Hadži Dragan Antić

Početak – rođen je 12. aprila 1953. u Beogradu. Otac Sava bio je kv radnik, majka mu je bila čistačica u nekad važnom partijskom organu – SSNO-u. Poreklo mu je iz južne Srbije (okolina Vranja), ima brata koga je „ubacio“ u novinarstvo.

Hadži Dragan Antić

Detinjstvo – obožavao je da gura prste u šteker, a mama je stalno pretila: „Ne diraj to, ubiće te struja“.

Nacionalnost – Srbin.

Verska opredeljenost – pravoslavna, išao je u Jerusalim i postao hadži – titula koju dobija svaki turista, i za koju ne mora da plati (osim ako sam ne želi).

Obrazovanje – osnovnu školu i prvi razred (ne baš ceo) ŠUP-a (Škola učenika u privredi), završio je u Beogradu. Pričao je da je student FON-a (sad u sudskim spisima piše i da je stigao do apsolventskog zvanja, kako – zna samo on. U leksikonu „Ko je ko u Srbiji“ (1995) zabeleženo je „pohađao studije u SAD, kao stipendista američke vlade“. Upućeni dodaju: „U Americi je bio mesec dana, s kim, kod koga i zašto – ne zna se“).

Karijera – počeo je kao perač prozora. Brzo se vratio struci i zaposlio u Elektrodistribuciji. Da li je stvarno radio nešto „oko bandera“, nije utvrđeno, tek pokojni Vlada Bulatović Vib, nekadašnji urednik Beogradske u „Politici“, imao je običaj da kaže za svog honorarca Antića: „Skinuo sam ga s bandere, i ako ne bude bio dobar, vratiću ga na nju“. Zna se da je u, ovu, nekad veliku, novinarsku kuću došao 1. maja 1978. kao tehnički sekretar DESK-a.

Bio je dobar kurir, redovno je dizao slušalice telefona na prvo zvono, donosio topao burek novinarima i urednicima. Onda je poželeo da i sam bude novinar, zapalo ga je da piše saopštenja „koji deo grada danas neće imati struje“. I, tako je prozvan Struja, a kako je to i sad deficitarna „roba“, i g. Struje danima nigde nema, ispada da deli „sudbinu nikad odlepljenog nadimka“.
Prvo radno mesto bilo je u skladu s njegovom školom (tad i nikad više). Iz „Politike“ je otišao u vojsku, direktno u požarevačku kasarnu 1979. kao sekretar.

Vratio se nameran da okuša sreću u „pisanoj formi“. Bilo kako bilo, 1982. primljen je „za stalno“ (zamalo da ova odrednica bude i večno). Pre nego što je svako dete moglo da ga prepozna po konjskom repiću, gabaritima izvesnih delova tela i, pre svega, leptir-mašnama, pratio je, za „Politiku“, rad SPC-a i pomagao na bogosluženjima. Bilo je to pre nego što je Marija Milošević, od oca Slobodana i majke Mire Marković, poželela da se igra novinara.

Našao se „maloj“ i prebrinuo brigu o „svojoj mirnoj, dostojanstvenoj starosti“. Odnosno, tako bi bilo da nije bilo „Veljinog bagera“. Jer, čim se vratio s odsluženja vojnog roka iz Požarevca, saznalo se da ga „gura“ Aleksandar Prlja, tad glavni urednik „Politike“. Godine 1993. imenovan je za v.d. glavnog i odgovornog urednika lista „Politika“. Kratko je bio i direktor TV „Politika“.

Posle „tatinog“ kambeka iz Dejtona (mahao mu je s platforme VIP salona na beogradskom aerodromu kad je Sloba pošao u „prokletu Ameriku“) i kad se ovaj otarasio ratnohuškačkog novinarstva, pa i Živorada Minovića, Struja je izabran za bosa kompanije AD „Politika“. Nije krio da mu to prija, pričao je da zarađuje oko pola miliona dinara (što dizanjem tiraža, što prodajom uvoznih cigareta).

A i lepu je kućicu napravio u Bulevaru mira 20, od 850 kvadrata, koja se ne vodi na njega, i u kojoj je, kao stanar, prijavljena i „dete“ Marija Milošević. Manje udobno bilo mu je dok je bio blizak s nekim opozicionim krugovima ili kad je pisao knjige „Slučaj Gojka Đoga“ i „Bela knjiga – dokumenti“ koje su mu zabranjivali.

Stranački angažman – da nije bio član SK zna se, a čega jeste, ne zna se.

Zanimljivosti – kad su ga pitali šta sanja a šta mu se događa, rekao je: „Ovo je američki san. Ostvarite vi to ako možete“. Onda se, lečka, korigovao, pa priznao: „Ovaj posao je surov, ja sam surov čovek“. Kad se osetio dovoljno moćnim, dodao je: „Meni niko ništa ne može. Ja sam treći čovek u Srbiji. Iza mene je policija i zna se ko još“. Sad utehu (pišu beogradske novine) traži u zagrljaju vladike Filareta u manastiru Mileševa.

Ima ćerku Draganu, a na nagađanja šta je imao sa Slobinom ćerkom, odgovor je dala ona sama: „Šta vam pada na pamet. Znate li vi kako on izgleda“.