Milo Djukanovic\u0301 (crnogorski: Milo \u0110ukanovic\u0301, ro\u0111en 15. februara 1962.) je crnogorski politi\u010dar na funkciji predsednika Crne Gore od 2018. godine, a prethodno je obavljao funkciju od 2103 do 2018.<\/p>\n
Bio je i premijer Crne Gore (1991\u20131998, 2003\u20132006, 2008\u20132010 i 2012\u20132016) i dugogodi\u0161nji je predsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore, prvobitno crnogorskog ogranka Lige Komunisti Jugoslavije, koji su upravljali Crnom Gorom sami ili u koaliciji od uvo\u0111enja vi\u0161estrana\u010dke politike po\u010detkom 1990-ih do njenog poraza na parlamentarnim izborima 2020. godine.<\/p>\n
Kada se \u0110ukanovic\u0301 prvi put pojavio na politi\u010dkoj sceni, bio je blizak saveznik Slobodana Milo\u0161evic\u0301a tokom antibirokratske revolucije (1988\u20131989) i raspada SFR Jugoslavije (1991\u20131992).[2] Njegov kabinet je aktivno u\u010destvovao u opsadi Dubrovnika (1991\u20131992). \u0110ukanovic\u0301 je podr\u017eao saglasnost Momira Bulatovic\u0301a o uslovima lorda Karingtona, \u0161to je rezultiralo referendumom o nezavisnosti Crne Gore 1992. godine, na kojem su bira\u010di odlu\u010dili da ostanu u SR Jugoslaviji. \u0110ukanovic\u0301 se 1996. godine, me\u0111utim, distancirao od Milo\u0161evic\u0301a i savezne vlade, napu\u0161tajuc\u0301i tradicionalnu zajedni\u010dku srpsko-crnogorsku viziju u korist crnogorskog nacionalizma, koji je podr\u017eavao dr\u017eavnu nezavisnost i poseban crnogorski identitet. To je dovelo do podele stranke i rascepa Bulatovic\u0301eve prounionisti\u010dke frakcije. Ubrzo nakon toga, \u0110ukanovic\u0301 je na predsedni\u010dkim izborima 1997. pobedio Bulatovic\u0301a sa malom razlikom. Godine 1999. pregovarao je sa zapadnim zemljama u poku\u0161aju da ograni\u010di vazdu\u0161ne napade na Crnu Goru tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, dok je kasnije \u0110ukanovic\u0301 nadgledao uvo\u0111enje nema\u010dke marke kao nove valute u Crnoj Gori, koja c\u0301e zameniti jugoslovenski dinar.<\/p>\n
Nakon svrgavanja Milo\u0161evic\u0301a (2000), potpisao je sporazum sa novom srpskom vladom koji je doveo do Ustavne povelje Srbije i Crne Gore (2003), kojom je omoguc\u0301ena nezavisnost Crne Gore. Tri godine kasnije, referendum o nezavisnosti 2006. doveo je do formalnog odvajanja od dr\u017eavne zajednice i progla\u0161enja novog Ustava Crne Gore (2007). \u0110ukanovic\u0301 je vodio politiku pristupanja NATO-u i EU, \u0161to je rezultiralo \u010dlanstvom Crne Gore u NATO-u 2017. Tokom premijerskog i predsjedni\u010dkog mandata, nadgledao je privatizaciju javnih preduzec\u0301a stranim investitorima i firmama.[3] Nekoliko korupcijskih skandala vladajuc\u0301e stranke pokrenulo je antivladine proteste 2019. godine, dok je kontroverzni zakon o religiji izazvao jo\u0161 jedan talas protesta. Opozicija je prvi put u tri decenije na parlamentarnim izborima 2020. osvojila vi\u0161e glasova od \u0110ukanovic\u0301eve vladajuc\u0301e stranke i njenih partnera.<\/p>\n
Neki posmatra\u010di su \u0110ukanovic\u0301evu vladavinu opisali kao autoritarnu ili autokratsku, kao i kao kleptokratiju.[4] Fridom haus je 2020. godine klasifikovao Crnu Goru kao hibridni re\u017eim, a ne kao demokratiju, pominjuc\u0301i godine sve vec\u0301eg zauzimanja dr\u017eave, zloupotrebe moc\u0301i i taktike jakih koji je koristio \u0110ukanovic\u0301. \u010cesto se opisuje da ima jake veze sa crnogorskom mafijom.[5] \u0110ukanovic\u0301 je u maju 2010. uvr\u0161ten me\u0111u dvadeset najbogatijih svetskih lidera prema britanskom listu The Independent, koji je izvor njegovog bogatstva procenjenog na 10 miliona funti opisao kao \u201emisteriozan\u201c.[6] Oktobra 2021. \u0110ukanovic\u0301 i njegov sin Bla\u017eo pominju se u Pandora papirima, povezujuc\u0301i ih sa dva trusta na Britanskim Devi\u010danskim ostrvima.[7][8][9]<\/p>\n
Sadr\u017eaj
\n1 Rani \u017eivot
\n2 Politi\u010dka karijera
\n2.1 Rani aktivizam
\n2.2 Prva tri mandata premijera Crne Gore (1991\u20131998)
\n2.2.1 Karingtonov predlog i krize 1992. godine
\n2.2.2 Odvajanje od jugoslovenskog rukovodstva
\n2.3 Predsedni\u0161tvo tokom Kosovskog rata
\n2.4 Tranzicija iz Jugoslavije
\n2.5 Ostavka i prvo penzionisanje (2006\u20132008)
\n2.6 Peti mandat premijera (2008\u20132010)
\n2.7 Ostavka i drugo penzionisanje (2010\u20132012)
\n2.8 \u0160esti mandat premijera (2012\u20132016)
\n2.9 Reizbor za predsednika (2018)
\n2.10 Izbori 2020
\n3 Vremenska linija
\n4 Kontroverze
\n4.1 Navodi o \u0161vercu duvana
\n4.2 Pandora papiri i malverzacije
\n4.3 Klevete novinara
\n4.4 Nemiri protiv vlade
\n4.5 Sand\u017eak
\n4.6 Verski zakon
\n4.7 Cetinjska kriza ustoli\u010denja
\n5 Po\u010dasti i nagrada
\n6 Vidi tako\u0111e
\n7 Reference
\n8 Bibliografija
\n9 Spolja\u0161nje veze<\/p>\n
Milo \u0110ukanovic\u0301 je ro\u0111en u Nik\u0161ic\u0301u 15. februara 1962. godine od porodice Radovana i Stane \u0110ukanovic\u0301 (ro\u0111ene Maksimovic\u0301). Njegovo ime poti\u010de od imena ro\u0111aka po ocu koji se borio uz \u0110ukanovic\u0301evog dedu Bla\u017eu tokom Prvog svetskog rata; ime je izabrala \u0110ukanovic\u0301eva baka po ocu.[10] \u0110ukanovic\u0301evi preci po ocu, pripadnici plemena Ozrinic\u0301i [potreban citat] koji su porijeklom iz sela \u010cevo, naselili su se u okolini Nik\u0161ic\u0301a nakon Bitke na Vu\u010djem Dolu 1876. godine.[11] Pre ro\u0111enja \u0110ukanovic\u0301eve starije sestre Ane 1960. godine, \u0110ukanovic\u0301ev otac je radio kao sudija u Bosni i Hercegovini, preselio se sa porodicom u Nik\u0161ic\u0301 i nastanio se u rodnom selu \u0110ukanovic\u0301a, Rastovcu. \u0110ukanovic\u0301eva majka je bila medicinska sestra. Njegov mla\u0111i brat Aleksandar (Aco) ro\u0111en je 1965. \u0110ukanovic\u0301 je osnovno i srednje obrazovanje zavr\u0161io u Nik\u0161ic\u0301u, da bi se preselio u Titograd na Ekonomski fakultet Univerziteta Veljko Vlahovic\u0301. Diplomirao je 1986. godine sa diplomom studija turizma.[10] \u0110ukanovic\u0301 je u mladosti bio strastveni ko\u0161arka\u0161.[12]<\/p>\n
<\/p>\n
Ovom delu biografije \u017eive osobe potrebni su dodatni citati radi provere. Molimo pomozite dodavanjem pouzdanih izvora. Sporni materijal o \u017eivim osobama koji nema izvor ili lo\u0161 izvor mora se odmah ukloniti, posebno ako je potencijalno klevetni\u010dki ili \u0161tetan.
\nProna\u0111i izvore: \u201eMilo \u0110ukanovic\u0301\u201c \u2013 vesti \u00b7 novine \u00b7 knjige \u00b7 nau\u010dnik \u00b7 JSTOR (april 2021) (Saznajte kako i kada da uklonite ovaj \u0161ablon poruke)
\nGodine 1979, dok je jo\u0161 bio u srednjoj \u0161koli, \u0110ukanovic\u0301 se pridru\u017eio Savezu komunista Jugoslavije (SKJ), jedinoj po zakonu dozvoljenoj politi\u010dkoj partiji u jugoslovenskom jednopartijskom politi\u010dkom sistemu. Njegov otac Radovan je vec\u0301 bio uticajan \u010dlan crnogorskog ogranka stranke, \u0161to mu je u po\u010detku otvorilo mnoga vrata. Do 1986. bio je \u010dlan predsjedni\u0161tva crnogorskog ogranka Saveza socijalisti\u010dke omladine (SSO), kao i \u010dlan Predsjedni\u0161tva njegove mati\u010dne organizacije na saveznom nivou.[13]<\/p>\n
Kao \u010dlan razli\u010ditih omladinskih tela stranke, brzo se izdvojio iz \u010dopora, stekav\u0161i nadimak Britva (\u201ePrava britva\u201c) zbog svoje direktne i sna\u017ene retorike. Neprekidno napredujuc\u0301i na partijskoj lestvici, \u0110ukanovic\u0301 je 1988. godine postao \u010dlan najvi\u0161eg organa Lige za dono\u0161enje odluka, Centralnog komiteta (CK SKJ). Ispostavilo se da je to bila poslednja sednica odbora i on je postao njen najmla\u0111i \u010dlan ikada.[14]<\/p>\n
Sredinom 1989. godine, nakon antibirokratske revolucije, \u0110ukanovic\u0301 je postao sekretar Predsjedni\u0161tva crnogorskog ogranka Saveza komunista Jugoslavije, na toj funkciji do kona\u010dnog transformisanja ogranka u Demokratsku partiju socijalista (DPS CG).[citiranje]. potrebno]<\/p>\n
Aktivno se povezujuc\u0301i sa ne\u0161to iskusnijim \u010dlanovima Saveza komunista kao \u0161to su Momir Bulatovic\u0301 i Svetozar Marovic\u0301, \u0110ukanovic\u0301 je jo\u0161 uvek imao samo 26 godina kada je ova trojka 10. januara 1989. godine efektivno do\u0161la na vlast kroz punu institucionalnu kontrolu u Crnoj Gori. Proterali su staru crnogorsku komunisti\u010dku gardu ja\u0161uc\u0301i talas antibirokratske revolucije, administrativni pu\u010d unutar Saveza komunista koji su orkestrirali Slobodan Milo\u0161evic\u0301 i aparat dr\u017eavne bezbednosti. \u0110ukanovic\u0301, Bulatovic\u0301 i Marovic\u0301 su zapravo postali Milo\u0161evic\u0301eve produ\u017eene ruke u Crnoj Gori, kontroli\u0161uc\u0301i politi\u010dki i bezbednosni aparat koji je bio u zavr\u0161noj fazi oblikovanja prema svojim li\u010dnim preferencijama.<\/p>\n
Za nekoliko dana u januaru 1989. godine, ova trojka je smenila Miljana Radovic\u0301a, predsednika Saveza komunista Crne Gore i Bo\u017einu Ivanovic\u0301, predsednike Predsedni\u0161tva Crne Gore, zameniv\u0161i ih politi\u010dki poslu\u0161nim poverenicima Veselinom Vukotic\u0301em i Brankom Kostic\u0301em. Predsednik Izvr\u0161nog vec\u0301a Vuko Vukadinovic\u0301 u po\u010detku je pre\u017eiveo dr\u017eavni udar, ali je za nekoliko meseci i on krenuo da ga zameni Radoje Kontic\u0301. \u0110ukanovic\u0301 i ostali podsticali su javno mnjenje u republici tako \u0161to su organizovali radnike i odvezli ih autobusima do glavnog grada Titograda na proteste ispred Skup\u0161tine.[15]<\/p>\n
Prva tri mandata premijera Crne Gore (1991\u20131998)
\nCrnogorski parlamentarni izbori po\u010detkom decembra 1990. godine rezultirali su zapa\u017eenom pobedom Saveza komunista Crne Gore, koji je osvojio 83 poslani\u010dka mesta od ukupno 125. Dana 15. februara 1991. \u0110ukanovic\u0301 je, pomalo iznena\u0111ujuc\u0301e, imenovan za premijera prve demokratske vladu izabrao predsednik Momir Bulatovic\u0301 i uz blagoslov predsednika Srbije Slobodana Milo\u0161evic\u0301a.<\/p>\n
Kasnije 1991. godine Savez komunista Crne Gore zavr\u0161io je transformaciju u Demokratsku partiju socijalista Crne Gore (DPS). \u0110ukanovic\u0301eva funkcija je obezbe\u0111ena nakon parlamentarnih izbora 1992. godine. Odr\u017eane u decembru, raspisane su prevremeno zbog raspada Socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije i formiranja novog dr\u017eavnog entiteta, Savezne Republike Jugoslavije. Na izborima je DPS osvojio apsolutnu vec\u0301inu, 46 mandata od ukupno 85. \u0110ukanovic\u0301 je od 1991. do 1997. godine bio lojalan Milo\u0161evic\u0301u.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301eva vlada poslala je trupe da se bore protiv otcepljenja Hrvatske jer se suprotstavljao raspadu Jugoslavije izazvanom slovena\u010dkom nezavisno\u0161c\u0301u i pobunama u drugim oblastima. \u0110ukanovic\u0301ev kabinet je aktivno u\u010destvovao u opsadi Dubrovnika od jeseni 1991. do prolec\u0301a 1992. godine, zbog \u010dega je grad pretrpeo velika strukturalna o\u0161tec\u0301enja. Zbog plja\u010dka\u0161kih pohoda stradala je i okolina Konavala. U tom periodu \u0110ukanovic\u0301 je bio jedan od najglasnijih jastrebova<\/p>\n
Neke od njegovih zapa\u017eenih izjava iz ovog perioda uklju\u010duju proglas da je \u201epo\u010dinjao da mrzi \u0161ah zbog \u0161ahovnice\u201c[16] i agresivnu izjavu izre\u010denu u javnom govoru tokom napada na Dubrovnik da je \u201eVec\u0301 smo proredili granice AVNOJ-a Crne Gore i Hercegovine, to je isto\u010dna Bosna i Crna Gora.<\/p>\n
Ovaj \u010dlanak ili odeljak sadr\u017ei blisko parafraziranje jednog ili vi\u0161e neslobodnih izvora za\u0161tic\u0301enih autorskim pravima. Relevantna diskusija se mo\u017ee nac\u0301i na stranici za razgovor. Ideje u ovom \u010dlanku treba da budu izra\u017eene na originalan na\u010din. (april 2021.) (Saznajte kako i kada da uklonite ovu \u0161ablonsku poruku)
\nDosta je bilo da je srpski narod robovao bratstvu i jedinstvu, AVNOJista, Titove Jugoslavije, pa \u010dak i snova Aleksandra Kara\u0111or\u0111evic\u0301a da popravi Jugoslaviju“. \u0110ukanovic\u0301 se zalagao za izmenu unutra\u0161njih granica biv\u0161ih jugoslovenskih republika: “ vreme je da se jednom za svagda uspostavi naj\u010dvr\u0161c\u0301a moguc\u0301a granica sa Hrvatskom, ali to c\u0301e biti granica mnogo pravednija i realnija od postojec\u0301e koju su zacrtali bolj\u0161evi\u010dki kartografi\u201c.[17]<\/p>\n
U prolec\u0301e 1992. godine po\u010deo je rat u Bosni i iako Crna Gora nije bila direktno uklju\u010dena, on je i dalje igrao ulogu. Hvatanje izbjeglica bosanskih Muslimana \u0161irom Crne Gore i njihova kasnija predaja Vojsci Republike Srpske (VRS) desili su se dok je \u0110ukanovic\u0301 bio premijer. Crnogorska policija i jugoslovenske specijalne snage su vi\u0161e od tri nedelje lovile izbeglice bosanskih Muslimana. Dvjesta ih je predato Trebinjskom korpusu u susjednoj Hercegovini, a 83 su naknadno pogubljena.<\/p>\n
Na unutra\u0161njepoliti\u010dkom planu \u0110ukanovic\u0301 se 1992. godine uklju\u010dio u \u017eestok politi\u010dki sukob sa prohrvatskim crnogorskim umetnikom i aktivistom Jevremom Brkovic\u0301em, koji je rezultirao Brkovic\u0301evim progonstvom u Hrvatsku, koje je trajalo do 1998. godine. \u0110ukanovic\u0301 je ovom prilikom izjavio: \u201e Svaki pametan Crnogorac i svaki po\u0161tenjak na ovoj zemlji sa mr\u017enjom pominje ime izdajnika Jevrema Brkovic\u0301a, koji je u \u010distoj ta\u0161tini izdao svoj narod i svesno \u0161iri antijugoslovenske govore po Zagrebu, dok usta\u0161e, opet kao 1941. godine, krvare bespomoc\u0301ne srpski civili.\u201c[18]<\/p>\n
Opsada Dubrovnika imala je ogromne posledice po me\u0111unarodni polo\u017eaj Jugoslavije. Evropska ekonomska zajednica pozvala je lorda Karingtona i predstavnike Jugoslavije da pregovaraju o Karingtonovom planu 19. oktobra 1991. u Hagu. Milo\u0161evic\u0301 je odbio predlog \u201elabave federacije nezavisnih dr\u017eava\u201c i preferirao centralizovanu Jugoslaviju sa institucionalnim ovla\u0161c\u0301enjima u Beogradu. Me\u0111utim, u otvoreni prkos Milo\u0161evic\u0301u, \u0110ukanovic\u0301 je podr\u017eao dogovor Momira Bulatovic\u0301a o uslovima Karingtona. Ipak, naglom zaokretom, Narodna stranka je pozvala na hitnu sednicu crnogorskog parlamenta, na kojoj je Bulatovic\u0301 optu\u017een za izdaju.[19] \u0110ukanovic\u0301 je na skup\u0161tinskom saslu\u0161anju branio Bulatovic\u0301a.[19] Kao Bulatovic\u0301ev zamenik, \u0110ukanovic\u0301 je pozvan na pregovore sa Milo\u0161evic\u0301em i Borisavom Jovic\u0301em, nakon \u010dega je predlogu Karingtona dodata klauzula da republika mo\u017ee referendumom odlu\u010diti da ostane u Jugoslaviji.[20] To je rezultiralo referendumom 1. marta 1992. godine, na kojem su bira\u010di u Crnoj Gori odlu\u010dili da ostanu u Jugoslaviji.<\/p>\n
Dana 6. avgusta 1992. godine, lokalni vojskovo\u0111a po imenu Milika „\u010ceko“ Da\u010devic\u0301 zauzeo je policijski \u0161tab u Pljevljima nakon \u0161to je zaplijenjeno vozilo koje je koristio njegov li\u010dni izaslanik. U onome \u0161to je brzo preraslo u hitan slu\u010daj, Da\u010devic\u0301u se predalo vi\u0161e od polovine gradske policije.[21] Zbog toga su \u0110ukanovic\u0301 i Bulatovic\u0301 u\u010destvovali u pregovorima sa Dobricom C\u0301osic\u0301em i \u017divotom Panic\u0301em.[22] Jedan od Da\u010devic\u0301evih sau\u010desnika iz \u010cajni\u010da, Du\u0161ko Kornja\u010da, pretio je da c\u0301e pobiti sve muslimane u Pljevljima ukoliko Da\u010devic\u0301 ne bude pu\u0161ten.[22] \u0110ukanovic\u0301 je tokom sastanka upitao da li Crna Gora mo\u017ee da se osloni na Vojsku Jugoslavije da za\u0161titi muslimane u Pljevljima.[22] \u0110ukanovic\u0301 i Bulatovic\u0301 su na kraju pregovarali o razoru\u017eanju Da\u010devic\u0301evih ljudi.[23] Me\u0111utim, pljevaljski Muslimani su do 1995. godine bili izlo\u017eeni vi\u0161e incidenata, posebno u selu Bukovica gdje je od 1992. godine ubijeno 6 muslimanskih stanovnika.[24]<\/p>\n
U novembru 1995. \u0110ukanovic\u0301 i Svetozar Marovic\u0301 su na poziv Sjedinjenih Dr\u017eava posjetili Pentagon, gdje su navodno Luku Bar ponudili kao logisti\u010dko mjesto za me\u0111unarodne mirovne operacije u Bosni i Hercegovini.[25] Sastanak u Pentagonu kritikovale su tada\u0161nje jugoslovenske vladajuc\u0301e stranke. Potpredsjednik Srpske radikalne stranke Milinko Gazdic\u0301 tvrdio je da njegova stranka ima dokaz da \u0110ukanovic\u0301 i Marovic\u0301 apeluju na SAD za eventualno otcjepljenje Crne Gore od Jugoslavije.[25] To nije odvratilo \u0110ukanovic\u0301a da tokom predizborne kampanje posjeti Bila Klintona predsedni\u010dkim izborima u Sjedinjenim Dr\u017eavama 1996. Neki od \u0110ukanovic\u0301evih kriti\u010dara tvrdili su da je te godine razgovarao o doniranju Klintonovoj kampanji.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301eva komunikacija sa Milo\u0161evic\u0301em po\u010dela je da se pogor\u0161ava nakon neslaganja o tome kako da se pozabavi hiperinflacijom jugoslovenskog dinara 1993. godine.[26] Zatim je izrazio protivljenje Dejtonskom sporazumu, koji je kritikovao kao antisrpski. U onome \u0161to je bila njegova najotvorenija kritika do sada, on je javno osudio Milo\u0161evic\u0301a u intervjuu beogradskom nedeljniku Vreme, nazvav\u0161i ga \u201e\u010dovekom zastarelih politi\u010dkih ideja\u201c.<\/p>\n
Po\u0161to je izbio rat re\u010di sa Milo\u0161evic\u0301em i njegovom suprugom Mirom, \u0110ukanovic\u0301 je napisao pismo podr\u0161ke studentima koji su demonstrirali na protestima u Srbiji 1996\u201397.[29] Za razliku od toga, Momir Bulatovic\u0301 je odbio da napadne Milo\u0161evic\u0301a. Ovo je postavilo scenu za razlaz izme\u0111u \u0110ukanovic\u0301a i Bulatovic\u0301a, \u010dije je partnerstvo do tada bilo izuzetno \u010dvrsto. Uprkos po\u010detnoj nepovezanosti u rukovodstvu DPS-a, partija je velikom vec\u0301inom pobijedila na parlamentarnim izborima 1996. godine.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301ev predizborni poster sa slikom sa Bilom Klintonom za predsedni\u010dke izbore 1997. godine. Slogan uzvikuje: Uklju\u010dite se! Glasajte za Mila!
\nDana 10. marta 1997. godine, nakon putovanja u Va\u0161ington za trgovinsku misiju Crne Gore na inicijativu Ratka Kne\u017eevic\u0301a, Vashington Times je objavio pismo koje je navodno \u0110ukanovic\u0301 napisao kongresmenima Niku Rahallu i Bruceu Ventu.[30] Kongresmeni Rahall i Vento su putovali u Beograd tokom studentskih protesta, \u010dak su se pojavili na skupu opozicije Zajedno.[30] Nedelju dana nakon objavljivanja The Vashington Times-a, Politika je 18. marta objavila pismo na svojoj naslovnoj strani, dodajuc\u0301i naslov: \u201eMilo \u0110ukanovic\u0301 nastavlja da nastoji da razbije SR Jugoslaviju i Srbiju.\u201c[30] Iako se u pismu zapravo ne pominje crnogorski jezik. otcjepljenja, \u0110ukanovic\u0301 je negirao pisanje pisma i rekao da je rije\u010d o falsifikatu.[30]<\/p>\n
Jo\u0161 jedan doga\u0111aj koji je \u0110ukanovic\u0301a dodatno udaljio od Milo\u0161evic\u0301a i Bulatovic\u0301a bilo je prijateljstvo sa Vuka\u0161inom Mara\u0161em, sa kojim je radio u Auto-moto savezu Jugoslavije kao sporedni posao. Carinski inspektor Pavle Zelic\u0301 je 28. jula 1994. godine obavestio Saveznu skup\u0161tinu Jugoslavije da je u kutijama u kancelariji AMSJ prona\u0111eno oko 4-5 miliona DM, te da mu nije data prilika da prebroji novac.[31] DT Magazin je 1997. godine objavio pri\u010du u kojoj se navodi da je novac bio deo operacije pranja koja je uklju\u010divala uvoz cigareta, viskija, ulja i druge deficitarne robe tokom sankcija Jugoslaviji, iako vec\u0301ina izve\u0161taja nije mogla da se doka\u017ee sa izuzev \u010dinjenice da je carina ukinuta po dogovoru sa \u0161efom crnogorske carine Radosavom Sekulic\u0301em, Mara\u0161om, \u0110ukanovic\u0301em i Anom Begovic\u0301.[31] Afera AMSJ bila je jedna od ranih ta\u010daka u raspadu \u0110ukanovic\u0301eve afere sa Bulatovic\u0301em.<\/p>\n
U ozbiljnijoj aferi, januara 1996. \u0110ukanovic\u0301 i Mara\u0161 su se sastali sa agentom MI6 D\u017eozefom \u201eD\u017eoom\u201c Babijem u hotelu Jugoslavija u Beogradu, gde je jednom stranom predstavniku prvi put pomenuta ideja da Crna Gora proglasi nezavisnost od dr\u017eavne zajednice sa Srbijom. 32]<\/p>\n
U najmanje dva navrata, 1996. i u maju 1997. godine, Bulatovic\u0301 je tra\u017eio ostavku Mara\u0161a.[31] Umjesto toga, \u0110ukanovic\u0301 je zadr\u017eao Mara\u0161a kao pomoc\u0301nika za bezbjednost u Ministarstvu unutra\u0161njih poslova.[31] Mara\u0161 je pokrenuo operaciju Ljubovic\u0301, noc\u0301ni upad u hotel Ljubovic\u0301 u Podgorici pet dana pre izbora 1997. na kojima se kandidovao \u0110ukanovic\u0301, inkrimini\u0161uc\u0301i Bulatovic\u0301evu kampanju vrbovanja reketa\u0161a.[33] Uhap\u0161eni su pu\u0161teni nakon izbora i oslobo\u0111eni svih optu\u017ebi do 2002. godine.[33]<\/p>\n
Bulatovic\u0301ev stvarni odlazak iz DPS-a dogodio se 11. jula 1997. godine, kada je odbor DPS GO odr\u017eao zatvorenu sjednicu, na kojoj je na mjestu predsjednika stranke umjesto Bulatovic\u0301a izabrana Milica Pejanovic\u0301-\u0110uri\u0161ic\u0301.[34] Partijski raskol je imao ogromne implikacije, \u0161to je na kraju stvorilo scenu za neizbe\u017ean sukob \u0110ukanovic\u0301a i Bulatovic\u0301a. To se manifestovalo na predsedni\u010dkim izborima u Crnoj Gori 1997. odr\u017eanim u oktobru, na kojima je \u0110ukanovic\u0301 pobedio sa malom razlikom. Klintonov izaslanik Robert Gelbard svedo\u010dio je o susretu sa \u0110ukanovic\u0301em pre i posle izbora ispred Senata SAD tokom saslu\u0161anja \u201eIzgledi za demokratiju u Jugoslaviji\u201c 29. jula 1999. godine.[35] U po\u010detku tra\u017eec\u0301i vec\u0301u autonomiju, \u0110ukanovic\u0301 i njegove pristalice su se zalagali za crnogorski nacionalizam, koji je podr\u017eavao nezavisnost i poseban crnogorski identitet.[36][37][38] Klju\u010dna ta\u010dka za aktivnu promjenu politike prema nezavisnosti je oduzimanje federalnih prava Crnoj Gori od strane Milo\u0161evic\u0301evog federalnog re\u017eima.[38]<\/p>\n
<\/p>\n
Ubrzo nakon inauguracije 1998. \u0110ukanovic\u0301 je u vili Gorica ispri\u010dao Gelbardu i nekim stranim ambasadorima svoju viziju nezavisne Crne Gore.[39] \u0110ukanovic\u0301 je rekao da se Gelbard i ambasadori tada nisu slagali sa njim, po\u0161to su vi\u0161e voleli da \u0110ukanovic\u0301 radi sa opozicijom u Beogradu.[39]<\/p>\n
NATO je 24. marta 1999. po\u010deo da bombarduje Jugoslaviju. \u017dan-Dejvid Levit je tokom bombardovanja tvrdio da je \u0110ukanovic\u0301 tra\u017eio od Bila Klintona vazdu\u0161ne udare da bi uklonio Milo\u0161evic\u0301a.[40] Zanimajuc\u0301i Levittovu tvrdnju, \u017dak \u0160irak je pozvao \u0110ukanovic\u0301a da pita da li su zahtevi Klintonove ta\u010dni. \u0110ukanovic\u0301 je rekao \u0160iraku da je \u201esvaka bomba koja je pala u Crnu Goru pretila da oslabi moju vladu.\u201c [40] \u0160irak je nakon toga kontaktirao Klintonovu i dogovorio ograni\u010denja vazdu\u0161nih udara u Crnoj Gori.[40] Ubrzo nakon \u0161to su bombardovanja prestala, \u0110ukanovic\u0301 je nadgledao uvo\u0111enje nema\u010dke marke kao nove valute u Crnoj Gori, koja je zamenila jugoslovenski dinar.[39]<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 je u govoru u junu 2016. godine rekao prisutnima da je \u201e1999. godina bila od presudnog zna\u010daja za izbor nezavisnog crnogorskog puta. To zna\u010di odbacivanje samodestruktivnog rata sa NATO-om, i drugo, sprovo\u0111enje Doj\u010de Mark nekoliko meseci kasnije.\u201c[41]<\/p>\n
Sastanak \u0110ukanovic\u0301a sa ministrom odbrane SAD Vilijamom Koenom u Pentagonu, 4. novembra 1999.
\nU junu 2000. izvinio se Hrvatskoj zbog u\u010de\u0161c\u0301a Crne Gore u opsadi Dubrovnika, rekav\u0161i: \u201eU svoje li\u010dno ime i u ime svih gra\u0111ana Crne Gore \u017eelim da se izvinim svim gra\u0111anima Hrvatske, posebno u Konavlima i Dubrovniku za sav bol i materijalnu \u0161tetu koju je nanio bilo koji pripadnik crnogorskog naroda.\u201c[42]<\/p>\n
Nakon svrgavanja Milo\u0161evic\u0301a, \u0110ukanovic\u0301 se suo\u010dio sa dilemom jer vi\u0161e nije mogao da koristi Milo\u0161evic\u0301ev me\u0111unarodni polo\u017eaj da se zala\u017ee za nezavisnost Crne Gore od Jugoslavije.[43] \u0110ukanovic\u0301 je po\u010detkom 2002. godine bio predmet istrage o me\u0111unarodnoj trgovini cigaretama od strane javnog tu\u017eioca \u0110uzepea Scelsija iz Barija.[44] Istovremeno je bio uklju\u010den u pregovore uo\u010di Beogradskog sporazuma, a Havijer Solana je poku\u0161avao da ga ubedi da se bar privremeno uzdr\u017ei od nezavisnosti[39] i da Crna Gora ostane u Jugoslaviji. Posle sastanaka sa Solanom, \u0110ukanovic\u0301 je 14. marta 2002. potpisao Beogradski sporazum, pored potpisa Filipa Vujanovic\u0301a, Zorana \u0110in\u0111ic\u0301a, Vojislava Ko\u0161tunice i Miroljuba Labusa.[45] Sporazum je doveo do Ustavne povelje Srbije i Crne Gore.[46] Njime je nalo\u017eeno da nakon perioda od tri godine Crna Gora mo\u017ee odr\u017eati referendum o pitanju nezavisnosti. U poku\u0161aju da produ\u017ee svoja izvr\u0161na ovla\u0161c\u0301enja, \u0110ukanovic\u0301 i premijer Vujanovic\u0301 dogovorili su zamenu posla iste godine. \u0110ukanovic\u0301 se nije kandidovao za predsjednika na izborima 2002. godine, a Vujanovic\u0301 ga je zamijenio kao kandidat DPS-a. \u0110ukanovic\u0301 je 25. novembra 2002. podnio ostavku na mjesto predsjednika, nekoliko mjeseci prije isteka mandata, da bi ponovo postao premijer. Vujanovic\u0301, koji je po\u010detkom mjeseca podnio ostavku na mjesto predsjednika crnogorskog parlamenta, polo\u017eio je zakletvu kao v.d. \u0110ukanovic\u0301 je na du\u017enost premijera stupio 8. januara 2003. Vujanovic\u0301 ga je na mjestu predsjednika naslijedio 22. maja 2003. godine.<\/p>\n
Referendum o nezavisnosti Crne Gore 2006. doveo je do toga da je Crna Gora proglasila nezavisnost od dr\u017eavne zajednice sa Srbijom. Nakon progla\u0161enja nezavisnosti, Skup\u0161tina Crne Gore je imenovala \u0110ukanovic\u0301a za prvog ministra odbrane.[47] \u0110ukanovic\u0301 je obavljao i funkciju predsjednika Nacionalnog savjeta za odr\u017eivi rast, \u010dlana Savjeta za evropske integracije i predsjednika Upravnog odbora Agencije za promociju stranih ulaganja.[citat potreban] Nakon sticanja nezavisnosti, \u0110ukanovic\u0301ev brend od Crnogorski nacionalizam vi\u0161e nije bio koristan.[48]<\/p>\n
Dana 3. oktobra 2006. godine objavljeno je da \u0110ukanovic\u0301 odlazi sa mjesta premijera, uprkos pobjedi njegove Koalicije za evropsku Crnu Goru na parlamentarnim izborima u septembru 2006. godine[49], iako c\u0301e ostati lider Demokratske partije socijalista. On je 4. oktobra potvrdio \u017deljka \u0160turanovic\u0301a za svog naslednika. \u0160turanovic\u0301ev izbor smatran je kompromisom izme\u0111u \u0110ukanovic\u0301a i Svetozara Marovic\u0301a, jer je \u0110ukanovic\u0301ev prvi kandidat bio Igor Luk\u0161ic\u0301, ministar finansija.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 je formalno prestao da bude premijer 10. novembra 2006. godine, po\u0161to je novu Vladu izabrala Skup\u0161tina Crne Gore. Razloge za odustajanje je naveo kao „umoran od politike“ i \u017eelju da se oku\u0161a kao biznismen. \u0110ukanovic\u0301 je bio narodni poslanik od oktobra 2006. do februara 2008. On je najavio da bi mo\u017eda bio voljan da se kandiduje na predsedni\u010dkim izborima u aprilu 2008, ali se na kraju odlu\u010dio protiv toga, omoguc\u0301iv\u0161i Vujanovic\u0301u da lako osvoji drugi mandat.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 je bio na \u010delu dono\u0161enja novog Ustava Crne Gore 22. oktobra 2007. Dobio je podr\u0161ku skoro svih op\u0161tinskih odbora i odbora DPS-a. \u0110ukanovic\u0301 je od 2006. godine otvorio pet privatnih biznisa, najnoviji Global<\/p>\n
Crna Gora 25. februara 2008. godine, i kupio akcije u banci svog brata, \u010dime je skupio imovinu vrednu milione evra. Njegove ostale \u010detiri kompanije su: Universitas, Capital Invest, Primari Invest i Select Investments.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 i njegova supruga poziraju pored predsednika SAD Baraka i prve dame Mi\u0161el Obame u Metropoliten muzeju u Njujorku, 23. septembra 2009.
\nPredsjednik Vujanovic\u0301 je 20. februara 2008. godine predlo\u017eio \u0110ukanovic\u0301a za premijera nakon \u0161to je \u0160turanovic\u0301 podnio ostavku zbog bolesti.[51] Shodno tome, izabran je za premijera 29. februara 2008. Njegova stranka je pobedila na parlamentarnim izborima 2009. godine.<\/p>\n
Od 2008. godine, \u0110ukanovic\u0301evo vrijeme na funkciji obilje\u017eeno je napredovanjem integracionih procesa u EU i NATO, u kojima je Crna Gora uglavnom i\u0161la ispred svojih susjeda.[52] U me\u0111uvremenu, 9. oktobra 2008, Crna Gora je priznala nezavisnost Kosova, postav\u0161i \u010detvrta biv\u0161a jugoslovenska republika koja je priznala Kosovo. Na parlamentarnim izborima 2009. \u0110ukanovic\u0301eva koalicija je ponovo osvojila vec\u0301inu poslani\u010dkih mesta.<\/p>\n
Crna Gora je podnela zahtev za \u010dlanstvo u EU u decembru 2008. Komesar za pro\u0161irenje EU Oli Ren je 22. jula 2009. \u0110ukanovic\u0301u u Podgorici predao Upitnik Komisije, a 9. decembra 2009. \u0110ukanovic\u0301 je u Briselu dostavio Ren Montenegro odgovore na Upitnik komisije. Kasnije te godine Crna Gora je postigla viznu liberalizaciju sa EU. 1. maja 2010. godine stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju (SSP).[53] Crna Gora je 17. decembra 2010. godine postala zvani\u010dni kandidat za \u010dlanstvo u EU. \u0160to se ti\u010de nastojanja Crne Gore za pristupanje NATO-u, saveznici su u decembru 2009. godine odlu\u010dili da udovolje njenom zahtjevu za pridru\u017eivanje Akcionom planu za \u010dlanstvo (MAP).[54]<\/p>\n
Nakon \u0161to je dao naznake da c\u0301e se povuc\u0301i kada Evropska unija da status zvani\u010dnog kandidata za \u010dlanstvo Crne Gore, \u0161to je i u\u010dinila 17. decembra 2010, \u0110ukanovic\u0301 je 21. decembra 2010. podnio ostavku na mjesto premijera. Rukovodstvo njegove stranke predlo\u017eilo je potpredsjednika Vlade i ministra finansija Igora Luk\u0161ic\u0301a. da predvodi novu vladu.[55] Luk\u0161ic\u0301a je za novog premijera potvrdila Skup\u0161tina Crne Gore 29. decembra 2010. godine.[56]<\/p>\n
Kao i pro\u0161li put, \u0110ukanovic\u0301 je ponovo zadr\u017eao mjesto predsjednika DPS-a. \u0160tavi\u0161e, on nije isklju\u010dio moguc\u0301e buduc\u0301e kampanje za javne funkcije, uklju\u010dujuc\u0301i kandidaturu za predsjednika Crne Gore 2013. ili jo\u0161 jedan mandat premijera.[56]<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 sa dr\u017eavnim sekretarom SAD D\u017eonom Kerijem, 19.05.2016.
\nNakon parlamentarnih izbora 14. oktobra 2012. godine, \u0110ukanovic\u0301 je obavijestio predsjednika Vujanovic\u0301a da je sposoban da formira vladu. Njegov kabinet je Skup\u0161tina odobrila 4. decembra 2012, a \u0110ukanovic\u0301 se istog dana vratio na funkciju premijera. Zajedno sa Viktorom Orbanom iz Ma\u0111arske, \u0110ukanovic\u0301 je bio vice\u0161ampion Vladimira Putina za nagradu \u201eLi\u010dnost godine u organizovanom kriminalu\u201c za 2014. u okviru Projekta za izve\u0161tavanje o organizovanom kriminalu i korupciji, odajuc\u0301i priznanje \u201eosobi koja \u010dini najvi\u0161e da omoguc\u0301i i promovi\u0161e organizovani kriminal\u201c. aktivnost.\u201c[57][58] Kasnije je osvojio nagradu 2015. godine.[59]<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 se 2016. godine, nakon crnogorskih parlamentarnih izbora 2016. godine, povukao po trec\u0301i put i podnio ostavku na mjesto premijera. Me\u0111utim, on je i dalje ostao lider DPS-a.[60]<\/p>\n
2018. godine najavljeno je da c\u0301e \u0110ukanovic\u0301 biti kandidat njegove stranke za predsedni\u010dke izbore 2018. godine.[61] \u0110ukanovic\u0301 se drugi put kandidovao za predsednika, a poslednji put na kontroverznim izborima 1997. godine. Na izborima je pobedio sa velikom razlikom, po\u0161to su opozicione stranke u velikoj meri vodile kampanju za nezavisnu kampanju Mladena Bojanic\u0301a.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 sa dr\u017eavnim sekretarom SAD Majkom Pompeom, 4.10.2019.
\nFridom haus je 2020. izvestio da su godine sve vec\u0301eg zauzimanja dr\u017eave, zloupotrebe moc\u0301i i taktike jakih koje je koristio \u0110ukanovic\u0301 prevrnule njegovu zemlju preko ivice \u2013 po prvi put od 2003, Crna Gora vi\u0161e nije kategorisana kao demokratska dr\u017eava i postala je hibridni re\u017eim.[62]<\/p>\n
Prvi put u tri decenije i prvi put od uvo\u0111enja vi\u0161epartijske politike u Crnoj Gori, opozicija je osvojila vi\u0161e glasova od \u0110ukanovic\u0301eve vladajuc\u0301e Demokratske partije socijalista Crne Gore.[63][64] OEBS i ODIHR su u preliminarnim nalazima objavili da su izbori 2020. godine bili konkurentni i odr\u017eani u visoko polarizovanoj atmosferi, posebno u pogledu pitanja crkvenog i nacionalnog identiteta.[65][64] Oni su dalje zaklju\u010dili da datum izbora nije odr\u017ean u skladu sa Ustavom, nije bilo nezavisnog izve\u0161tavanja o kampanji i da je vladajuc\u0301a stranka neopravdano profitirala ra\u0161irenom zloupotrebom polo\u017eaja i dr\u017eavnim izvori.<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 je 1. septembra 2020. optu\u017eio predsednika Srbije Aleksandra Vu\u010dic\u0301a i beogradske medije za me\u0161anje u unutra\u0161nju politiku Crne Gore, kao i za navodne poku\u0161aje o\u017eivljavanja \u201evelikosrpske politike\u201c.[66]<\/p>\n
Grafikon ispod prikazuje vremensku liniju funkcija koje je imao \u0110ukanovic\u0301 i status Crne Gore. Leva traka pokazuje predsedni\u010dki i svi premijerski mandati \u0110ukanovic\u0301a, a desna traka pokazuje status Crne Gore u to vreme.<\/p>\n
Tu\u017eila\u0161tvo u Napulju je u julu 2003. \u0110ukanovic\u0301a povezalo sa reketom organizovanog kriminala vrijednim milijarde eura. \u0110ukanovic\u0301 je sazvao konferenciju za novinare u Podgorici kako bi demantovao optu\u017ebe kao \u201eodvratan politi\u010dki trik\u201c, \u010diji je cilj bio kriminalizacija njega i njegove zemlje.[67] \u0110ukanovic\u0301a su dugo pratile sumnje da je ume\u0161an u \u0161verc duvana u Italiji.[68]<\/p>\n
Sudija za prethodnu istragu u Napulju je 16. aprila 2003. godine odbio zahtjev Komisije za antimafiju za izdavanje naloga za hap\u0161enje \u0110ukanovic\u0301a, tvrdec\u0301i da ima imunitet na hap\u0161enje kao premijer Crne Gore. Komisija ga je istra\u017eivala vec\u0301 neko vreme, najmanje od maja 2002. godine[69][70] i dalje je tra\u017eila njegovo hap\u0161enje kao meru predostro\u017enosti.<\/p>\n
Na slu\u010daj je ulo\u017eena \u017ealba Revizijskom sudu u Napulju, koji je presudio u \u0110ukanovic\u0301evu korist. Osim \u0161to je dobio imunitet, okarakterisan je kao dru\u0161tveno neopasan, kao i neznalica da je \u010dinio zlo\u010dine. Na slu\u010daj je ponovo ulo\u017eena \u017ealba, Kasacionom sudu (Corte di Cassazione). Dana 28. decembra 2004. ovaj sud je presudio u korist Komisije za borbu protiv mafije. Tvrdilo se da, po\u0161to Crna Gora nije suverena dr\u017eava, \u0110ukanovic\u0301 nije imao diplomatski imunitet.<\/p>\n
Posle referenduma o nezavisnosti, \u0110ukanovic\u0301ev advokat Enriko Tu\u010dilo rekao je da je \u201eReferendum potvrdio premisu premijera Mila \u0110ukanovic\u0301a o suverenitetu Crne Gore: stoga ne mo\u017ee ostati dilema o imunitetu koji se daje \u0161efovima dr\u017eava i vlasti, koju je \u0110ukanovic\u0301 u\u017eivao i u\u017eiva.\u201c[71]<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 je 27. marta 2008. godine posjetio tu\u017eila\u0161tvo u Bariju. On je ispitivan \u0161est i po sati i odgovarao je na oko 80 tu\u017eila\u010dkih pitanja u vezi sa optu\u017ebama na njegov ra\u010dun. \u0110ukanovic\u0301ev advokat je ovom prilikom rekao da je imao pisane dokaze koji dokazuju da u trenutku kada je njegov branjenik podneo zahtev za davanje izjave italijanskom tu\u017eila\u0161tvu u Bariju, nije obavljao nikakvu javnu funkciju, pa samim tim nije imao nameru da se krije iza imuniteta pre svega. U aprilu 2009. godine tu\u017eila\u0161tvo je kona\u010dno odustalo od postupka protiv \u0110ukanovic\u0301a.[72]<\/p>\n
Prema sudskim dokumentima, \u201eCrna Gora je bila raj za ilegalnu trgovinu, gde su kriminalci delovali neka\u017enjeno, dok su luke Bar i Kotor kori\u0161c\u0301ene kao logisti\u010dke baze za motorne \u010damce, uz za\u0161titu koju je garantovala Vlada\u201c. U decembru 2009. Fran\u010desko For\u0111one, biv\u0161i italijanski poslanik koji je od 2006. do 2008. vodio Komisiju za borbu protiv mafije italijanskog parlamenta, objavio je knjigu pod nazivom Mafia Ekport u kojoj se navode crnogorska mafija i \u0110ukanovic\u0301 kao jedan od organizatora me\u0111unarodnog \u0161verca cigareta izme\u0111u 1994. 2000. Do 2000. ilegalna trgovina je vredela nekoliko milijardi dolara godi\u0161nje, prema agencijama EU i SAD.[73]<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 je predstavljen u Pandora papirima,[74] curenju finansijskih dokumenata koji su objavljeni po\u010detkom oktobra 2021. godine.[75] Prijavljeno je da \u0110ukanovic\u0301 i njegov sin Bla\u017eo prenose novac na of\u0161or ra\u010dune od 2012. godine,[74][76] kada su sklopili tajne ugovore o upravljanju imovinom iza mre\u017ee kompanija u vi\u0161e od pet zemalja.[76] On i njegov sin osnovali su dva trusta, odnosno Victoria Trust i Capecastel Trust.[76] \u0110ukanovic\u0301 je priznao da je osnovao Victoria Trust dok nije bio na javnoj funkciji, da nije imao poslovne transakcije niti otvorene bankovne ra\u010dune, a tvrdi da je krajem godine vlasni\u0161tvo nad svojim trustom prenio na Bla\u017ea.[76] ][77] \u0110ukanovic\u0301ev kabinet je tako\u0111e saop\u0161tio da je ovo curenje \u201edeo niza poku\u0161aja diskreditacije \u0110ukanovic\u0301a i \u010dlanova njegove porodice\u201d i da su trustovi postojali samo \u201ena papiru\u201d.[76][78] Sli\u010dno kao u ovom slu\u010daju, \u0110ukanovic\u0301 je ranije negirao da posjeduje biznis u drugim zemljama.[79]<\/p>\n
Premijer Zdravko Krivokapic\u0301 pozvao je na istragu \u0110ukanovic\u0301eve porodice[76], dok je ministar inostranih poslova \u0110or\u0111e Radulovic\u0301 ovu situaciju prokomentarisao rekav\u0161i da je \u201e\u0110ukanovic\u0301 zloupotrebio diplomatski paso\u0161 prilikom otvaranja privatnih firmi\u201c.[80] \u0110ukanovic\u0301 je pominjan i u aferi pranja novca u kojoj je Rezart Ta\u010di intervenisao kod \u0110ukanovic\u0301a za transfer iz \u201epredsedni\u010dke banke\u201c.[81][82]<\/p>\n
\u0110ukanovic\u0301 ima iskustva u napadima na kriti\u010dne novinare i medije, blatec\u0301i ih kao \u201emedijsku mafiju\u201c, tvrdec\u0301i da su povezani sa organizovanim kriminalom, i nazivajuc\u0301i ih \u201epacovima\u201c, \u201emonstrumima\u201c, \u201edr\u017eavnim neprijateljima\u201c.<\/p>\n
Glavni \u010dlanci: Crnogorska kriza 2015\u201316. i crnogorski protesti 2019.
\nMre\u017ea istra\u017eiva\u010dkih novinara OCCRP je 2015. godine proglasila Mila \u0110ukanovic\u0301a za ‘Li\u010dnost godine u organizovanom kriminalu’.[84] Razmjeri \u0110ukanovic\u0301eve korupcije doveli su do uli\u010dnih demonstracija i poziva na njegovu smjenu.[85][86][87]<\/p>\n
Nekoliko hiljada demonstranata koji su tra\u017eili ostavku Mila \u0110ukanovic\u0301a i formiranje privremene vlade mar\u0161irali su centrom glavnog grada Podgorice 25. oktobra 2015. godine. Crnogorska policija ispalila je suzavac na pristalice opozicije, dok je demonstrante tjerala oklopnim vozilima. [88]<\/p>\n
Sand\u017eaka<\/p>\n
Muamer Zukorlic\u0301 je naveo da je Milo \u0110ukanovic\u0301 ranije obec\u0301ao da c\u0301e Bo\u0161njaci imati autonomiju u okviru Crne Gore, ali da je potom prekinuo njihov dogovor i da mu zato \u201esvest nije jasna\u201c.[89][90]<\/p>\n
Vidite tako\u0111e: Crnogorska kriza 2019\u201320 \u00a7 Protesti protiv zakona o vjeri
\nCrnogorski parlament je od decembra 2019. godine proglasio kontroverzni zakon o vjeri kojim se de jure prenosi vlasni\u0161tvo nad crkvenim objektima i imanjima sa Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori na crnogorsku dr\u017eavu.[91][92][93][94] \u0110ukanovic\u0301 je u februaru 2020. gra\u0111ane koji protestuju protiv novoprogla\u0161enog zakona o vjeri nazvao „lu\u0111a\u010dkim pokretom“.[95][96][97] Zakon o vjeri se vidi kao glavni faktor u porazu \u0110ukanovic\u0301a i DPS-a na izborima 2020. godine.[98]<\/p>\n
Nakon \u0161to je najavljeno ustoli\u010denje SPC Joanikija Mic\u0301ovic\u0301a za mitropolita crnogorsko-primorskog, 5. septembra 2021. godine, na Cetinju, sedi\u0161tu Crkve, \u0110ukanovic\u0301 je pozvao da se ceremonija odr\u017ei na drugom mestu i je izjavio da c\u0301e tog dana biti prisutan na protestu ukoliko to ne bude u\u010dinjeno.[99][100][101] On je 26. avgusta predsjedavao sjednicom Savjeta za odbranu i bezbjednost na kojoj su prisustvovali svi najvi\u0161i zvani\u010dnici Crne Gore. Na sednici Saveta se govorilo o \u201ebezbednosnim izazovima izazvanim najavljenim ustoli\u010denjem Mitropolije crnogorsko-primorske\u201c i apelovano na \u201esve dru\u0161tveno-politi\u010dke aktere\u201c da \u010duvaju mir i po\u0161tuju Ustav i zakone.[102] \u0110ukanovic\u0301 je 4. septembra, uo\u010di zakazanog ustoli\u010denja, sa nekim svojim kolegama iz DPS-a stigao na Cetinje. I mitropolit i patrijarh su helikopterom preba\u010deni na Cetinje, a zatim u manastir uvedeni od strane te\u0161ko naoru\u017eane policije koja je dr\u017eala pancire preko tela da ih za\u0161titi, po\u0161to je policija koristila suzavac da rastera demonstrante koji su ih ga\u0111ali kamenjem i fla\u0161ama i pucali iz pu\u0161aka u vazduh. Povre\u0111eno je \u010dak 20 ljudi, a policija je uhapsila vi\u0161e od deset ljudi, me\u0111u kojima je i \u0110ukanovic\u0301ev savetnik za bezbednost Veselin Veljovic\u0301.<\/p>\n
Posle ustoli\u010denja, \u0110ukanovic\u0301 je to nazvao Pirovom pobedom i \u201evelikom sramotom Srpske crkve i vlade Crne Gore\u201c;[108] kasnije je precizirao da je ustoli\u010denje do\u0161lo kao jo\u0161 jedna u nizu epizoda u obnovljena ofanziva srpskog nacionalizma na Crnu Goru, pri \u010demu je uprava Krivokapic\u0301a \u201eu slu\u017ebi Crkve srpske, koja je instrument za sprovo\u0111enje \u201evelikosrpskog projekta\u201d, zvani\u010dne dr\u017eavne politike Beograda\u201d.[109] Crnogorski zvani\u010dnici optu\u017eili su \u0110ukanovic\u0301a i njegovu stranku za \u201epoku\u0161aj dr\u017eavnog udara\u201c nakon nereda.[110] Crnogorski parlament je 22. septembra pokrenuo istragu Ustavnom sudu da odlu\u010di da li je \u0110ukanovic\u0301 podr\u017eao demonstrante prekr\u0161io \u010dlanove Ustava.[111]<\/p>\n
Primio je kopiju klju\u010da grada Tirane prilikom njegove dr\u017eavne posete Albaniji
\nALB National Flag Order.png Nalog o nacionalnoj zastavi Albanije primljen je u julu 2016. godine.<\/p>\n
\u201eCrnogorski dr\u017eavni vrh najvi\u0161i na svetu!\u201c. kurir.rs.
\n\u201eNajpametniji \u010dovek na Balkanu\u201c, Radio Slobodna Evropa, 17. oktobar 2008.
\nBlishen. Central European Mai 1996. Vol. 6, broj 5.
\nBiber, Florijan (jul 2018). \u201eObrasci konkurentskog autoritarizma na Zapadnom Balkanu\u201d. Isto\u010dnoevropska politika. 38 (3): 337\u201354. doi:10.1080\/21599165.2018.1490272.
\nKeil, Soeren (2018). \u201ePosao zauzimanja dr\u017eave i uspon autoritarizma na Kosovu, u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji\u201c (PDF). Jugoisto\u010dna Evropa. 42 (1): 59\u201382. doi:10.1163\/18763332-04201004.
\n\u201ePremijer Crne Gore podnosi ostavku, mo\u017eda poja\u010davajuc\u0301i nade zemlje u EU\u201c. The Nev Iork Times. 26. 10. 2016. Pristupljeno 12. 12. 2018.
\n\u201eCrnogorski \u0110ukanovic\u0301 proglasio pobjedu na predsjedni\u010dkim izborima\u201c. Radio Slobodna Evropa. 16. 4. 2018. Pristupljeno 12. 12. 2018.
\n\u201e\u0110ukanovic\u0301 si riprende il Montenegro con la benedizione di Brukelles“. eastvest.eu. 17. april 2018. Arhivirano iz originala 2. maja 2019. Pristupljeno 12. decembra 2018.
\n\u201e\u0110ukanovic\u0301 \u2013 posljednji autokrat Balkana\u201d. Deutsche Velle. 18. 6. 2013. Pristupljeno 12. 12. 2018.
\n\u201eCrnogorski veteran premijer \u0110ukanovic\u0301 se kandiduje za predsednika\u201c. Francuska 24. 19. 3. 2018. Pristupljeno 12. 12. 2018.
\nTol, Tol (2016). \u201eKonflikt i diplomatija: Crna Gora: ignorisana 30 godina, sada na \u010delu novog hladnog rata\u201c. Transitions Online. 12 (4): 13\u201316.
\n\u201eSadr\u017eaj forme\u201c: NATO i demokratizacija Crne Gore\u201c. openDemocraci. 16. februar 2016. Preuzeto 15. oktobra 2019.
\n\u201ePM+: Crnogorska \u201efasadna demokratija\u201c krije korumpirani i autoritarni re\u017eim\u201c. The Parliament Magazin. 12. 11. 2015. Pristupljeno 15. 10. 2019.
\n\u201eOdnosi Istok-Zapad i mafija\u0161ko nasilje dominiraju izborima u Crnoj Gori\u201c. The Irish Times. Pristupljeno 15. oktobra 2018.
\nhttp:\/\/vvv.vashingtontimes.com, The Vashington Times. \u201eEU pazi: \u2019mafija\u0161ka dr\u017eava\u2019 Crna Gora Mila \u0110ukanovic\u0301a\u201c. Vashington Times. Pristupljeno 15. oktobra 2018.
\n(vvv.dv.com), Doj\u010de vele. \u201eCrnogorski Milo \u0110ukanovic\u0301: Vje\u010diti predsjednik | DV | 14.04.2018.\u201c DV.COM. Pristupljeno 15. oktobra 2018.
\nAdministrator. \u201e\u0110ukanovic\u0301eva Crna Gora porodi\u010dni biznis\u201c. vvv.reportingproject.net. Pristupljeno 15. oktobra 2018.
\n\u201ePismo iz Crne Gore: Stanje organizovanog kriminala \u2013 ameri\u010dki interes\u201c. Ameri\u010dki interes. 27. 10. 2015. Pristupljeno 15. 10. 2018.
\nDavid, Usborn (19. maj 2010). \u201eBogati i moc\u0301ni: Obama i globalna superelita\u201c. Nezavisni. Nezavisna. Pristupljeno 19. oktobra 2016.
\n\u201eMANS: \u0110ukanovic\u0301 i sin osnivali kompanije u vi\u0161e od pet dr\u017eava\u201c.
\n\u201e\u2019Pandorini papiri\u2019 osvijetlili trag \u0110ukanovic\u0301evog poslovanja\u201d.
\n\u201ePandora papiri: Novo curenje otkriva skrivena bogatstva balkanskih PEP-a\u201c. 4. oktobar 2021.
\nVulic\u0301 2000.
\nLopu\u0161ina, Marko (2011). \u201ePortret vladara: O\u0161tar kao britva\u201c. Serbianna.
\nClarei, Christopher (16. novembar 2008). \u201eObama nije sam u svojim atletskim aktivnostima\u201c. The Nev Iork Times. Pristupljeno 22. jula 2018.
\nNovica \u0110uric\u0301 (1. mart 2008). \u201ePolitika\u201d. Politika.rs. Pristupljeno 22. decembra 2010.
\nMilo \u0110ukanovic\u0301 \u2013 Mali mar\u0161al iz Nik\u0161ic\u0301a grada Arhivirano 7. juna 2011. na Vaiback Machine; NSPM (Miodrag Zarkovic\u0301), 16. decembar 2009.
\n\u201eReagovanje na seriji \u201eOd referenduma do referenduma\u201c \u2013 Tajne slu\u017ebe dovele \u0110ukanovic\u0301a\u201c. Dan. 28. januar 2006. Pristupljeno 12. 6. 2010.
\n\u201eFleksibilna britva\u201c. Nedeljnik Vreme. Pristupljeno 1. februara 2021.
\nFleksibilna britva, Vreme.com, 14. novembar 2002.
\nNovica \u0110uric\u0301 (7. novembar 2006). \u201ePisac dukljanskih korena\u201d. Politika (na srpskom). Pristupljeno 23. marta 2019.
\nMorrison 2009, str. 100.
\nMorrison 2009, str. 101.
\nMorrison 2009, str. 120.
\n\u201eKako su se paravojne jedinice otele kontroli\u201d. e-novine (na srpskom). 20. 5. 2011. Pristupljeno 12. 2. 2019.
\nMorrison 2009, str. 121.
\nJakub Durgut (18. februar 2017). Zlo\u010dini bez kazne. Danas. Pristupljeno 12. februara 2019.
\nMorrison 2009, str. 145.
\nMorrison 2009, str. 152.
\nVesnic\u0301-Alujevic\u0301, Lucija (2012). Evropske integracije Zapadnog Balkana: od pomirenja do evropske buduc\u0301nosti. Brisel, Belgija: Centar za evropske studije Vilfrid Martens. str. 15. ISBN 978-2-9306-3216-2.
\nVreme, 19. februar 1997
\nMorrison 2009, str. 154.
\nVelizar Brajovic\u0301 i Dejan Anastasijevic\u0301 (22. mart 1997). \u201eRat pisma\u201c.
\n\u201eMo\u010dnik iz sjenke\u201c. Na\u0161a Borba (na srpskom). 4. 5. 1997. Pristupljeno 24. 3. 2019.
\nVeljko Lalic\u0301, Veljko Miladinovic\u0301 (19.05.2016). \u201eTajni arhiv DB o Crnoj Gori: Kako se zaista raspala zajedni\u010dka dr\u017eava\u201d. Nedeljnik (na srpskom). str. 23.
\nPredrag Tomovic\u0301 (25.10.2016). \u201ePredizborna hap\u0161enja u Crnoj Gori: Od Ramba do ‘orlovog leta\u201d (na srpskom). Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 23. marta 2019.
\n\u201eKako su se \u201erazveli\u201d Milo i Momir: Dve decenije od sednice na kojoj se po\u010depao DPS\u201d. Nedeljnik (na srpskom). 11. jul 2017. Pristupljeno 14. 2. 2019.
\n\u201ePERSPEKTIVE DEMOKRATIJE U JUGOSLAVIJI\u201d. Izdava\u010dka kancelarija vlade SAD. 29. jul 1999. Pristupljeno 18. februara 2019.
\nMinahan, D\u017eejms (2002). Enciklopedija nacija bez dr\u017eavljanstva: L-R. Greenvood Publishing Group. str. 1296\u201312995. ISBN 0-313-32111-6.
\nMotil, Aleksandar J. (2001). Enciklopedija nacionalizma, tom II. Academic Press. str. 345. ISBN 0-12-227230-7.
\nHu\u0161ka, Beata (2013). Secesionisti\u010dki pokreti i etni\u010dki sukobi: uokvirivanje debate i retorika u kampanjama za nezavisnost. Routledge. str. 115. ISBN 9781134687848.
\nTamara Nik\u010devic\u0301 (5. jul 2012). \u201eINTERVJU \u2013 MILO \u0110UKANOVIC\u0301 \u2013 Pri\u017eeljkivao sam da na \u010delu Srbije bude \u2013 Srbijanac\u201d. Vreme (na srpskom). Pristupljeno 25. marta 2019.
\n\u017dan Dejvid Levit, \u017dak \u0160irak, Milo \u0110ukanovic\u0301 (8. jul 2015). 08 07 2015 Drugi dio emisije (IouTube). NATO Crna Gora. Doga\u0111aj se de\u0161ava u 03:13\u20133:56. Pristupljeno 25. marta 2019.
\nMilo \u0110ukanovic\u0301 (3. 6. 2016). Milo \u0110ukanovic\u0301 \u2013 NATO bombardovanje Jugoslavije je bilo presudno za izbor nezavisnog puta Crne Gore! (YouTube) (na srpskom). Dokumentarne Emisije Balkana. Doga\u0111aj se de\u0161ava u 4:36\u20134:56. Pristupljeno 25. marta 2019.
\n\u201e\u0110ukanovic\u0301u ‘izvini’ zbog bombardovanja Dubrovnika<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Milo Djukanovic\u0301 (crnogorski: Milo \u0110ukanovic\u0301, ro\u0111en 15. februara 1962.) je crnogorski politi\u010dar na funkciji predsednika Crne Gore od 2018. godine, a prethodno je obavljao funkciju od 2103 do 2018. Bio je i premijer Crne Gore (1991\u20131998, 2003\u20132006, 2008\u20132010 i 2012\u20132016) i dugogodi\u0161nji je predsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore, prvobitno crnogorskog ogranka Lige Komunisti Jugoslavije, […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":543,"menu_order":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-317","ljudi","type-ljudi","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":{"datum_rodjenja":null,"organizacija":"","nadimak":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/ljudi\/317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/ljudi"}],"about":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/ljudi"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=317"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/ljudi\/317\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":546,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/ljudi\/317\/revisions\/546"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/543"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}