Siniša Mali (srpska ćirilica: Siniša Mali, izgovara se rođen 25. avgusta 1972) je srpski ekonomista i političar, ministar finansija od 2018. Član Srpske napredne stranke (SNS), Mali je ranije obavljao funkciju gradonačelnik Beograda od 2014. do 2018. i kao predsednik Privremenog veća Beograda od 2013. do 2014. Mali je za potpredsednika SNS izabran 2021. godine.
Otkrivanje plagijata u Maloj doktorskoj disertaciji bio je jedan od pokretača antivladinih protesta koji su doveli do 12-dnevne studentske blokade glavne zgrade univerziteta i odluke Univerziteta u Beogradu da mu oduzme doktorat.
Ko je Siniša Mali
Sadržaj
1 Rani život i obrazovanje
2 Poslovna karijera
3 Politička karijera
Kontroverza 4 doktorske teze
5 Lični život
6 Reference
7 Spoljašnje veze
Rani život i obrazovanje
Siniša Mali je rođen 25. avgusta 1972. godine u Beogradu.[2][3] Završio je osnovnu i srednju školu – V beogradsku gimnaziju. Godine 1995. završio je osnovne studije, dok je 1998. godine magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.[4] Mali je tokom osnovnih studija dobio nagradu kao student generacije, a po završetku studija dobio je nagradu za najbolju diplomsku disertaciju.[5]
Kao stipendista Rona Brauna, 1999. godine, magistrirao je finansije (master poslovne administracije) na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, Sjedinjene Američke Države.[5] Tokom studija, Mali je radio kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija. Nakon studija, Mali je dobio nagradu kao najbolji student u oblasti finansija, kao i nagradu za to što je te godine bio među 10 najboljih studenata 20 najboljih poslovnih škola u Sjedinjenim Državama.[5]
Poslovna karijera
Mali je pre političke karijere bio finansijski savetnik u privatnom sektoru. Radio je u nekoliko privatnih kompanija koje su se bavile savetovanjem u oblasti finansijskih usluga. Između 1995. i 1997. Mali je radio za Deloitte & Touche u Beogradu, au kancelariji u Pragu od 1999. do 2001. Tokom boravka u Sjedinjenim Državama, radio je u Credit Suisse First Boston u grupi Mergers & Ackuisitions u Njujorku. 6]
2001. godine imenovan je za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu privrede i privatizacije. Tokom svog mandata, Mali je bio zadužen za sprovođenje procesa privatizacije u Republici Srbiji i pripremu različitih zakona iz ove oblasti. Krajem te godine prelazi u Agenciju za privatizaciju, gde je bio direktor Centra za tendersku privatizaciju. Na toj funkciji je ostao do kraja 2003. godine.[6]
Siniša Mali je od 2005. do 2008. godine bio predsednik kompanije za nekretnine „NCA Investment Group Doo Beograd“.[7]
Siniša Mali je bio predsednik nekoliko upravnih odbora, uključujući Fiat Automobil Srbija i Komercijalnu banku,[7] kao i predsednik Nadzornog odbora Er Srbije.[8] Pored toga, bio je predsednik Organizacionog odbora Evropskog prvenstva u atletici u dvorani 2017. u Beogradu i Fajnal fora Evrolige 2018..[9]
Ovlašćeni je finansijski analitičar (CFA) i član CFA Instituta, Mreže poslovnih anđela Srbije, Fulbrajt Alumni udruženja Srbije, Britansko-srpskog poslovnog kluba, kao i član Golf kluba Beograd i nosilac golf zelene karte. .[10] Takođe, nosilac je licence portfolio menadžera koju je izdala Komisija za hartije od vrednosti Srbije.[6]
Privatni biznis Malog 2016. godine istraživala je Uprava za sprečavanje pranja novca (UPML). Ranije, tokom 2015. godine, Projekat za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) i srpsko istraživačko novinarstvo KRIK otkrili su da Mali kontroliše 42 bankovna računa. , upisan na sebe, svoju suprugu i troje maloletne dece. Na ovim računima su se nalazile sume novca koje su znatno premašile njegovu zvaničnu platu. Pored toga, OCCRP/KRIK je otkrio i prijavio njegovu kupovinu 24 stana na bugarskoj obali Crnog mora 2012. i 2013. godine. APML je sumnjičio Malijeve račune i kupovinu stanova kao šemu za pranje novca i prijavio je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Tužioci su odbacili slučaj, jer nisu našli dokaze o kriminalnim aktivnostima i zbog toga su odbili pokretanje istrage.[11] 3. oktobra, kada su objavljeni dokumenti Pandora papira, potvrđeno je da Mali „definitivno poseduje 24 stana u Bugarskoj“.[12] Mali je odgovorio tvrdnjom da je „to laž“.[13] On je dodao da je već dokazao da nema 24 stana, a novinarima je poručio da ako misle da nešto nije po zakonu, treba da se obrate nadležnim institucijama. Rekao je i da ima stan u Bugarskoj, gde već 10 godina leti sa decom.[14]
Politička karijera
2012. Mali vas imenovan za savetnika za ekonomske poslove prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.[15] Godinu dana kasnije, Mali je imenovan za glavnog pregovarača sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vodio je pregovore o strateškom partnerstvu tadašnje državne kompanije JAT i Etihad ervejza koji su rezultirali osnivanjem Er Srbije.[15]
Nakon smene gradonačelnika Dragana Đilasa u novembru 2013. godine, Mali je postavljen za predsednika Privremenog veća Beograda.[16][17] Posle izbora u Beogradu 2014. godine, Mali je izabran za gradonačelnika na predlog pobedničke Srpske napredne stranke.[18]
Siniša Mali je od prvog trenutka svog imenovanja 2014. godine pokrenuo sveobuhvatan program finansijske konsolidacije u cilju postizanja održive fiskalne stabilizacije. Mali je tokom svog mandata gradonačelnika Beograda uspeo da prepolovi dug grada Beograda, koji je 2014. godine iznosio 1,2 milijarde evra, i da smanji budžetski deficit za četiri puta.[19] Mali je sproveo konsolidaciju duga javnih komunalnih preduzeća koja je u prve tri godine njegovog mandata donela neto dobit od 9,5 milijardi dinara.[20] Uspeo je da podstakne značajan broj investicionih projekata koji su doprineli niskoj nezaposlenosti.[21] Najznačajniji je novi hab projekat „Belgrade Vaterfront” (ukupne vrednosti 3,5 milijardi evra), otvaranje prve IKEA prodavnice[22] i brenda Hilton Hotels & Resorts u Srbiji,[23] kao i otvaranje Kineska fabrika autodelova MEI TA Europe Ltd.[24] Tokom mandata Malija, Moodi’s Public Sector Europe (MPSE) je povećao dugoročni rejting grada Beograda na Ba3 sa B1; izgledi za rejting su promenjeni sa pozitivnih na stabilne.[25]
Mandat Malog na mestu gradonačelnika Beograda obeležen je brojnim značajnim infrastrukturnim projektima kao što su završetak Pupinovog mosta preko Dunava, Bulevara Košarenih heroja,[26] fabrike vode „Makiš 2“,[27] kao i kompletna rekonstrukcija Trg Slavija, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova ulica i Mije Kovačevića.[28] Železnička stanica „Beograd centar” (Prokop) počela je sa radom posle 40 godina.[29] Započeti su projekti proširenja pešačke zone u gradu Beogradu i sanacije fasade.[30] Potpisani su ugovori za izgradnju postrojenja za preradu otpada u Vinči,[31] postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu[32] i za izgradnju toplane Obrenovac – Novi Beograd.[33]
29. maja 2018. godine imenovan je za ministra finansija Republike Srbije u kabinetu Ane Brnabić, nakon ostavke Dušana Vujovića tri nedelje ranije.[34]
Siniša Mali je na početku svog mandata ministra finansija isticao dva glavna cilja; održavanje makroekonomske stabilnosti i postizanje većeg privrednog rasta.[35] U prvoj godini njegovog mandata donet je novi set zakona sa ciljem da se doprinese boljem privrednom ambijentu, smanjenju poreskog opterećenja na rad, stimulisanju početnika u poslovanju, povećanju penzija i plata u javnom sektoru i modernizaciji Poreske uprave. .[36]
Siniša Mali je 4. jula 2019. godine imenovan za predsednika Koordinacionog tela za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, gde je zamenio potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Istovremeno je imenovan za guvernera Republike Srbije u Azijskoj banci za infrastrukturna ulaganja (AIIB).[37]
Siniša Mali je bio na funkciji člana Predsedništva Srpske napredne stranke do novembra 2021,[38] kada je izabran za jednog od potpredsednika stranke.[39]
Kontroverza doktorske disertacije
Glavni članak: Afera plagijat Siniša Mali
Mali je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 2002. godine. Pod nazivom Privatizacija metodom prodaje preduzeća – teorijski koncepti i slučaj Srbije odbijen je 2011. godine zbog niskog kvaliteta i nedostatka naučne vrednosti. Zatim ga je modifikovao i predao Fakultetu organizacionih nauka (FON) kao Stvaranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – Teorijski koncepti i slučaj Srbije, gde je i doktorirao 2013. godine.[40][41] [42][43][44] Dana 9. jula 2014. na sajtu „Peščanik“ je objavljeno da je Mali plagirao najmanje jednu trećinu svoje doktorske teze.[45] Profesor Raša Karapandža je pokazao da je Mali plagirao svoju tezu sadržajem iz drugih teza, autorskih članaka, sajta Agencije za privatizaciju Srbije i Vikipedije objavljivanjem nekoliko primera.[46][47] Glavni plagirani izvor bio je doktorat profesora Stifanosa Hailemarijama, ekonomiste iz Eritreje, pod naslovom Stvaranje korporativne vrednosti, upravljanje i privatizacija: Restrukturiranje i upravljanje preduzećima u tranziciji – slučaj Eritreje, odbranjen na Univerzitetu Groningen u Holandiji, 2001. .[48]
FON je osnovao komisiju koja je ustanovila propust koji je u oktobru 2014. zaključio da Malijev rad nije plagijat.[49] Univerzitet je ovu odluku odbacio 10. decembra 2014. godine.[50] U novembru 2016. FON je formirao novu Etičku komisiju. Dana 19. decembra 2016. ponovo je zaključeno da ne postoji plagijat.[51][52] Univerzitet je 18. januara 2017. godine, navodeći proceduralne razloge, odbacio i nalaze teze.[53] FON nije uspeo da formira novu komisiju do februara 2019. godine koja je zaključila da je samo 6,97% teze plagirano, što komisija tvrdi da nije dovoljno da ospori njen naučni doprinos.[46][47][54][55] Univerzitet je 15. jula ponovo vratio odluku FON-u na ponovno odlučivanje, dajući im rok od 60 dana da to urade, navodeći da su nalazi komisije „nepotpuni, nejasni i kontradiktorni“.[56] FON je formirao istu komisiju kao i u januaru, koja je 23. oktobra 2019. podnela isti izveštaj.[57][58][59] Odbor za profesionalnu etiku univerziteta je 21. novembra 2019. poništio odluku fakulteta i jednoglasno potvrdio neakademsko ponašanje Malija.[60][61][62][63] Senat univerziteta je 12. decembra 2019. godine jednoglasno poništio doktorat Malija zbog plagijata.[64] Međutim, Upravni sud u Beogradu stavio je van snage rešenje Komisije za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, kojim je poništen doktorat ministru finansija Siniši Malom, odlukom suda iz juna 2021. godine. Predmet je vraćen nadležnom organu za preispitivanje. Obrazloženje za ovakvu presudu je, između ostalog, da odluka Odbora kojom se osporava doktorat nije doneta u skladu sa aktima univerziteta.[65] Odluka se odnosi samo na tehničke i proceduralne greške, bez suđenja o samom plagijatu.[66] Međutim, Komisija za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu priznala je da je postupak u slučaju doktoriranja ministra Siniše Malog nezakonit. Naime, predsednik UO Univerziteta u Beogradu Vuk Radović odbio je kao nedozvoljenu žalbu rektorke Ivanke Popović na odluku Naučno-nastavnog veća Fakulteta organizacionih nauka.[67]
Zbog izbijanja skandala, Mali nikada nije unapređen u čin doktora filozofije.[68] Ipak, na izbornoj listi za beogradske izbore 2018. čak je kao svoje „zanimanje“ naveo „doktora filozofije“.[69] Doktorat Mali je bio jedan u nizu srpskih prosvetnih skandala od 2014. godine [sr] u vezi sa sumnjivim diplomama, magistraturama i doktoratima političara.[70][71] To se poklopilo i sa periodom eksponencijalnog rasta doktorata u Srbiji, sa 205 u 2007. na 2.012 u 2016. godini.[72][73] Slučaj se često poredi, ali nepovoljno, sa skandalom Gutenbergovog plagijata Karla-Teodora cu Gutenberga, nemačkog ministra odbrane koji je podneo ostavku na svoju funkciju nakon što je plagijat otkriven. Dok je u Gutenbergovom slučaju politički epilog došao posle 20 dana, a pravni posle 9 meseci, skandal sa Malijevim doktoratom se otegao 6 kalendarskih godina dok je on na kraju napredovao u političkoj hijerarhiji.[74][75][76]
U ovom periodu, pitanje doktorata Malog prešlo je granicu akademske zajednice i postalo politička stvar i mnogo šire društveno pitanje u Srbiji zbog neaktivnosti države i obrazovnih institucija po ovom pitanju, što je izazvalo proteste javnosti, blokadu univerziteta od strane studenti i žestoka javna i politička podela.[40][77][78] Studenti su 19. jula 2019. na jedan dan blokirali Rektorat Univerziteta u Beogradu tražeći da se proglasi plagijatom.[79] Pošto problem nije rešen, ponovo su ga blokirali od 13. do 25. septembra 2019. godine.[77][78] Mali je žestoko branio ceo vladajući i partijski establišment u, kako je opisano, operaciji „odbrana i zaštita plagijata“[80] sa celokupnom „mašinom upotrebljenom za odbranu doktorata“.[81] S druge strane, to je izazvalo proteste i javne nastupe koji su pozivali na poništenje Malog doktorata koji se na kraju uklopio u šire građanske i političke proteste Srbije od 2018. godine.[82][83] Ovo je pojačano percepcijom njegovog mandata na mestu gradonačelnika Beograda, što je opisano kao „potop poslova“[84], dok je sam Mali označen kao „afera hoda“,[85] „kontroverzna“ i „skandalima prožeta „.[86]
Senat Univerziteta u Beogradu zvanično mu je poništio doktorat u decembru 2021. godine.
Lični život
Mali je razveden i ima dva sina i ćerku.[89] Tečno govori engleski, koristi grčki i uči kineski. Malom je dodeljena nagrada „Najbolji evropski 2014” za projekat razvoja i rekonstrukcije Beograda. Evropski pokret u BiH mu je 2017. godine dodijelio nagradu „Najtolerantniji grad u regionu“.[90] Zanosni je sportista, i redovni učesnik polumaratonskih trka u okviru Beogradskog maratona.[91] U novembru 2018. istrčao je ceo Atinski maraton[92] a u septembru sledeće godine Mali je istrčao ceo maraton u Berlinu. Bio je član Predsedništva KK Crvena zvezda i počasni je nosilac crnog pojasa u tekvondou 5. dan za doprinos razvoju sporta. Tokom srednjoškolskih dana, Mali je svirao gitaru u hevi metal bendu. Odlikovan je Ordenom kragujevačkih velikomučenika prvog stepena. Nju mu je, po blagoslovu Patrijarha srpskog Irineja, u oktobru 2019. godine uručio Episkop Eparhije šumadijske Jovan.