Bio je ministar unutra\u0161njih poslova u Vladi Srbije od 1997. do 2000. godine. Bio je i potpredsednik Vlade Srbije od 1997. do 1998. godine. Bio je \u010dlan Saveza komunista Jugoslavije i Socijalisti\u010dke partije Srbije. od osnivanja do smrti 2002.<\/p>\n
Dana 24. maja 1999. godine optu\u017een je za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti<\/a> i kr\u0161enje zakona i obi\u010daja ratovanja.<\/a><\/p>\n 11. aprila 2002. godine, na dan dono\u0161enja Zakona o saradnji sa Ha\u0161kim tribunalom, pucao je u sebe na stepeni\u0161tu Doma Narodne skup\u0161tine Srbije u Beogradu.<\/p>\n U opro\u0161tajnom pismu poslaniku Srpske radikalne stranke Filipu Stojanovic\u0301u, koje je pred medijima pro\u010ditao Aleksandar Vu\u010dic\u0301, on je naveo da: \u201eprotestuje protiv pripadnika marionetskog re\u017eima Demokratske opozicije Srbije… uni\u0161tenje dr\u017eave uz u\u010de\u0161c\u0301e najvec\u0301eg neprijatelja na\u0161eg naroda Havijera Solane, bezobzirno zatiranje Ustava i zakona ove zemlje, politika izdaje i kapitulacije, gubitak nacionalnog dostojanstva, uni\u0161tenje privrede i dovo\u0111enje milioni gra\u0111ana u dru\u0161tvenu bedu…\u201c<\/p>\n Stoiljkovic\u0301 je 5. oktobra 2000. godine, tokom demonstracija protiv Slobodana Milo\u0161evic\u0301a, navodno naredio masovno ubijanje demonstranata.[2] Policija je navodno odbila da upotrebi raketnu granatu protiv autobusa demonstranata.<\/p>\n Njegov tada\u0161nji advokat Branimir Gugl je izjavio: \u201eStojiljkovic\u0301evo samoubistvo je prva i najdrasti\u010dnija posledica dono\u0161enja Zakona o saradnji sa Ha\u0161kim tribunalom.\u201c Stojiljkovic\u0301 je preminuo dva dana kasnije, 13. aprila 2002. godine.<\/p>\n Njegov sin Vladimir\u00a0 tako\u0111e je izvr\u0161io samoubistvo 2004. godine.<\/p>\nVlajko Stojiljkovic\u0301 je bio a Srpski politi\u010dar<\/h2>\n
\nSmrt<\/h2>\n
Ratni Zlo\u010dini<\/h2>\n
\n
Reference<\/span><\/h2>\n
\n
Ostalo<\/h2>\n