{"id":838,"date":"2022-05-25T01:25:15","date_gmt":"2022-05-25T01:25:15","guid":{"rendered":"https:\/\/crnaknjiga.com\/?post_type=ljudi&p=838"},"modified":"2022-05-25T01:29:18","modified_gmt":"2022-05-25T01:29:18","slug":"radislav-krsitc","status":"publish","type":"ljudi","link":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/ljudi\/radislav-krsitc\/","title":{"rendered":"Radislav Krsit\u0107"},"content":{"rendered":"

Radislav Krsti\u0107<\/b>\u00a0(15. februar<\/a>\u00a01948<\/a>,\u00a0Vlasenica<\/a>,\u00a0FNR Jugoslavija<\/a>) biv\u0161i je\u00a0general<\/a>\u00a0Vojske Republike Srpske<\/a>\u00a0koji je u\u010destvovao u\u00a0ratu u Bosni i Hercegovini<\/a>\u00a0tokom\u00a0raspada Jugoslavije<\/a>.[1]<\/a><\/sup>\u00a0Ha\u0161ki tribunal<\/a>\u00a0osudio ga je na 35 godina zatvora.[2]<\/a><\/sup>[3]<\/a><\/sup><\/p>\n

Biografija<\/span><\/h2>\n

Ro\u0111en je\u00a015. februara<\/a>\u00a01948. u Vlasenici. Osnovnu i srednju \u0161kolu je zavr\u0161io u\u00a0Han Pijesku<\/a>. Bio je raspore\u0111en u sarajevski\u00a0garnizon<\/a>\u00a0Jugoslovenske narodne armije<\/a>\u00a0od\u00a01972<\/a>. do\u00a01981<\/a>, gdje je poha\u0111ao\u00a0vojnu \u0161kolu<\/a>. Raspore\u0111en je u\u00a0Negotin<\/a>\u00a01983<\/a>, blizu granice Jugoslavije s\u00a0Bugarskom<\/a>\u00a0i\u00a0Rumunijom<\/a>. Posle tri godine je\u00a01986<\/a>. raspore\u0111en u\u00a0Pri\u0161tinu<\/a>\u00a0radi obu\u010davanja oficira i vojnika Pri\u0161tinskog korpusa. Nakon nemira u autonomnoj pokrajini\u00a0Kosovu i Metohiji<\/a>, postao je na\u010delnik komande korpusa.<\/p>\n

Kada je izbio\u00a0rat u Bosni i Hercegovini<\/a>\u00a0tokom\u00a0raspada Jugoslavije<\/a>,\u00a01992<\/a>. se vratio sa porodicom u\u00a0Republiku Srpsku<\/a>\u00a0i priklju\u010dio se Vojsci Republike Srspske. Vodio je vojne akcije u oblasti Vlasenice i\u00a0Kladnja<\/a>. Kada je stao na nagaznu minu\u00a01994<\/a>. izgubio je nogu i od tada koristi protezu.[4]<\/a><\/sup>\u00a0Posle nekoliko meseci se vratio u jedinicu Vojske Republike Srpske na du\u017enost i u\u010destvovao je u vojnoj operaciji\u00a0Krivaja \u201995<\/a>.<\/p>\n

Presuda<\/span><\/h2>\n

Me\u0111unarodni sud za ratne zlo\u010dine po\u010dinjene na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije<\/a>\u00a0podigao je\u00a02. novembra<\/a>\u00a01998<\/a>, optu\u017enicu protiv njega zbog njegove uloge u\u00a0masakru u Srebrenici<\/a>.\u00a0SFOR<\/a>\u00a0ga je uhapsio\u00a02. decembra<\/a>\u00a0iste godine, te je sutradan preba\u010den u\u00a0Hag<\/a>. \u010cetiri dana kasnije, pojavio se pred sudom i izjasnio o optu\u017enici: izjavio je da nije kriv po svim ta\u010dkama optu\u017enice. Ha\u0161ki tribunal je 2. avgusta\u00a02001<\/a>, doneo presudu prema kojoj je Krsti\u0107 12. jula u\u010destvovao na sednici koju je vodio\u00a0Ratko Mladi\u0107<\/a>\u00a0na kojoj se odlu\u010divalo o sudbini\u00a0Bo\u0161njaka<\/a>\u00a0u Srebrenici. Mladi\u0107 je 13. jula Krsti\u0107a proglasio\u00a0komandantom<\/a>\u00a0Drinskog korpusa<\/a>. Nabavio je autobuse za prisilnu deportaciju Bo\u0161njaka. Iako nema dokaza da je bio na licu mesta kada su se vr\u0161ile\u00a0egzekucije<\/a>, presu\u0111eno je da je kao komandant morao da zna za plan za masakr svih vojno sposobnih bo\u0161nja\u010dkih mu\u0161karaca kao i za u\u010destvovanje korpusa u masovnim ubistvima, pa ipak nije nikoga kaznio za te zlo\u010dine. Istovremeno, pripremao je ofanzivu na\u00a0\u017depu<\/a>.<\/p>\n

Sudija je u presudi u avgustu 2001. izjavio da je Krsti\u0107 kriv za \u201eubistvo hiljada bo\u0161nja\u010dkih muslimana izme\u0111u 10. i 19. jula 1995, bez obzira da li su smaknu\u0107a bila sporadi\u010dna ili planirana u obliku masovnih ubistava\u201d. Progla\u0161en je krivim za\u00a0genocid<\/a>, istrebljenje,\u00a0ubistvo<\/a>\u00a0i\u00a0progon<\/a>\u00a0i osu\u0111en je na 46 godina zatvora.[5]<\/a><\/sup>[6]<\/a><\/sup>[7]<\/a><\/sup>[8]<\/a><\/sup>\u00a0Bila je to prva Ha\u0161ka presuda za genocid za rat u Bosni i Hercegovini i dotad najve\u0107a zatvorska kazna dodeljena nekom optu\u017eenom. Krsti\u0107 je bio prvi Evropljanin osu\u0111en za genocid od nekog me\u0111unarodnog suda nakon\u00a0Nirnber\u0161kog procesa<\/a>.[9]<\/a><\/sup>\u00a0Nakon ulo\u017eene \u017ealbe 15. avgusta 2001, kazna mu je smanjena na 35 godina, a presuda je preimenovana u \u201eu\u010destvovanje i pomaganje u genocidu\u201d.<\/p>\n

Napad u zatvoru\u00a0<\/span><\/h2>\n

Preba\u010den je u\u00a0Ujedinjeno Kraljevstvo<\/a> na slu\u017eenje kazne.\u00a0<\/sup>U maju 2010. je zadobio te\u0161ke telesne povrede kada ga je napala grupa zatvorenika muslimana i Albanaca. Napad na generala Krsti\u0107a je izvr\u0161io kriminalac Indrit Krasni\u0107i, tako \u0161to je poku\u0161ao da zakolje generala Krsti\u0107a i pri tome ga je ubo no\u017eem u vrat i glavu.<\/sup><\/p>\n

<\/span>Vidi jo\u0161<\/span><\/h2>\n