0111eni statutom, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
Skup\u0161tina op\u0161tine odlu\u010duje o izboru izvr\u0161nih organa op\u0161tine, u skladu sa zakonom i statutom.<\/p>\n
Izbor izvr\u0161nih organa grada i grada Beograda ure\u0111uje se zakonom.<\/p>\n
Nadzor nad radom op\u0161tine<\/p>\n
\u010clan 192<\/p>\n
Vlada je du\u017ena da obustavi od izvr\u0161enja op\u0161ti akt op\u0161tine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.<\/p>\n
Vlada mo\u017ee, pod uslovima odre\u0111enim zakonom, raspustiti skup\u0161tinu op\u0161tine.<\/p>\n
Istovremeno sa raspu\u0161tanjem skup\u0161tine op\u0161tine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadle\u017enosti skup\u0161tine, vode\u0107i ra\u010duna o politi\u010dkom i nacionalnom sastavu raspu\u0161tene skup\u0161tine op\u0161tine.<\/p>\n
Za\u0161tita lokalne samouprave<\/p>\n
\u010clan 193<\/p>\n
Organ odre\u0111en statutom op\u0161tine ima pravo \u017ealbe Ustavnom sudu ako se pojedina\u010dnim aktom ili radnjom dr\u017eavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogu\u0107ava vr\u0161enje nadle\u017enosti op\u0161tine.<\/p>\n
Organ odre\u0111en statutom op\u0161tine mo\u017ee da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog op\u0161teg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povre\u0111uje pravo na lokalnu samoupravu.<\/p>\n
Osmi deo<\/p>\n
USTAVNOST I ZAKONITOST<\/p>\n
Hijerarhija doma\u0107ih i me\u0111unarodnih op\u0161tih pravnih akata<\/p>\n
\u010clan 194<\/p>\n
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.<\/p>\n
Ustav je najvi\u0161i pravni akt Republike Srbije.<\/p>\n
Svi zakoni i drugi op\u0161ti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.<\/p>\n
Potvr\u0111eni me\u0111unarodni ugovori i op\u0161teprihva\u0107ena pravila me\u0111unarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvr\u0111eni me\u0111unarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.<\/p>\n
Zakoni i drugi op\u0161ti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n
Hijerarhija doma\u0107ih op\u0161tih pravnih akata<\/p>\n
\u010clan 195<\/p>\n
Svi podzakonski op\u0161ti akti Republike Srbije, op\u0161ti akti organizacija kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, politi\u010dkih stranaka, sindikata i udru\u017eenja gra\u0111ana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.<\/p>\n
Statuti, odluke i svi drugi op\u0161ti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.<\/p>\n
Svi op\u0161ti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima.<\/p>\n
Objavljivanje zakona i drugih op\u0161tih akata<\/p>\n
\u010clan 196<\/p>\n
Zakoni i svi drugi op\u0161ti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.<\/p>\n
Ustav, zakoni i podzakonski op\u0161ti akti Republike Srbije objavljuju se u republi\u010dkom slu\u017ebenom glasilu, a statuti, odluke i drugi op\u0161ti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom slu\u017ebenom glasilu.<\/p>\n
Statuti i op\u0161ti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim slu\u017ebenim glasilima.<\/p>\n
Zakoni i drugi op\u0161ti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naro\u010dito opravdani razlozi, utvr\u0111eni prilikom njihovog dono\u0161enja.<\/p>\n
Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op\u0161tih akata<\/p>\n
\u010clan 197<\/p>\n
Zakoni i svi drugi op\u0161ti akti ne mogu imati povratno dejstvo.<\/p>\n
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nala\u017ee op\u0161ti interes utvr\u0111en pri dono\u0161enju zakona.<\/p>\n
Odredba krivi\u010dnog zakona mo\u017ee imati povratno dejstvo samo ako je bla\u017ea za u\u010dinioca krivi\u010dnog dela.<\/p>\n
Zakonitost uprave<\/p>\n
\u010clan 198<\/p>\n
Pojedina\u010dni akti i radnje dr\u017eavnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.<\/p>\n
Zakonitost kona\u010dnih pojedina\u010dnih akata kojima se odlu\u010duje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podle\u017ee preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u odre\u0111enom slu\u010daju zakonom nije predvi\u0111ena druga\u010dija sudska za\u0161tita.<\/p>\n
Jezik postupka<\/p>\n
\u010clan 199<\/p>\n
Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim dr\u017eavnim organom ili organizacijom koja vr\u0161i javna ovla\u0161\u0107enja, kada se re\u0161ava o njegovom pravu ili obavezi.<\/p>\n
Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i za\u0161titu ljudskih i manjinskih prava.<\/p>\n
Vanredno stanje<\/p>\n
\u010clan 200<\/p>\n
Kada javna opasnost ugro\u017eava opstanak dr\u017eave ili gra\u0111ana, Narodna skup\u0161tina progla\u0161ava vanredno stanje.<\/p>\n
Odluka o vanrednom stanju va\u017ei najdu\u017ee 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skup\u0161tina odluku o vanrednom stanju mo\u017ee produ\u017eiti za jo\u0161 90 dana, ve\u0107inom od ukupnog broja narodnih poslanika.<\/p>\n
Za vreme vanrednog stanja, Narodna skup\u0161tina se sastaje bez posebnog poziva i ne mo\u017ee biti raspu\u0161tena.<\/p>\n
Progla\u0161avaju\u0107i vanredno stanje Narodna skup\u0161tina mo\u017ee propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajem\u010denih ljudskih i manjinskih prava.<\/p>\n
Kad Narodna skup\u0161tina nije u mogu\u0107nosti da se sastane, odluku o progla\u0161enju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skup\u0161tine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
Kad Narodna skup\u0161tina nije u mogu\u0107nosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava mo\u017ee propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.<\/p>\n
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propi\u0161u Narodna skup\u0161tina ili Vlada va\u017ee najdu\u017ee 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.<\/p>\n
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skup\u0161tina, Narodna skup\u0161tina je potvr\u0111uje u roku od 48 sati od njenog dono\u0161enja, odnosno \u010dim bude u mogu\u0107nosti da se sastane. Ako Narodna skup\u0161tina ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da va\u017ei zavr\u0161etkom prve sednice Narodne skup\u0161tine odr\u017eane po progla\u0161enju vanrednog stanja.<\/p>\n
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skup\u0161tina, Vlada je du\u017ena da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skup\u0161tini u roku od 48 sati od njenog dono\u0161enja, odnosno \u010dim Narodna skup\u0161tina bude u mogu\u0107nosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da va\u017ee 24 sata od po\u010detka prve sednice Narodne skup\u0161tine odr\u017eane po progla\u0161enju vanrednog stanja.<\/p>\n
Ratno stanje<\/p>\n
\u010clan 201<\/p>\n
Ratno stanje progla\u0161ava Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
Kad Narodna skup\u0161tina nije u mogu\u0107nosti da se sastane, odluku o progla\u0161enju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skup\u0161tine i predsednik Vlade.<\/p>\n
Progla\u0161avaju\u0107i ratno stanje Narodna skup\u0161tina mo\u017ee propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajem\u010denih ljudskih i manjinskih prava.<\/p>\n
Kad Narodna skup\u0161tina ne mo\u017ee da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajem\u010denih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvr\u0111uju predsednik Republike, predsednik Narodne skup\u0161tine i predsednik Vlade.<\/p>\n
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvr\u0111uje Narodna skup\u0161tina kad bude u mogu\u0107nosti da se sastane.<\/p>\n
Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju<\/p>\n
\u010clan 202<\/p>\n
Po progla\u0161enju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajem\u010denih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.<\/p>\n
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili dru\u0161tvenog porekla.<\/p>\n
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da va\u017ee prestankom vanrednog ili ratnog stanja.<\/p>\n
Mere odstupanja ni u kom slu\u010daju nisu dozvoljene u pogledu prava zajem\u010denih \u010dl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. i 78. Ustava.<\/p>\n
Deveti deo<\/p>\n
PROMENA USTAVA<\/p>\n
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava<\/p>\n
\u010clan 203<\/p>\n
Predlog za promenu Ustava mo\u017ee podneti najmanje jedna tre\u0107ina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 bira\u010da.<\/p>\n
O promeni Ustava odlu\u010duje Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotre\u0107inskom ve\u0107inom od ukupnog broja narodnih poslanika.<\/p>\n
Ako ne bude postignuta potrebna ve\u0107ina, promeni Ustava po pitanjima sadr\u017eanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne mo\u017ee se pristupiti u narednih godinu dana.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina usvaja akt o promeni Ustava dvotre\u0107inskom ve\u0107inom od ukupnog broja narodnih poslanika i mo\u017ee odlu\u010diti da ga i gra\u0111ani potvrde na republi\u010dkom referendumu.<\/p>\n
Narodna skup\u0161tina je du\u017ena da akt o promeni Ustava stavi na republi\u010dki referendum radi potvr\u0111ivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, na\u010dela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, ure\u0111enje vlasti, progla\u0161avanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.<\/p>\n
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvr\u0111ivanje, gra\u0111ani se na referendumu izja\u0161njavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala ve\u0107ina iza\u0161lih bira\u010da.<\/p>\n
Akt o promeni Ustava koji je potvr\u0111en na republi\u010dkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
Ako Narodna skup\u0161tina ne odlu\u010di da akt o promeni Ustava stavi na potvr\u0111ivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skup\u0161tini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skup\u0161tina.<\/p>\n
\u010clan 204<\/p>\n
Ustav ne mo\u017ee biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.<\/p>\n
Za sprovo\u0111enje promene Ustava donosi se ustavni zakon.<\/p>\n
Ustavni zakon se donosi dvotre\u0107inskom ve\u0107inom od ukupnog broja narodnih poslanika.<\/p>\n
Deseti deo<\/p>\n
\u010clan 206<\/p>\n
Ovaj ustav stupa na snagu danom progla\u0161enja u Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
NA\u010cELA USTAVA DR\u017dAVE SRBIJE Republika Srbija \u010clan 1 Republika Srbija je dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na\u010delima gra\u0111anske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Nosioci suverenosti \u010clan 2 Suverenost poti\u010de od gra\u0111ana koji je vr\u0161e referendumom, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"class_list":["post-832","page","type-page","status-publish","hentry"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/832","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=832"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/832\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":834,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/832\/revisions\/834"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=832"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}