Dragan Vasiljkovic\u0301 (, zvani Kapetan Dragan bio je komandant paravojne jedinice hrvatskih Srba pod nazivom Knind\u017ee ili (\u201ekninske nind\u017ee\u201c) tokom Jugoslovenski ratovi. Tu\u017eioci u Hrvatskoj su ga 2005. godine optu\u017eili za ratne zlo\u010dine tokom ratova. Interpol je potom raspisao nalog za njegovim hap\u0161enjem. Uhap\u0161en je u Australiji u januaru 2006.\u00a0 i odredio ga je u zatvoru od strane Visokog suda Australije u i\u0161\u010dekivanju ekstradicije Hrvatskoj kako bi se suo\u010dio sa krivi\u010dnim gonjenjem za svoje navodne zlo\u010dine. Izru\u010den je Hrvatskoj 8. jula 2015. nakon \u0161to je izgubio trinaestu \u017ealbu i osu\u0111en na 15 godina zatvora 26. septembra 2017. pred \u017dupanijskim sudom u gradu Splitu. Iz zatvora je pu\u0161ten u martu 2020.<\/p>\n
Dragan Vasiljkovic\u0301 je ro\u0111en 12. decembra 1954. godine u srpskoj pravoslavnoj porodici u Beogradu.[5] Njegov otac \u017divorad poginuo je u nesrec\u0301i na motoru dok je Dragan jo\u0161 bio mlad.[5] Njegova majka se sa 3 godine preselila u Australiju sa dvoje dece iz prethodnog braka, a Vasiljkovic\u0301 je zavr\u0161io u siroti\u0161tu, a kasnije i u hraniteljstvu.[5] U dobi od trinaest godina pridru\u017eio se svojoj majci i dvoje brac\u0301e i sestara u Australiji pod imenom Daniel Snedden.[6]<\/p>\n
Kao maloljetnik, nekoliko puta je zavr\u0161avao u problemima sa zakonom: jednom je optu\u017een za plja\u010dku i prodaju ukradene robe, drugi put za prisiljavanje \u017eena na prostituciju.[5] Na predlog sudije oti\u0161ao je u vojsku. Proveo je 4 godine u rezervnoj jedinici australijske vojske 4.\/19. Laki konj princa od Velsa. Posle slu\u017eenja vojnog roka, slu\u017eio je kao instruktor naoru\u017eanja u Africi i Ju\u017enoj Americi. Plovio je oko sveta i ostao u Srbiji 1988. godine gde je osnovao posao za \u010darter \u010damaca i aviona. [potreban citat] Osu\u0111en je za krivi\u010dne prijave u vezi sa vlasni\u0161tvom javne kuc\u0301e u Elsternviku, predgra\u0111u Melburna, Australija, tokom 1980-ih godina pro\u0161log veka. .[7] Tako\u0111e je radio kao instruktor golfa u Australiji.[8]<\/p>\n
Rat u Hrvatskoj
\nU Beograd se vratio u maju 1990. godine, kada su u Hrvatskoj odr\u017eani prvi parlamentarni izbori.[9][10] Kapetan Dragan se u Beogradu susreo sa Sa\u0161om Medakovic\u0301em, jednim od vo\u0111a barikada u Krajini nakon \u201ebalvan revolucije\u201c u avgustu.[10]<\/p>\n
Medakovic\u0301 je bio prijatelj kninskog na\u010delnika policije Milana Martic\u0301a i bio je radnik Dr\u017eavne bezbednosti Krajine. Kapetan Dragan posetio je Krajinu u jesen 1990. godine.[10] Tamo je sreo Martic\u0301a i tvrdio da je odbrana Krajine delovala \u201eveoma neorganizovano\u201c.[10] Stoga je odlu\u010dio da pomogne u organizovanju odbrane Krajine. Po povratku u Beograd, poku\u0161ao je da prikupi podr\u0161ku za svoj napor, i postao je \u010dlan opozicionog Srpskog pokreta obnove. Potom se vratio u Sjedinjene Dr\u017eave da zavr\u0161i obuku za avijati\u010dara.[10]<\/p>\n
Tokom martovskog previranja u Beogradu 1991. godine, kada je izazov Srpskog pokreta obnove vladi do\u010dekan tenkovima na ulicama, kapetan Dragan je bio primoran da se vrati tamo. Srba Milovanov ga je upoznao sa nekoliko pripadnika Dr\u017eavne bezbednosti Srbije, me\u0111u kojima je bio i Franko Simatovic\u0301.[10] Simatovic\u0301 mu je o svojim aktivnostima vezanim za Krajinu rekao da c\u0301e, ako njegovi \u0161efovi saznaju za to, verovatno biti uhap\u0161en i smenjen.[potreban citat] Kapetan Dragan je 4. aprila oti\u0161ao u Krajinu da radi kod Milana Martic\u0301a.[11]<\/p>\n
Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila svoju nezavisnost; ubrzo zatim izbio je rat u Hrvatskoj. Slu\u017eio je tokom Domovinskog rata pod novostvorenom Republikom Srpskom Krajinom kao dobrovoljac; Tu\u017eioci Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda za biv\u0161u Jugoslaviju tvrde da se ova slu\u017eba odvijala pod okriljem srpske policije, a mediji su \u010dak preneli da je to tvrdio tokom svedo\u010denja na su\u0111enju Slobodanu Milo\u0161evic\u0301u 2003. godine.<\/p>\n
Komandovao je specijalnim jedinicama poznatim kao Crvene beretke.[12] Obu\u010davao je jedinice u kraji\u0161kom kampu za obuku Golubic\u0301, za \u0161ta ga je navodno plac\u0301ala Slu\u017eba dr\u017eavne bezbednosti Srbije[13]; on je to negirao na su\u0111enju Milo\u0161evic\u0301u, uprkos ulozi svedoka optu\u017ebe. On je dodao da je jedini put koji mu je Dr\u017eavna bezbednost Srbije platila za 28-dnevni boravak 1997. godine „da prati ve\u017ebe“; njegov honorar je iznosio 2.200 dinara. Bio je u savezu sa ministrom unutra\u0161njih poslova Milanom Martic\u0301em u njegovoj borbi za vlast sa predsednikom Milanom Babic\u0301em, kojeg je opisao kao \u201enepo\u0161tenog, \u010doveka koji mu nije dao re\u010d\u201c.[15] Martic\u0301a je, nasuprot tome, smatrao \u201e\u010dovekom od re\u010di\u201c. \u010dast i \u010dovek od re\u010di.\u201c<\/p>\n
U novembru 1991. Babic\u0301 je pozvao Vojislava \u0160e\u0161elja u Knin da mu pomogne da osujeti, kako je verovao, poku\u0161aj dr\u017eavnog udara koji je planirao sam Kapetan Dragan. Prema \u0160e\u0161elju, \u201eKapetan Dragan se ume\u0161ao i pokrenuo pobunu me\u0111u vojskom koja je tr\u010dala.<\/p>\n