{"id":1393,"date":"2023-02-04T00:50:17","date_gmt":"2023-02-04T00:50:17","guid":{"rendered":"https:\/\/crnaknjiga.com\/?post_type=afere&p=1393"},"modified":"2023-02-04T14:11:45","modified_gmt":"2023-02-04T14:11:45","slug":"trgovina-ljudskim-organima-na-kosovu","status":"publish","type":"afere","link":"https:\/\/crnaknjiga.com\/en\/afere\/trgovina-ljudskim-organima-na-kosovu\/","title":{"rendered":"Trgovina ljudskim organima na Kosovu"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Trgovina ljudskim organima na Kosovu i Metohiji<\/b>\u00a0(ili\u00a0slu\u010daj \u017duta ku\u0107a<\/i>) je naziv koji se u javnosti koristi za istragu o trgovini ljudskim organima u\u00a0Albaniji<\/a>\u00a0i na\u00a0Kosovu<\/a>\u00a0tokom\u00a01999<\/a>. godine. Prva je tvrdnje o trgovini ljudskim organima iznela u javnost biv\u0161a tu\u017eiteljka\u00a0Ha\u0161kog tribunala<\/a>\u00a0Karla del Ponte<\/a>, u svojoj knjizi \u201eLov: Ja i ratni zlo\u010dinci<\/a>\u201d, koju je objavila po odlasku sa du\u017enosti.[1]<\/a><\/sup>\u00a0U svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da je oko 300\u00a0Srba<\/a>\u00a0i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im va\u0111eni organi, koji su zatim slani u\u00a0Italiju<\/a>, odakle su distribuisani u klinike \u0161irom\u00a0Evrope<\/a>. U knjizi ona spominje nasenje\u00a0Burel<\/a>\u00a0u Albaniji, gde su \u017ertvama va\u0111eni organi u ku\u0107i koju ona u knjizi naziva\u00a0\u017euta ku\u0107a<\/i>.[2]<\/a><\/sup><\/p>\n

Srpsko Tu\u017eila\u0161tvo, ali i me\u0111unarodna organizacija za za\u0161titu ljudskih prava\u00a0Human Rights Watch<\/a>[3]<\/a><\/sup>\u00a0tra\u017eili su od Albanije da pokrene istragu o navodima o trgovini organima otetih Srba.<\/p>\n

Prema izve\u0161taju\u00a0Saveta Evrope<\/a>\u00a0od 12. decembra 2010. godine organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je\u00a0Ha\u0161im Ta\u010di<\/a>\u00a0i Dreni\u010dka grupa.[4]<\/a><\/sup><\/p>\n

\n
\n

Sadr\u017eaj<\/h2>\n

 <\/p>\n<\/div>\n